У 38. емисији Разбуђивање гостовао је Данко Р. Васовић бивши новинар Вечерњих новости који је средином осамдесетих година 20. века разоткрио "Аферу Валдхајм".

 Данко Васовић је Србин, рођен 1952. године у Београду, а његови корени су из Црне Горе, Херцеговине и Косова и Метохије. Оба родитеља су му били школовани новинари који су радили у Београду за познате медијске куће. И сам Данко је тако одабрао да му новинарство буде животна професија. У младости се бавио спортом и то врло успешно: тенис, бокс, скок у вис... па је тако прво писао чланке у спортским рубрикама. Касније је прешао у информативно-политички сектор како би се и ту доказао као врстан познавалац струке.

Његови преци су током 19. и 20. века активно учестововали у одбрамбеним ратовима на Балкану којe су Срби водили за слободу. Његов ујак је између осталог погинуо у борбама на Сутјесци у пролеће 1943. године као партизански борац.

Сусрет Васовића и Валдхајма у Бечу 1986.

Оно што ће његов живот променити јесте новински чланак угледног часописа у САД - "Њујорк Тајмс", где су амерички новинари почетком 1986. године Курта Валдхајма кандидата за председника Аустрије оптуживали за ратне злочине током Другог светског рата. Данкова мајка је приметила тај чланак и показала свом сину, баш због тога што је била врло осетиљва на ту тему.

Данко Васовић је у то време важио за једног од најспособнијих и најпродорнијих новинара своје генерације на читавом југославенском простору. Одмах је позвао изборни штаб Валдхајма у Бечу и тражио да направи један интервју са њим лично, на шта су његови блиски сарадници гледали да на све начине откажу сусрет са Васовићем, који се ипак није дао, него је заказао сусрет са Куртом Валдхајмом. Било је то у марту 1986. године у јеку изборне кампање за првог човека Аустрије.

Данко Васовић је дошао у Беч и у једном пријатном разговору са Валдхајмом је споменио реч "Корзара", што је био окидач и Валдхајму и његовим саветницима да Васовић није обичан новинар, већ да је потенцијални проблем пошто је било очигледно да зна више него што би требало.

Валдхајм у средини, као нацистички официр

Заправо, Курт Валдхајм је у доба Другог светског рата био један од најбрилијантијих официра немачке обавештајне службе. Учествовао је на балканском ратишту у геноциду над Србима 1941-1945, а исто тако је помагао јединице Вермархта у Грчкој.

Хрватске оружане снаге (усташе, домобрани...) и немачке СС јединице су у лето 1942. године извршили један стравичан злочин окупацијом планине Козара у Босни, јер су желели да униште партизанско језгро отпора у централном делу Посавине.

Тачније, у непосредној близини се налазила железничка пруга, како је у емсиији Разбуђивање објаснио Васовић, којом су се допремале сировине са Кавказа до Трећег Рајха, односно одржавало је немачку ратну машинерију.

Направљен је троструки прстен крајем јуна 1942. године око Козаре и убијали су све што се миче. Скоро 70.000 Срба је одведено у концентрациони логор Јасеновац код Новске, а од тога је 22.000 било деце млађе од 15 година. Тако је Анте Павелић, поглавник НДХ одликовао Курта Валдхајма за "добро обављен посао". Курт Валдхајм је такође био учесник још неколико тешких злочина, између осталог и у Црној Гори.

Иако је Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача из Другог светског рата у Београду прогласила 17. децембра 1947. године Курта Валдхајма за ратног злочинца он је без икаквих сметњи наставио каријеру у међународној дипломатији. Да чудо буде веће седамдесетих година 20. века Валдхајм је у два мандата био је генерални секретар ОУН.

Баш тада 1977. године вођа социјалистичке Југославије Јосип Броз Тито га је одликовао Орденом југославенске заставе (највише одликовање у СФРЈ). Према речима Васовића мотив за додељивање овако високог признања Курту Валдхајму је био то што је и сам Броз био умешан у многе ратне злочине током Другог светског рата, али и што је Владхајм то све знао, па су један другог частили и причали све најбоље један о другом.

Курт Валдхајм је тада у пролеће 1986. године схватио опасност од Васовића и упутио га на Будимира Лончара, тадашњег министра иностраних послова социјалистичке Југославије.

Будимир Лончар	Лазар Мојсов

Међутим, из каснијих дешавања Васовић је схавио мрачне ствари не само о министру Будимиру Лончару, већ и о Лазару Мојсову, члану Председништва СФРЈ из СР Македоније.

Како Васовић тврди у емсији, Југославија која је једна од највећих жртава у Другом светском рату (процентуално по броју жртава) скривала је нацистичке ратне злочинце. Између осталог то је довело до заоштравања односа са Израелом који је имао тајну службу што је ловила нацистичке злочинце и изводила их пред суд правде. Више пута се десило да их агенти МОСАД-а лоцирају, али да их југославенске дипломате помажу. То му је потврдио и Симон Визентал који је радио дуго година у Бечу.

Данко Васовић такође је у емисији Разбуђивање детаљно описао покушај атентата на њега 1986. године, када је пуком срећом преживео напад Чилеанца који је добио задатак да га ликвидира металним боксером  у главу, не би ли се зауставило разоткривање Афере Валдхајм. О томе постоје и записи у београдској Полицији.

Све то што се дешавало у вези Валдхајма Васовић је решио да пренесе на филм и написао је књигу. Иако је филм "Скривено зло" био приказан на међународним фестивалима и побрао одличне критике, док у Србији тај филм никада није могао да се прикаже на националној телевизији. Штавише, Васовић је имао потписан уговор са РТС о снимању 12 епизода на тему Курта Валдхајма... међутим, и ту је добијао само лажна обећања.

На самом крају емисије Данко Васовић је навео и то да за последњих 33 године све и један вођа Републике Србије, почевиши од Слободана Милошевића, па до Александра Вучића буквално стопирају да истина о Курту Валдхајму изађе на видело.