Два значајна и велика јубилеја за Србе у Хрватској и Српску православну цркву, двестогодишњица српског школства у Загребу и десетогодишњица рада Српске православне опште гимназије "Кантакузина Катарина Бранковић" прослављена су 21. априла 2015. свечаном академијом одржаном у Хрватском народном казалишту у Загребу. Дан раније истим поводом у дворани библиотеке СКД "Просвјета" отворена је и пригодна изложба.

Била је то прилика да Срби поново буду промовисани као кохезиони фактор у хрватском друштву јер су се на истом месту и у исто време окупила два бивша председника и садашња хрватска председница, Стјепан Месић, Иво Јосиповић и Колинда Грабар Китаровић.

Хрватска жели бити држава стварне, а не само прокламоване толеранције, нагласила је у свом говору хрватска председница, истичући да ће са своје стране помагати афирмацију свих националних мањина и верских заједница. Просветни рад је послање СПЦ рекла је и подсетила на људе који су из љубави према свом народу своја знања и способности уложили у праведни циљ - да деца и млади добију што боље образовање и постану што бољи људи.
- Тим настојањима нису сва времена била једнако склона, но пре десетак година дозрело је време за обнову те просветне традиције, рекла је подсетивши на улогу и потицај покојног митрополита Јована у стварању нове образовне институције за шта је имао подршку СПЦ, државних и градских власти.

- Гимназија негује баштину православне духовности и српски национални идентитет и традицију, а ученицима отвара видике мултикултуралности и мултиконфесионалности, упознајући их са основним садржајима хрватске културне баштине, те им тако лакше отвара све видике хрватског друштва.

Поред троје председника у дворани ХНК били су и високи званичници Хрватске, Србије и Републике Српске, представници градских власти, архијереји СПЦ, саборски заступници, руководиоци и активисти српске мањинске самоуправе, водећи људи и активисти српских организација, дипломатски кор Србије, БиХ и још десетак држава, као и бивши и садашњи ученици гимназије са својим професорима.

Изасланица председника Србије Јасмина Митровић-Марић рекла је да би било мање незнања и више љубави кад би се сви држали порука првог српског учитеља и просветитеља Светог Саве.

- Будућност државе онаква је какве су јој просвета и педагогија данас, рекла је Марић, напоменувши како је Свети Сава просвећеност сматрао вишом од учености. Одупирући се властитом немару према култури памћења, негујући националну самосвест и равноправност, развијајући слободно мишљење и стварање, српски и хрватски народ треба да поштују своје славне претке.

Митрополит загребачко-љубљански Порфирије истакао је да два народа, хрватски и српски, повезује хришћанска вера и простор на коме се вековима прожимају и преплићу. Захвалио је свима који су уградили себе у образовање српске деце у Загребу.

- Иза себе смо оставили догађаје из не тако давне прошлости, па данас заједнички делимо наду у боље сутра, подвукао је митрополит.

Епископ бачки Иринеј у свом обраћању подвукао је заслуге и имена свих који су дали допринос развоју школства у Загребу, укључујући и покојног митрополита Јована који је из професорског искуства био свестан да српској деци у Хрватској треба школа у којој ће чувати идентитет, али и место где ће добити квалитетно знање.
- Гимназија је пример другим школама јер осим што негује мултикултуралност, код својих ученика ствара и космополитски дух, рекла је заменица загребачког градоначелника Весна Кусин, истичући да су градске власти подржавале изградњу зграде на Светом Духу.

Заменик министра науке, образовања и спорта Роко Андричевић напоменуо је да Хрватска негује различитост толерантног друштва и да су васпитање и образовање на језику и писму националних мањина саставни део хрватског система образовања те да 2.575 ученика похађа наставу на српском језику и ћирилици.

У културном делу програма у коме је уз пратњу хора Светоархангелског манастира Ковиљ глумица Весна Чипчић евоцирала је живот кантакузине Катарине Бранковић по којој гимназија носи име, а свој допринос академији дали су и хор Саборног храма у Загребу, као и певачица Ивана Србљан уз пратњу харфисткиње Иване Билишко.

ИЗЛОЖБА У ПРОСВЈЕТИ

Изложбу о 200 година српског школства у Загребу у "Просвјети" припремила је ауторка Љиљана Вукашиновић, а сем ње гостима су се обратили и митрополит Порфирије, архимандрит Данило Љуботина  и председник СНВ-а Милорад Пуповац.

Љиљана Вукашиновић рекла је да је изложба конципирана у врло кратком року од месец дана, али да су сви у институцијама где је сакупљала грађу, од Школског музеја до Хрватског државног архива и Националне свеучилишне књижнице били врло сусретљиви и да су настојали да помогну.
- У црквеној општини није сачувана грађа, али њен најзначајнији хроничар Димитрије Витковић бележи 1814. као годину кад се први пут помиње школа. Златно доба школства је од оснивања Српске вероисповедне школе 1891. до Другог светског рата, а највећи број полазника био је између два светска рата кад се број ученика креће од 200 до 250.

У свом обраћању Милорад Пуповац рекао је да се поред обнове порушених кућа и покиданих односа са суседима упоредо мора обнављати и просвета и школство и да су се тиме бавили Српска православна црква и "Просвјета", али да се и држава мора више укључити.  Подсетио је на познате Србе од којих већина данас нема своје место у уџбеницима.

- Наша је обавеза да се оно што се није могло развијати у протеклих 25 година сада почне развијати у два правца, као што се то чинило у временима која су била шира него што су времена у којима ми данас живимо, а то је да се научи и образује о томе шта смо и ко смо, одакле долазимо, који су нам корени, традиција и вредности и да то поделимо са другима где је могуће. Са друге стране да оне који за то имају способности шаљемо да се школују тамо где могу стећи највећа знања која човек данас поседује у свету. Ни једно ни друго неће бити лако, али зашто би то било лакше од свега другог што смо радили или од живота који настојимо учинити достојним онога што мислимо да наша заједница, друштво у коме живимо и држава у којој живимо требају делити као заједничку вредност, рекао је Пуповац на отварању.

У својој изјави датој СНВ-овим Новостима директор Гимназије Слободан Лалић рекао је како је дошло до ове изложбе.
- Изучавајући историју школства Срба у Загребу наишли смо на датум из 1814. када се помиње оснивање Српске елементарне народне школе при Српској православној црквеној општини загребачкој која се тако прикључила оснивању мреже српских школа на простору Хрватске. То је традиција која везује српско школство и његове темеље уз православне цркве и манастире, од Марче и Ораховице до Гомирја и Крке. Желели смо да покажемо да је наша школа, иако је модерна, ослоњена на традицију и племените идеје које су биле својствене и црквеним и световним личностима у нашој заједници, рекао је и додао да сада школовање завршава седма генерација ученика, а да претходне завршавају своје високошколско образовање и да су у честом контакту са школом.

Митрополит Порфирије рекао је новинарима да је образовање увек било везано за цркву, јеванђеље и васпитање.
- У нашем народу школе су добиле почетак управо у црквеним институцијама и манастирима, а слично је било и на просторима Хрватске. Данас је то важно на свим географским просторима који су ван матице, пре свега зато што је црква носилац аутен-тичног идентитета. Нема ништа логичније и нормалније него да образовање, не само у смислу веронауке, него и основно, средње, па ако може и високо образовање буде везано уз цркву кад је реч о образовању ван матице неке државе. Зато ми славимо годишњицу рада гимназије која је национална школа, иако је црква њен власник. Има право јавности, отворена је за децу других националности и даје широко образовање које има тенденцију да буде квалитетније него што је то образовање у државним школама.

Председник СКД Просвјета Чедомир Вишњић је рекао да је изложба лепо подсећање на документе и материјале које ни добро упућени људи нису знали, због чега је изложба иновативна и вредна.
- Гимназија је историјски напор да се у једном моменту, који је у сваком погледу био лош по наш народ, створи прекретница у образовању где је језгра проблема, а тај напор и даље траје. Осим тога, она извлачи нашу децу из крајишког простора и пружа им могућност да дођу у велики град и буду озбиљно образовани што данас у својим срединама све теже могу.

Ненад Јовановић
Извор: ССТ „Новости“