Ова научнофантастична прича догодила се негде у једној од ноћи између 10. и 12. јуна 2015. када су се попут кругова у житу на трави Хајдуковог стадиона појавили обриси нацистичког кукастог крста, или свастике. Очевици, група сплитских оцвалих младића, познатих галебова, сведоче да су једне од поменутих ноћи изнад стадиона угледали групу неидентификованих летећих објеката из чијих су се унутрашњости спуштали снопови зелено-жуте светлости. Највероватније се, објашњавају они, радило о ласерским зрацима, који су шарали ваздухом геометријски правилним путањама. Све се догодило веома брзо, а онда су чудне летелице у трену не-трагом нестале на мрачном небу изнад Сплита.

Тек 12. јуна када су у празни пољудски стадион утрчали фудбалски репрезентативци Хрватске и Италије могло се видети шта то стрши у трави зеленој. Видело се шта су за собом на зеленом тепиху оставили свемирски пољуд-дјелци (ратари, пољоделци прим.аут.). Не, то нису били загонетни кругови, није то био стари хрватски поздрав “За дом спремни” или једно обично велико латинично слово “U”. На трави Пољуда пољуд-дјелци исцртали су нацистичку свастику, да не би било никакве забуне, да не буде нејасно и двосмислено као одлуке Уставног суда. Пољуд-дјелци су се потрудили да их цео свет разуме.

Ако су сплитски галебови у праву, ако је то заиста дело непознате ванземаљске цивилизације највероватније је да су приче о томе да је Хитлер градио свемирске бродове биле тачне. Тако су ова непозната бића сазнала за свастику јер су и земљани са којима су имали први контакт на својим скафандерима највероватније имали симбол сломљеног крста.

Док су над Пољудом летели НЛО-ови лидер најјаче опозиционе хрватске партије телепортовао се у далеку Канади и позивао Хрвате који тамо живе да се наоружају те ламентирао о томе како га све што се тренутно догађа у Хрватској неодољиво подсећа на деведесете године прошлог века, заобилазећи, “зна се”, да истакне и свој допринос томе. Након његовог повратка трагови свастике у трави постали су још видљивији, а њени обриси још јаснији.

Овако би то могло да се објасни када би Извор био сатирични лист, али мада све и изгледа помало смешно ситуација у Хрватској ни издалека није таква. Напротив, озбиљна је да озбиљнија не може бити и полако се отима контроли. Како другачије и да буде у земљи у којој је усташтво већ увелико добило право грађанства.

Што се тиче фудбала ту већ дуго влада усташко-фашистичко-нацистичка клима. На хрватским стадионима су се одомаћили они који своје фудбалске љубимце бодре узвицима “За дом спремни”, “Убиј Србина” или “Србе на врбе”. Чак је и председница републике такву атмосферу једном приликом описала као величанствену.

На челу ХНС-а је човек који се у Шпанији није сликао испред чувеног мадридског Ројал паласа или, ако је већ био фудбалер, на стадиону Висенте Калдерон него испред надгробног споменика највећег балканског зликовца Анте Павелића. А што да не, када у Хрватској пензије данас примају и они који су за време Другог св. рата били припадници усташких јединица којима је он био поглавник. Скрили су их иза имена Хрватске домовинске војске да не парају уши оних који су осетљиви и на помињање првог слова њиховог правог имена.

Тренд повратка у деведесете године прошлог века покренут је када је власт освојила лева коалиција предвођена СДП-ом. То као да је био сигнал онима са десне стране којинису навикли да седе у  клупама опозиције. Улазак Хрватске у ЕУ није донео очекивани напредак економије и привреде и уместо да критику према власти ХДЗ усмери у том правцу он отвара теме из прошлости, форсира идеолошку поделу друштва и по-јачава националистичку реторику. Карамарко је за кратко време успео да анулира и дезавуише све добро што су његови претходници Иво Санадер и Јадранка Косор успели да ураде по питању помирења између Хрвата и Срба у Хрватској.

Око ХДЗ-а окупио је странке и људе који се истичу екстремизмом и реториком мржње, који народ плаше измишљеним непријатељима Хрватске, а целу владу Зорана Милановића прозивају као издајничку и ненародну. Србе у Хрватској третирају као уљезе који живе на њен рачун, који узимају, а ништа не дају и који би, ако Хрватска почне да чисти своје двориште, поново могли на тракторима да је напусте. Обележавањем Срба као паразита ствара се повољна клима за редуцирање њихових права, а то је посебно видљиво и потврђено у Вуковару у ком још увек нису створени услови да се испуне обавезе државе према срспкој мањини које проистичу из Уставног закона о правима националних мањина.

Да су се ствари у задње време отеле контроли (а можда неко баш то и жели) показује и то да неке групе у Хрватској желе да буду изнад закона и изнад оних који су дужни да закон штите. Сцене дављења хрватског полицајца током бранитељског протеста у цркви Св. Марка у Загребу посебно су запрепашћујуће. То је касније покушано да се ублажи тако што је речено да је  полицајац кога су стезали за врат Србин. Порука је ваљда да је Србе полицајце у хрватској униформи дозвољено давити. За кога су довукли плинске боце и зашто су позивали хрватске полицајце да откажу послушност легитимним властима, то нису објаснили.

За набрајање свега негативног што се у Хрватској дешава могло би да се искористи неколико бројева Извора, али верујем да је и ово што сам до сада написао довољно да би било јасно како је свастика на Пољуду само врх леденог брега.

На крају, иако онима који су је на Пољуду исцртали то вероватно није била намера, то може да буде и наговештај неке нове политике јер су сада и они који су на усташлук гледали благонаклоно или минимизирали опасност од кокетирања с њим притерани уз зид и присиљени да га јавно и жестоко осуђују јер то захтева елементарна култура. Трава на Пољуду ће наравно, врло брзо опет позеленети и свастика ће нестати, али свастике које појединци и групе носе у главама захтевају неко друго средство да би биле уклоњене.

Неугодна слика са стадиона на Пољуду обишла је свет, Хрватска је доспела на насловне странице светских медија не заслугом неког добра које се у њој догодило него због промовисања идеологије која је озлоглашена на свим меридијанима. Ако политичарима и људима одговорним за судбину државе то не буде довољно да се тргну и крену да размишљају о заиста важним стварима Хрватској се може догодити да угрози сама себе више него сви непријатељи који према њој имају претезије и зле намере, били они измишљени или стварни.
 

Славко Бубало
Извор бр. 120.
24. јун 2015.