Посебно је проблематично што у овим документима- и Холбрук, и амбасадори Фрејзур и Галбрајт, отворено признају да су хрватске трупе починиле ратне злочине и злочине против хуманости, као и етничко чишћење над Србима из Крајине- док истовремено они и њихова влада из Вашингтона, нису ништа учинили да то спрече. Чак су те злочине (ин)директно оправдавали као „нужно зло“, зарад остваривања „виших интереса“…

*   *   *

У претходним деловима овог фељтона смо анализирали америчку инструментализацију Хашког трибунала, и хрватске мотиве за уцену америчке администрације и Хашког трибунала. Наравно хрватска уцена „америчких савезника“ у удруженом злочиначком подухвату против крајишких Срба, није била мотивисана борбом за правду, већ обрнуто борбом за легализовање властитих злочина и укидање судског спора против хрватских генерала и ултимативно, хрватске државе.

Ми данас знамо да су у томе и успели - Американци су, очигледно забринути проспектом извођења америчких званичника пред Хашки трибунал, директно умешаних у Олују (што је у другостепеном поступку званично и најавио адвокатски тим Готовине) - изманипулисали скандалозну ослобађајућу пресуду, за хрватске генерале Готовину и Маркача.

Ова пресуда је била, може се слободно рећи, последњи укуцани ексер у „мртвачки ковчег“ сваког легалитета, западно инсталиране, хашке квази-судске институције…

———————–

За (ин)директно војно учешће америчке државе у хрватској геноцидној операцији „Олуја“, постојало је више мотива-

• Поред већ добро познате Реганове доктрине из 1984 (директиве НСДД133- коју сам описао детаљније у својој књизи „ПроЗападни Злочин“ из 2014), која је пројектовала комадање „србски доминиране Југославије“ и успостављања трајног америчког војног присуства на територији исте…

• …Према више угледних светских аналитичара, један од главних мотива Клинтонове администрације је била идеја да ће успешна хрватско-америчка агресија на Крајину, евентуално присилити председника Милошевића да приступи „Дејтонским преговорима.

• Један од мало познатих америчких мотива за „оркестрирање“ и директну војну помоћ хрватској геноцидној операцији Олуја, јесте била америчка намера да се Олуја „прошири“ и на Републику Српску и да се западни део РС окупира, а територија административне БиХ подели између Хрвата и Муслима, користећи се пре свега (пара)војним јединицама Хрватске државе.

…У том смислу је Ричард Холбрук дао инструкције Туђману и тадашњем хрватском министру одбране Гојку Сушку (повратнику из усташке емиграције) да током „Олује“ војно заузму градове Сански Мост, Приједор и Босански Нови. На списку је била и Бања Лука, али је у последњем моменту донета одлука да се Бања Лука не напада. То је урађено од страха од међународних реперкусија због очекиваног великог броја цивилних жртава међу Србима , и њиховом масовном егзодусу према Србији.

• Амерички амбасадор Петар Галбрајт у свом интервјуу за лист „Дани“, 3 август 2001:

„The reason for allowing Croatia to take Banja Luka was that it would have meant the total collapse of the Bosnian Serbs and the fascist principles they espoused. It would have been far easier to reconstruct the country in the conditions of a total Serb defeat than it is at present.“

„Разлог да Хрватима дозволимо да заузму Бања Луку је био тај- што би то значило тотални пораз босанских Срба и њихових фашистичких принципа које су успоставили. Било би много лакше да обновимо земљу (Босну) у условима тоталног србског пораза, него што је то сада случај.“

Холбрук и други амерички званичници су често говорили о хрватској војсци као о „нашим бесним псима на терену“

У току разговора „пословне вечере“ 17 августа 1995. хрваттског председника Фрање Туђмана, Ричарда Холбрука и америчког амбасадора Роберта Фрејзура- амбасадор Фрејзур је дискретно додао Холбруку писану поруку са следећим садржајем : „САД су унајмиле Хрвате да буду наши бесни пси, зато што смо били очајни. Али морамо да покушамо да их обуздавамо. Али сада није време да се тиме оптерећујемо. Ово је први пут да је ратни успех Срба преокренут. За нас је сад најбитније да постигнемо стабилност (уништење Крајине и дела Р. Српске), тако да можемо да се извучемо из свега овог “. (Из књиге Р. Холбрука „To End War”)

У време када је Холбрук „наредио“ Сушку да не напада војно Бања Луку- ту своју одлуку је пропратио коментаром „Знамо добро за шта су све Хрвати способни на терену“ (то је била његова референца за хрватске злочине и бруталност према србским цивилима, које су он и званичници америчке владе, били дубоко свесни. Истовремено Холбрук је захтевао од Гојка Сушка да заузму што пре наведена места: Сански Мост, Приједор и Босански Нови. Према Холбруку Хрвати су једино имали успеха у заузимању Санског Моста…

———————

Претходни наводи нам јасно указују да су званичници америчке Владе имали ефективну контролу, и издавали наређења (па чак и одређивали србске циљеве), над хрватским војним операцијама, и у Крајини и на територији Републике Српске. Поред тога што то све доказује директно америчко учешће у ратним злочинима и геноциду над србским народом- такође, на примеру Републике Србске (односно „међународно дефинисане“ БиХ) доказује свесно „америчко-хрватско“ кршење међународних закона у односу на неповредивост територије „БиХ“.

О свему овоме постоје бројни писани докази, пре свега у књизи (мемоарима) Ричарда Холбрука „Окончати рат“ (To End A War), интервјуу америчког амбасадора Питера Галбрајта за хрватски часопис „Дани“, 3 августа 2001 (и другим линковима који су приложени у дну овог чланка)…

Посебно је проблематично што у овим документима и Холбрук и амбасадори Фрејзур и Галбрајт, отворено признају да су хрватске трупе починиле ратне злочине и злочине против хуманости, као и етничко чишћење над Србима из Крајине, док истовремено они и њихова влада из Вашингтона, нису ништа учинили да то спрече. Чак су те злочине (ин)директно оправдавали као „нужно зло“, зарад остваривања „виших интереса“…

Миодраг Новаковић
ФБ Репортер
25.01.2015.