Европска комисија је почетком недеље усвојила ублажен амандман на коме је Хрватска инсистирала – да Србија размотри укидање надлежности у процесуирању ратних злочина за територију бивше Југославије. Шеф српске дипломатије Ивица Дачић сматра да то неће угрозити суседске односе, а надлежни у Београду сведоче да то угрожава процесуирање ратних злочина.

Пре више од деценије, неопходан као део процеса суочавања са прошлошћу, данас више него споран јер Србији омогућава да истовремено буде и тужилац и полицајац и судија. Тако се укратко мењао поглед из Хрватске на Закон, по коме се процесуирају осумњичени за ратне злочине на територији бивше Југославије. Без обзира на држављанство починиоца или жртве.

И из Европског парламента Србији је стигао позив да се размотри закон у духу помирења и добросуседских односа, у сарадњи са суседима и Европском комисијом. У Министарству правде кажу да закон, за сада, неће мењати. Не очекују да би Хрватска због тога могла да, у процесу преговора са Европском унијом, блокира отварање поглавља 23 о правосуђу.
- “Ради се о усаглашавању са европским правним тековинама, не билатералним”, сматра Чедомир Бацковић, помоћник министра правде.

Не само да утиче, већ озбиљно угрожава даље процесуирање ратних злочина.
- “Уплитањем извршне власти то је све доведено у питање”, каже Владимир Вукчевић, тужилац за ратне злочине.

Под образложењем осећања правне несигурности за своје грађане, Хрватска је још 2011. усвојила закон којим поништава правне акте Србије. Исте године, ухапшен је хрватски ветеран који служи 12-годишњу казну у Србији. Вељко Марић од тада је све чешће спорно питање у изјавама највиших хрватских званичника.
- “Не смета им када судимо Овчару где су жртве Хрвати, а осуђени су из Србије. Не смета им Ловас, не смета им када радимо Сотин, чак је на том суђењу откривамо једну масовну гробницу где се налазе хрватске жртве”, наводи Владимир Вукчевић.

У документационом центру “Веритас” напомињу да је од 170 осуђених пред Већем за ратне злочине у Србији тек двојица Хрвата. У Хрватској је ситуација битно другачија.
- “Ту је тек четрдесетак правоснажно осуђених припадника Оружаних снага Хрватске за злочине над Србима, за цеo рат”, истиче директор Документационог центра “Веритас” Саво Штрбац.

И део хрватске јавности верује да, када је реч о ратним злочинима, универзална надлежност не може бити спорна. Споран је аргумент политичара о правној несигурности.
- “Сматрам да је врло корисно што су се поступци за злочине на Овчари, Сотину требали водити пред правосуђем у Србији и да је регионална сарадња на ратним злочинима врло важна”, сматра Весна Тершелич из Центра за суочавање са прошлошћу “Документа” из Загреба.

Правним аргументима не може да се оспори регионална надлежност, сматрају правници. Подсећају да је Међународна заједница преко ОЕБС-а учествовала у писању закона.
- “Међу експертским круговима које је консултовала ЕК захтеви Хрватске и примедбе Хрватске су оцењене као неутемељене. Тако да ја ту не очекујем неки притиска међународне заједнице. Очекивао бих да се сугерише Србији да измени језик или дефиницију одредбе закона о ратним злочинима како се не би давало повода неком даљем сукобљавању”, указује Иван Јовановић, стручњак за међународно кривично право.

Универзалну надлежност тешко је оспорити јер и по међународном праву и по домаћем Кривичном закону, Србија има право да гони ратне злочинце који су почињени било где у свету, чак и ако нису држављани Србије.

Јелена Терзић
Извор: РТС
13.3.2015.