Прота Милорад Остојић забележио сведочења очевидаца хапшења породице команданта Горске гарде ЈвуО.
Мајка, супруга, син и кћерка ухапшени у збегу...
Случај Николе Калабића, команданта Горске гарде Југославенске Војске у Отаџбини, постхумно се, после седам деценија, први пут појављује на суду. По захтеву његове унуке Весне Драгојевић, суд треба да одлучи о Калабићевој рехабилитацији и повраћају конфисковане имовине након Другог светског рата.
МАСОВНА СТРЕЉАЊА У БОСНИ
То је распламсало старе страсти и на светло дана изнело нова и другачија сведочанства о трагедији грађанског рата 1941-1945. године.
Део те трагедије је и судбина породице Николе Калабића. Стари прота Радослав Остојић, који је од 1970. до 1990. био парох у Калиновику у Босни, где је после неуспешног покушаја пробоја у пролеће 1945. стрељано, по званичним подацима, око 9.000 четника и њихових породица, јавио се. Желео је да обелодани сведочења која је забележио од тамошњих очевидаца тог масакра.
- Међу цивилима који су пратили четнике у повлачењу били су и мајка, супруга син и ћерка Николе Калабића - каже прота Остојић. - Пронашао сам сведоке њиховог заробљавања, који су ми испричали њихову судбину.
КОНТРАВЕРЗЕ О КАЛАБИЋЕВОЈ ИЗДАЈИ
Тих година постала је веома актуелна прича о наводном Калабићевом издајству Драже Михаиловића. Многи сељани из Остојићеве парохије пред својим духовником износили сумње да је командант Горске гарде можда био уцењен животима своје деце, која су заробљена међу цивилима код Миљевине.
- Најважније сведочанство о судбини Милана, Николиног сина, добио сам 1971. од Јосифа Милетића, мог парохијана из села Даничићи код Миљевине. Дошао сам код њега да светим воду а он ми је до дубоко у ноћ причао како је у мају 1945. спроводио колону у којој је био Клабићев петнаестогодишњи син.
Из војне књижице 1927.
Прота вади стари роковник с пожутелим листовима у коме је пре 40 година записао исповест свог парохијана.
- Добио сам задатак да учествујем у спровођењу последњих 380 људи из логора у Фочи до Сарајева. Они су били једини преостали од групе од 20.000 људи, сви остали су побијени у Миљевини и околини - испричао је Милетић, а забележио прота Остојић.
КАЛАБИЋЕВ СИН ОДВОЈЕН
У изнуреној колони су поред припадника ЈВуО корачали и везани свештеници: протосинђел Јован Рапајић, професор богословије из Битоља Михајло Ђусић и свештеник Миро Глушац, коме је Никола Калабић поверио сина на чување, а он га представљао као свог синовца.
- Кад смо дошли испред Сарајева младићу фино обученом и пристојном пришао је млад партизан. Питао га је за име, затим га ошамарио и повикао да је то син Николе Калабића. У Сарајеву је група дотерана у неки Филиповића лагер, усташки затвор. Официри, попови и Калабићев син одвојени су у посебну касарну.
За Калабићевог сина се касније причало да је спроведен у Београд, а за попове су зна да су убијени у Војковићима - испричао је Милетић.
ОЧЕВИДАЦ И СВЕДОК
Прота Остојић у старој свесци проналази и сведочење свог парохијана који је био очевидац хапшења Калабићеве мајке, жене и сестре у збегу.
- Домаћин Матовић ми је причао како су преплашену гомилу народа, жена и деце окружили партизани с упереним пушкама - каже Остојић.
Калабићи на окупу 1941.
- Неко им је дао неке документе и они су почели да вичу: 'Калабићи, Калабићи'... Из гомиле су извели његову мајку Јоку, жену Борку и четрнаестогодишњу ћерку Мирјану. Девојчицу су одмах послали у неку хрватску партизанску јединицу, а жене у затвор.
БЕЗ ЗВАНИЧНЕ ИСТИНЕ
Званичних података о томе како је завршио Калабићев син Никола нема. Већина извора наводи да је после хапшења на Зеленгори и мучења у затвору стрељан у Блажују поред Сарајева.
Николина мајка и супруга неко време су провеле у затвору, а касније су пуштене. Ћерка Мирјана демобилисана у лето 1945. године.
Аутор: Борис Субашић
Извор: Вечерње новости
Објављено: 22.01.2013.