Од кад је први пут приказан првог новембра 2014. године, документарни филм о српском научнику Михајлу Идворском Пупину „Пут ка светлости“, видело је до сада, што путем локалних премијера, што путем регионалних и националних телевизија, више од два и по милиона људи. Прича је инспирисана аутобиографијом великог научника, а у анимирано-документарном формату режирао ју је млади београдски режисер Сава Сајко.

            Овај филм ушао је и у званични програм „Године светлости“ коју у 2015. години обележава УНЕСКО. Своју премијеру у Хрватској, „Пут ка светлости“ имао је 10. децембра у кино сали у Борову, када је удружење Српски народни форум органи-зовало пројекцију овог филма. Један од копродуцената филма и председник удружења „ЕУ прогрес“ из Новог Сада Радомир Чубрановић сматра да је Михајло Пупин био велики научник, родољуб и херој цивилизације.

- Поред свега тога, Михајло Идворски Пупин је и добритник Пулицерове награде 1924. године за своју аутобиографију „Од пашњака до научењака“ која показује како човек са вољом и знањем може да досегне висине научењаштва света. Овај филм је, дакле, инспиративан и едукативан, а његова циљна група су млади, пре свега средњошколци и деца из старијих разреда основне школе, каже Радомир Чубрановић.

            „Пут ка светлости“ обнавља сећање на проналазача Михајла Пупина рођеног 1854. у Идвору у Банату. Пупин у својој двадесетој години као веома сиромашан одлази у Америку где успева да се образује и стигне до изузетно цењене позиције у научно-истраживачком и академском раду, а као почасни конзул Краљевине Србије био је веома успешан и у дипломатији. Овај професор са Универзитета Колумбија оставио је човечанству званично 35 важних патената, иако се претпоставља да је број његових открића далеко већи.

- Дао је допринос медицини, јер су рендгенски снимци усавршени захваљујући њему. Када бирате радио станице, то је практично његова заслуга, а дао је свој допринос и у развоју мобилне телефоније. Гледано данашњим мерилима, он је био милијардер, али је све посветио свом роду и својој отаџбини. Био је лични пријатељ америчког председника Вудроа Вилсона који је од њега сазнао колику је жртву српски народ поднео у Првом светском рату и због тога се 28. јула 1918. године први пут и никад више на Белој кући завијорила и српска застава, истиче Радомир Чубрановић.

            Пупин је по завршетку Првог светског рата, као тада већ познати и признати научник али и политички утицајна фигура у Америци, утицао на коначне одлуке Париске мировне конференције када се одлучивало о одређивању граница будуће Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. У врло тешкој ситуацији на преговорима по питању граница Пупин је лично упутио Меморандум Вудроу Вилсону, који је на основу података добијених од Пупина о историјским и етничким карактеристикама граничних пордучја Далмације, Словеније, Истре, Међимурја, Баната, Барање и Македоније свега три дана касније дао изјаву о непризнавању раније потписаних уговора о границама.

            Филм који говори о животу Михајла Пупина изазива велико интересовање код публике, али и код бројних организација и привредних субјеката коју су филм подржали. Један од бројних покровитеља филма је и град Нови Сад, а заменик председника Скупштине града Мирослав Илић био је присутан и на боровској пројекцији.

- Добра вест је да је градска Управа за културу Новог Сада већ осигурала средства за снимање наставка овог филма и уопште није спорно да ли треба или не треба подржати овакав један пројекат и када је у питању Михајло Пупин који је, рекао бих, више глобално познат, него код нас. Наш је задатак да његова достигнућа и резултате у што већој мери представимо домаћој јавности, мишљења је Мирослав Илић.

            Иако је филм до сада врло успешно приказан и у градовима Србије, али у Словенији, Мађарској и Румунији, у Борову великог интересовања и одазива публике није било па је тек неколико посетилаца присуствовало пројекцији и упознало се са ликом и делом човека који је задужио, како Србе, тако и цело човечанство.       

Никола Милојевић
Извор бр. 132.
23.12.2015.