Поводом Дана добровољних давалаца крви 22. октобра Друштво Црвеног крста Вуковарско-сремске жупаније доделило је признања за оне грађане који су највише пута давали крв, а велику сребрну значку и захвалницу добила је и Мирјана Илић из вуковарског предграђа Борово насеље. Диплома и значка се додељују за вишеструко поклоњену крв, изражену племенитост, хуманост и љубав према човеку. За своје 62 године Мирјана је до сада крв дала укупно 55 пута.

- На добровољно давање крви подстакао ме пре свега мој отац који је млад погинуо, али сећам се да сам још као девојчица запамтила да је ишао дати крв. Било је то давање директно из вене у вену и још тада ми је остало у сећању да давање крви може да спаси нечији живот. Касније сам се доселила у Ријеку 1973. године као млада девојка и тамо се запослила. Видела сам да људи дају крв па сам се и ја укључила у то и та навика ми је остала до данас. За мене је то хумана и лепа геста и јако сам поносна сваки пут кад могу да дам крв, прича Мирјана Илић.

РАТ ЈЕ ДОСЕЛИО У ВУКОВАР

            Жене у правилу ређе дају крв него мушкарци па је за жену број од 55 поклоњених трансфузијских јединица изузетно велика цифра. Мирјанин број би сигурно био и већи да није било прекида због две трудноће па на крају и због рата.

- Овде смо дошли деведесетих и сећам се да сам први пут дала крв у стројари у фабрици, а касније су биле акције у Борову где сам се исто укључивала. До 2001. године дала сам крв укупно 28 пута, а остатак када је оформљен Црвени крст у Вуковару и када је кренуо са акцијама добровољног давања крви. Питају ме сада хоћу ли још давати, али мислим да је број од 55 сасвим довољан и радује ме кад видим да има пуно младих људи који се укључују у то, сматра Мирјана.

            Тета Мира је рођена у месту Пољица код Задра у ком је провела првих двадесет година живота. Након тога одлази у Ријеку где се запошљава и упознаје свог супруга Јована пореклом из Лике. Ратне деведесете доносе их у Вуковар где и данас живе.

- Привикнем се где год дођем. Као фудбалска лопта коју шутнете па где падне ту и остане. Задовољна сам, мајка сам двоје деце и бака троје унучади. Активна сам и у нашој парохији у Борову насељу ако треба било шта. Сем тога, још увек радим иако имам 42 године радног стажа, каже Мирјана.

СВЕ СУ ЊЕНА ДЕЦА

            Генерације и генерације ученика основне школе у Борову Насељу која се данас зове „Синиша Главашевић“ добро познају тета Миру где од раних 1990-их па све до данас ради као спремачица.

- Деца ме поздрављају где год ме виде. Многи од њих су сад већ људи који доводе своју децу у школу. Ја кажем то су све моја деца, а жене ми кажу: „Боже Миро колико ти те деце имаш, баш си срећна“, а ја им кажем да сам пресрећна. И данас ме осмаши одговарају да не идем у пензију да испратим и њих у средњу школу, али мислим да ћу почетком следеће године ипак у пензију, говори тета Мира.

            Пензију најављује и када је добровољно давање крви у питању. Једино у случају да некоме хитно затреба она ће се радо одазвати. Њена крвна група је нула позитивна што значи да је ова крв универзални давалац коју може да прими свака друга крвна група. Ова крвна група је поред А позитивне и најчешћа међу људима, али ретки су они који су спремни да је поклањају, а још су ређи они који су, као Мирјана, спремни да то направе 55 пута.

Никола Милојевић
Извор бр. 130.
24.11.2015.