У Краљевини Југославији, Батино Борово имало је велику улогу у индустријализацији земље. Фабрика Бата се у овом месту развијала великом брзином што је допринело да се и радничко насеље развија паралелно са изградњом нових погона.

О важности Вуковара и Борова за краљевину сведочи и тродневна посета тадашњег српског патријарха Гаврила Дожића који је том приликом осветио нова звона на вуковарском православном храму Св. Николаја.

Патријархова посета одиграла се 18. новембра 1939. само неколико месеци након проглашења Бановине Хрватске која је законски почела да постоји 26. августа исте године у само предвечерје Другог светског рата. О посети српског патријарха извештавали су и државни радио и штампа. Текстове о томе објавили су београдско „Време“ и „Политика“ од 20. новембра, међутим, најопширнији извештај, који је и главни извор овог текста, освануо је у новинама „Борово“ од 24. новембра.

Занимљиво је на овом месту приметити да новинарство оваквог типа данас више не постоји. Из данашњих новинских извештаја сазнаје се мало тога, док се из (истина непотписаног) текста у листу „Борово“ сазнаје много. Читајући га, стичете утисак као да сте били на лицу места, толико је текст богат информацијама, описима, доживљајима. Из изјава које су верно пренешене познаваоци историје могу данас доста тога да ишчитају. Иако о патријарховој посети у дневним новинама сем описа и извештаја није било никаквих коментара данас је у њима јасно уочљива бојазан за судбину Краљевине Југославије уочи избијања Другог светског рата као и страх од међунационалних подела које су са проглашењем Бановине Хрватске већ увелико нарасле.

НА ОСВЕЋЕЊЕ ЗВОНА

Патријарх Гаврило у посету Вуковару кренуо је како би у овдашњем храму Св. Оца Николаја осветио нова звона, али је том приликом посетио и фрањевачки самостан и јеврејску синагогу. Патријарх је допутовао возом из Београда, а свечано је дочекан још у Винковцима и поздрављен од стране, како наводи лист Борово, „многобројних представника верских и грађанских власти, установа и удружења“. На станици га је дочекао и директор фабрике Бата Тома Максимовић који је на свечаности освећења нових звона био и кум.

„Одмах по изласку из воза Његову Светост Патријарха, у име православних верника Винковаца и винковачког среза, поздравили су г. г. Козомарић и Покрајац. На изласку из станице хор певачког друштва „Вила“ отпевао је неколико црквених песама“, пише лист.

На путу из Винковаца према Борову патријарх се зауставио у Бршадину и по изласку из аутомобила ушао у тамошњу православну цркву у којој га је дочекала одушевљена маса мештана, а поздравио га је месни парох Ђорђе Мишић.

Овакви догађаји, ма колико били посебни, у Батином Борову ипак нису први пут виђени. На отворењу боровског аеродрома било је 35.000 посетилаца, а на освећењу нове школе „Краља Петра Првог“ 25.000 људи. И тада је као и за време патријархове посете све било искићено заставама док је на уласку у Борово у његову част подигнут славолук. Испред славолука у име општине Борово патријарха су поздравили њен потпредседник Љубомир Бузаретић и заменик директора фабрике Бата, Недељковић. Патријарх им се тада обратио речима:

„Ја вас молим да будете тумач мојих речи код грађанства вашег дивног и напредног Борова. У својој патријаршијској служби, ја долазим да посетим своју паству, да јој препоручим слогу, љубав и сарадњу за добро нашег народа и наше државе. Ми смо сви добили једну земљу, али сад од нас зависи како ћемо у њој живети. Наша црква проповеда мир, братство и љубав, а времена у којима живимо веома су тешка. Ипак за нашу будућност ми знамо да ће највише зависити од нас, зависиће како ћемо, ако буде затребало, чувати и бранити нашу земљу од непријатеља. Наш је народ пун динамике и енергије, али ту снагу ми смо позвани да упутимо правим путем. Нека вас Господ Бог благослови.“

Након овога обраћања патријарх се са својим домаћином Томом Максимовићем упутио у његову вилу на вечеру, а након тога је у великој дворани вуковарског Гранд хотела присуствовао духовној академији.

БЕСЕДА

Након што је преноћио у вили директора фабрике Бата патријарх се у недељу 19. новембра рано изјутра упутио према Вуковару. Све куће, сва надлештва и установе биле су окићене заставама, а патријарха је целим путем поздрављао народ. „Улице су биле препуне грађана и људи из ближе и даље околине Вуковара, док су пред школама и православном црквом ђаци правили шпалир, држећи у руци заставице и цвеће“, пише лист „Борово“.

Патријарха је дочекао повереник банске управе града Вуковара др Антун Топаловић пожелевши му у име грађана Вуковара добродошлицу. Захваливши му на добродошлици патријарх је између осталог рекао:

„Ја долазим међу вас да вас као поглавар српске цркве поздравим и поделим свој патријаршки благослов, да вас упозорим на вашу најсветлију дужност, на мир који црква жели, на братство и љубав. А сви смо, у то сам уверен, вољни да све наше силе употребимо за добро наше отаџбине“.

Након те поздравне беседе формирана је колона на чијем челу су вожена кола на којима су била четири нова звона окићена зеленилом, цвећем и заставицама. По старом народном обичају кола са звонима вукла су четири бела вола.

Након освећења звона одржана је свечана архијерејска служба, а после богослужења патријарх је одржао беседу из које издвајамо следеће:

„...наше културно хришћанство почиње да лута и постоји опасност да Европа преживи катастрофу и духовну, и моралну и материјалну. Да ли постоји решење да се човечанство спасе из ове опште тешке катастрофе? Ја мислим да се на ово питање може дати одговор, онај кратки одговор Јеванђеља, а то је једини пут да се човечанство избави из овога времена. То је једина сила на земљи која би помогла човеку зато што је тај одговор израз и љубави, и правде и слободе.“

Освећење нових звона, свечану службу и беседу преносила је и београдска радио станица. Након тог великог догађаја па-тријарх и његова пратња ручали су у Гранд хотелу заједно са још 250 званица.

ПОСЕТE

Боравак у Вуковару патријарх Гаврило искористио је да посети и фрањевачки самостан на чијем улазу га је дочекало братство на челу са гвардијаном Дионизијем Анрашцем који га је поздравио речима:

„Ви сте дошли у име Господње јер сте данас након свете литургије у вашој лијепој бесједи снажно нагласили да једино Кристова наука, закон божји који се садржи у Светом Писму, може да ријеши све проблеме човјечанства. Дошли сте у име Господње, јер сте тако топло и свесрдно нагласили народну љубав, мир и слогу.“

Након што је обишао самостан патријарх је посетио и јеврејску синагогу где су га дочекали сви припадници јеврејске вероисповести у Вуковару са својим рабином Шером.

Патријархова посета Вуковару и Борову завршила је обиласком погона фабрике Бата у јутро следећег дана где га је његов домаћин Тома Максимовић провео кроз производне хале. За све што му је домаћин показивао патријарх је исказивао велико занимање. Истога дана патријарх се вратио у Београд.

О ПАТРИЈАРХУ ГАВРИЛУ

Патријарх Гаврило рођен је 17. маја 1881. у Врујцима у близини манастира Мораче. Био је учесник балканских и Првог светског рата, а за храброст на бојном пољу одликован је Карађорђевом звездом са мачевима и медаљом Обилића. Као митрополит црногорско-приморски предводио је делегацију Српске православне цркве на Конференцији у Цариграду 1923. године, која је била посвећена реформи јулијанског календара о чему смо писали у прошлом броју Извора.

На патријаршијском трону 1938. године наследио је патријарха Варнаву. Био је жесток противник потписивања Тројног пакта и тражио је од југословенске владе да га не потписује. Патријарх и епископи СПЦ чинили су све што су могли да би онемогућили потписивање Пакта са силама Осовине али, тројни пакт је ипак потписан. Ипак убрзо је срушен Војни пучем од 27. марта 1941. Истог дана патријарх Гаврило је благословио државни удар речима: „Ноћашњи акт спасао је част нашег народа и државе, па због тога и ми можемо само благословити ово дело.“

Почетком рата патријарх Гаврило склонио се у манастир Острог где су га немачке војне власти ухапсиле 25. априла 1941. На Острогу је ухапшен као „главни ратни злочинац, кривац и хушкач за улазак Југославије у рат против сила Осовине“. Из Острога су га довели у Београд, где је једно време био затворен у затвору Окружног суда. Потом су га преместили у манастир Раковицу, а затим у манастир Војловицу, где је заједно са епископом жичким Николајем био заточен.

Половином септембра 1944. Дожић и Велимировић су пребачени прво у Аустрију, а потом у Немачку, у концентрациони логор Дахау, где су остали до децембра 1944. када их Немци ослобађају. Патријарх Гаврило се у земљу вратио 14. новембра 1946. Умро је 7. маја 1950. у Београду, а сахрањен у београдској Саборној цркви, у непосредној близини кнеза Милоша и кнеза Михаила Обреновића. После њега патријарх српски је постао Викентије (Проданов).

ПРОТИВ БАНОВИНЕ ХРВАТСКЕ

Оснивање Бановине Хрватске међу вуковарским Србима није дочекано са одушевљењем. Овај део историје заједничке државе, зависно од интереса које заступају, различито су тумачиле (а и данас није другачије) све стране које су у њих биле укључене. Са хрватске стране догађаји који су се десили након оснивања НДХ оправдавају се разорним деловањем српских организација које су радиле на томе да се ревидира споразум о оснивању и проглашењу Бановине Хрватске.

Са српске стране тумачи се да је оснивање Бановине Хрватске био први корак ка њеном потпуном издвајању из заједничке државе и да је Мачекова „Грађанска заштита“ одмах по њеној успостави почела са терором, претњама и протеривањем угледнијих Срба што је касније над целокупним срспким народом много окрутније наставила новоуспостављена НДХ. Комунисти су исто тако имали своју теорију о овим догађајима која је наравно ишла њима на воду.

Текст о посети патријарха Гаврила Вуковару није писан са намером да подржи било коју од ових теза већ само да изнесе једну цртицу из историје овог града.

Славко Бубало
Извор бр. 135.
03.02.2016.