Загреб чува “крупне рибе” (ратне злочинце) - www.zlocininadsrbima.com

11. март 2015.


Загреб чува “крупне рибе” (ратне злочинце)


Иако је Спољнополитички комитет ЕП, на седници од 24. фебруара, убедљивом већином од 50:4 и званично одбио њихове амандмане на резолуцију о напретку Србије известиоца Дејвида Мекалистера, хрватски посланици прете да ће у свим институцијама ЕУ наставити да траже да Србија промени Закон о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине.

Покушаће ово питање да ставе на дневни ред и пленарне седнице ЕП у марту. За Хрвате је пропис споран јер је њихов грађанин Вељко Марић осуђен у Србији због ратних злочина и служи казну у једном од њених затвора.

 


Иван Векић, Владимир Шекс, Томислав Мерчеп и Бранимир Главаш

 


ЗАБОРАВЉЕНЕ ОПТУЖНИЦЕ ИЗ 1992.
 

У питању су много веће “рибе” од Вељка Марића, међу којима су Владимир Шекс, Бранимир Главаш, Томислав Мерчеп и недавно преминули Иван Векић, који се са још 40 особа налазе на само једној оптужници Војног тужилаштва у Београду (Кр. бр. 152/92) из 1992. године, а коју је преузело Тужилаштво за ратне злочине Србије и 2011. доставило хрватском правосуђу ради уручења горе поменутима, пошто су у одсуству процесуирани. Управо је то испровоцирало Сабор да донесе Закон о ни штетности одређених правних аката ЈНА, бивше СФРЈ и Републике Србије.

Вељко Марић је колатерална штета управо поменутог закона зато што хрватско правосуђе већ неколико година не жели удовољити замолници српског правосуђа ради саслушања неколицине сведока у другом кривичном предмету против њега, бојећи се, по речима њихова министра правосуђа, да не направе преседан, по којем би признали универзалну надлежност српског правосуђа, а онда би се многи од пола милиона њихових ветерана могли наћи у Марићевој ситуацији.

Једна од мало крупнијих “риба” са већ поменуте оптужнице је и Томислав Јосић, актуелни председник Стожера за одбрану хрватског Вуковара од повратка ћирилице у тај град, који се огласио само дан након поменуте одлуке Спољнополитичког комитета ЕП и истог дана када је АИ објавио свој годишњи извештај за земље Западог Балкана, у којем критикује Хрватску и због ниске стопе истрага у процесуирању ратних злочина над Србима и због изричитог тражења забране употребе двојезичних табли у Вуковару од стране групе хрватских ветерана.

 

 

УБИСТВО ВОЈНИКА ЈНА 19.11.1991.

Прескочићу две групне инкриминације, а задржаћу се на трећој коју је признао, а која гласи: “Дана 19. новембра 1991. године, у Улици Карла Маркса у Борову Насељу, кршећи правила међународног права за време оружаног сукоба, на крајње безобзиран начин, лишио живота четворицу војника – припадника Романијског добровољачког одреда из састава ВП 3258 Нови Сад, чији идентитет није могао бити утврђен, који су тог дана заробљени, а тројица од њих и тешко рањени у борби која се водила у рејону Борова Насеља, тако што је, иако свестан чињенице да се радило о ратним заробљеницима, да су тројица од њих тешко рањени, да су разоружани и беспомоћни, пришао просторији у којој су се они налазили и хладнокрвно из своје аутоматске пушке отворио рафалну паљбу према њима наневши им више прострелних рана од којих су сва четворица умрли”, што је оквалификовано као кривично дело ратног злочина против ратних заробљеника.

Јосића је 28. марта 1992. у просторијама КПД Сремска Митровица, испитивао истражни судија Војног суда у Београду, потпуковник Милорад Вукосав, у присуству његовог браниоца по службеној дужности, потпуковника Петра Вучура. Испитивање се вршило на околности из кривичне пријаве, а записник има непуних девет страница. Неколико дана касније, 23. априла, на истом месту, Јосића је испитивао исти истражни судија уз присуство браниоца Спасоја Писаревића.

 

 

ЈОСИЋ ПРИЗНАО КРИВИЦУ

У прва два догађаја Томислав Јосић пориче да је учинио та дела. Код трећег, у којем је он једини и оптужен, признаје дело уз навођење многих детаља. Признаје га зато што су га теретили и саборци: брат му Мирослав Јосић, Роберт Живковић, Марио Росандић и Жељко Мартиновић. Веома убедљиво и логично говори о мотиву убиства заробљених војника, а то је брига за оца, којег није могао пронаћи: “Једноставно речено, нисам у стању био да било шта размишљам, а осјећао сам и жалост, разочарење, бес и све то ме је довело до тога да убијем те војнике, што у другом току ствари не бих учинио”.

Јосић је размењен у Неметину у августу 1992. године у великој групи ратних заробљеника са обе стране, којом приликом су Хрвати преузели и комплетне списе војног суда уз договор да ће наставити започете поступке пред својим правосуђем, што се није десило до данас.

Ратни злочини не застаревају, а универзална надлежност у српском закону обећава да ће и Јосићу и свим осталима починиоцима тих дела и над Србима и припадницима ЈНА бити кад тад суђено и да ће бити осуђени.

 

 

Извор: Новости
10.3.2015.

 

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ВИДИ ЈОШ:



РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У ХРВАТСКОЈ 1990-их ГОДИНА

Вуковар - Госпић - Бљесак - Олуја - Грубори - Медачки џеп - Сисак - Миљевачки плато

Радосављевић - Бојан Весовић - Бјеловар - Плитвице - Паулин Двор - Масленица

Породица Зец  - Рокнић - Олујић - Божићни Устав - МалешевићКорански мост

Караџићево - Логор Лора - Логор Рибарска колиба - Осијек  - Афера Шпегељ - Максимир

Задар - Откос - Оркан - Удбина - Слободан Зуровац - Логор Керестинец - Пакрачка пољана

Вариводе - Дан устанка - Борово Село - Књигоцид - Книн је пао у Београду - Јесење Кише

 



Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 1991  пута
Број гласова: 15


ПРОВЕЗАНЕ ТЕМЕ

Све више истицања симбола из НДХ

Статус Срба у Хрватској: Теорија једно, а пракса нешто друго

Скaндaлозaн грaфит у Карловцу: Српскa дeцa, дошлa вaтaт зeцa

И даље само једна пресуда за Олују

20 година од злочина у Караџићеву које нико не спомиње

Мaсовнa aмнeзиja нa суђeњу Мeрчeпу

Једнострана прошлост Вуковара




Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од истог аутора:

Годишњица од минирања воза код Глине када су погинули Срби цивили
Објављено: 21. jul 2020.     Има 281 прегледа и 0 гласова.

Чији се злочинци шетају Вуковаром
Објављено: 2. novembar 2018.     Има 871 прегледа и 1 гласова.

Испaдe Србин нajвeћи убицa Крajишникa
Објављено: 30. novembar 2014.     Има 1170 прегледа и 5 гласова.

Списак вуковарских жртава
Објављено: 19. novembar 2019.     Има 1201 прегледа и 25 гласова.

Поврaтaк Бранимира Глaвaшa у хрватски Сaбор, докaз устaштвa
Објављено: 21. april 2017.     Има 1271 прегледа и 0 гласова.





















Skip Navigation Links