Документациони информативни центар Веритас подсетио је на три деценије од првог великог егзодуса Срба из западне Славоније који је кулминирао оснивањем више логора од којих је најстравичнији био “Рибарска колиба” у коме је страдало најмање 18 цивила.
Тим поводом председник тог центра Саво Штрбац подсећа да су од 12. до 18. новембра 1991, припадници хрватске војне полиције у селима Кип (Дарувар) и Клиса (Пакрац) похапсили су 24 српска цивила које су затворили у подрум импровизованог затвора “Рибарска колиба” у Марином селу.
“Тамо су заробљени пролазили и психичку и физичку тортуру, дављени у води, прикључивани на индукторску струју, одсецане су им уши, сечени прсти и убацивала со у отворене ране, ударани металним шипкама.” Само су шесторица преживели то мучења, а за телима петорице још увек трага”, каже Штрбац.
ПРВИ ПОГРОМ У СЛАВОНИЈИ
Он наводи да је ово био део првог великог егзодуса Срба из западне Славоније. Са подручја општина Дарувара, Грубишног поља, Подравска Слатина, Пакрац, Новска, Ораховица и Вировитица, етнички је очишћено 193 насеља, десет градских и 183 сеоских.
“Већина кућа и имовине Срба тада је уништана, као што је уништено или оштећено 27 православних цркава. Због хрватског терора и притисака, напустило 52.320 Срба, од којих се велика већина више никада није ни вратила на своја имања”, наводи Штрбац.
За ликвидацију цивила у “Рибарска колиба”, Жупанијски суд у Осијеку је у јуну 2011. од шесторице оптужених припадника војне полиције ЗНГ, осудио двојицу, а тројица је ослобођено због недостатка доказа.
Ту пресуду је децембра исте године потврдио и Врховни суд Хрватске.
“У периоду од 8. октобра 1991. до 29. марта 1992. у логорима “Рибарска колиба” у Марином селу и “Стара циглана” у Пакрачкој Пољани, које је основала јединица за посебне намене МУП-а РХ под командом Томислава Мерчепа, ликвидирано је, према Веритасовим подацима, више од 100 жртава, углавном цивила српске националности”.
ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ НА ДЕЛУ
Већина ликвидираних потиче из западнославонских насела са подручја Пакраца и Дарувара, али и са територија општина Гарешница, Кутина, Бјеловар и Загреб.
Сва ова насеља налазила су се ван подручја у којима се српско становништво оружјем супротставило насилу хрватских оружаних формација.
Штрбац каже да је Жупанијски суд у Загребу току 2005, након дугогодишњег поступка, правоснажно осудио петорицу припадника МУП-а Хрватске на казне затвора од три до 12 година, а 2016. првостепено је осудио и Томислава Мерчепа, тадашњег команданта резервне јединице МУП на пет ипо година затвора зато што “није спречио себи подређене да врше незаконита хапшења, злостављања и убијања 31 цивила доведених из Загреба, Кутине, Рибњака, Јање Липе, Бујавице, Међурића, Збјеговаче и Пакрачке Пољане, од којих је 23 усмрћено”.
“Из пресуде је изостављено 20 жртава зато што није могло да се утврди ко их је ухапсио или убио. Врховни суд Хрватске је пресудом из фебруара 2017, преиначио првостепену пресуду Мерчепу на седам година, али уместо у затворској ћелији, он је већи део времена провео у елитној бањи Крапинске топлице.
Марта прошле године Мерчеп је пуштен на условну слободу након издржане три четвртине затворске казне, а у образложењу те одлуке Врховни суд је навео да то чини зато што му је ‘знатно погоршано здравствено стање, раније није кривично осуђиван, придржавао се кућног реда у затвору', али и зато што је ‘у целости остварена сврха кажњавања’. Мерчеп је преминуо прошле године”, навео је Штрбац у тексту објављеном на порталу Веритаса.
ОБНАВЉАЊЕ КОНЦЕНТРАЦИОНИХ ЛОГОРА
У првом великом егзодусу Срба из западне Славоније у сукобу 1990-их, који је кулминирао након оснивања поменутих логора, на подручју општина Дарувара, Грубишног поља, Подравске Слатине, Пакраца, Новске, Ораховице и Вировитице, етнички је очишћено 193 насеља (10 градских и 183 сеоска), у којима је уништена већина кућа и имовине, а уништено је или оштећено и 27 православних храмова, док је ово подручје, због хрватског терора и притисака, напустило 52.320 Срба, од којих се велика већина више никада није ни вратила на своја имања.
Према попису становништва из 1991. у Кипу је живио 271 житељ, од тога 195 (72 одсто) Срба и 15 (6 одсто) Југословена, а у Клиси 139 житеља, од тога 82 (59 одсто) Срба, док је по попису становништва из 2011. у Кипу живело 148, а у Клиси 73 житеља, без ознаке о њиховој националној припадности.
Извор: Тањуг
18.11.2021.