Тужна слика Србије: Ратни ветерани чепркају по контејнерима - www.zlocininadsrbima.com

   

27. децембар 2014.


ТУЖНА СЛИКА СРБИЈЕ: РАТНИ ВЕТЕРАНИ ЧЕПРКАЈУ ПО КОНТЕЈНЕРИМА


Нацрт Закона који се бави правима бораца, ратних војних инвалида и њихових породица изазвао је бурну полемику на јавној расправи у Крагујевцу. Ратници су незадовољни законом, стрепе да неће имати ни за хлеб и лекове. Неки од њих у рат су отишли из школске клупе, други се вратили колицима и слепи, а нови закон удовицама “брани” да рађају.

Милан Попић из Београда држави Србији, у најбољим годинама дао је вид и ноге. Његова инвалидска колица поправљана су селотејп траком. Попић је представник “Удружења тешких ратних војних инвалида и породица палих бораца свих ратова, Србија”.
- Има нас 150, а 70 њих су у колицима. Од тог броја 17 њих су најтежи инвалиди, са квадриплегијом, неспособни да помере и руке и ноге. Неки су у креветима, са живим ранама. У нашем удружењу су људи без руку, ногу, очију, ушију, а ви нам кажете да држава нема пара за нас јер је у кризи. Све време нам из министарства причају да нам новим законом неће бити умањено ни једно право, а ја сам овако ћорав израчунао да су нека примања новим законом дупло мања – “грмео” је Попић током јавне расправе у Крагујевцу.

 


Он предлаже да би било боље да се уместо инвалидског додатка, за оне који су неспособни за рад или стари, уведе борачка пензија у износу просечне плате.

Дејан Радосављевић (41) из Крагујевца, ратни војни инвалид девете категорије, био је септембарска класа 1991. године.
- Завршио сам школу, био два месеца на распусту и отишао право у рат, у Босну. Заробљен сам. Био сам у хрватским логорима Лора, после у Керестинецу. Преживели смо најгоре тортуре. Радили би од ујутру до 16 сати, крчили шуму, а после тога смо морали мирно да стојимо и гледамо у сунце до заласка.

Чувари су посматрали како падамо као свеће. Заробљенике су прикључивали на струју, ломили ребра, секли уши, пребијали свакодневно…Ни једну реч више нећу проговорити о томе јер су ме саборци молили да не причам, не желе да им деца знају какав је тата пакао преживео – каже Радосављевић, па наставља:
- У уредби о праву на месечно новчано примање за време незапослености РВИ, од кога Радосављевић живи, стоји да ако право изгуби не може га поново стећи – објашњава Дејан.

- То значи да ме са бироа могу позвати на неки посао, а када ми за који месец приватник да отказ, држава ми надокнаду више неће плаћати. Живећу од 5.000 динара месечно. Само лекови ми коштају толико – каже Радосављевић.

Удружења која се баве правима бораца и РВИ кажу да нови закон предвиђа повластице у плаћању комуналија, али само ако општина има могућности за то. Свака може да каже да нема!

 


“Ветерани нам чепркају по контејнерима” повикао је са говорнице београдски ветеран Ненад Станић. Он каже да је 1999. годне одрадио свој посао како доликује српском војнику који се одазвао да брани отаџбину.
- Сви ми се сада осећамо издано. Нисмо се бавили политиком, али би требало да натерамо политику да се бави нама – закључује Станић додајући да сви његови саборци траже да се права из новог закона базирају на националном признању њихових рана и дела, а не да буду третирани као социјални случајеви.

Једна од нелогичних, а може се рећи и срамотних ставки овог закона, тиче се удовица погинулих бораца. Ако је удовица у каснијим годинама добила дете са другим мушкарцем, иако са њим не живи, губи право на новчана примања!
- Требало је одмах да ми кажу да морам да се скаменим у 22. години живота, да одмах у 23. одем у манастир – почиње своју исповест Јованка Павловић, која је мужа изгубила 1992. године, држећи у наручју сина од 14 дана.

 


Јованка је била удата свега девет месеци. Њен муж Зоран мобилисан је усред ноћи и одведен у Хрватску 1991. године. Код куће је оставио жену пред порођајем. Имао је тада 24 године. Сина је видео једном, на пар сати, па се опет вратио на ратиште. Погинуо је кроз десетак дана.
- Дуго нисам веровала да га нема, да је све шта смо планирали заједно заувек изгубљено – тихо сведочи Јованка Павловић која је председник Удружења породица палих бораца из Зрењанина.

У наредним годинама она је пожелела и родила још једно дете. Нови брак није желела. Према новом закону, она више нема права на породичну пензију.
- А то није све! Још је већа срамота то што према овом закону, мајка погинулог борца не може на бањско лечење ако је држави дала “само” једног сина. У бању може по основу погинулих два или више бораца. Значи, за бању јој треба два погинула сина, што је срамотно – са гнушањем објашњава Јованка Павловић.

Закон предвиђа здравствену заштиту за РВИ, али у пракси то није тачно, као ни још две трећине онога што закон предвиђа, тврде они који су Србију бранили у ратовима.
Телеграф (М. Раца) http://www.telegraf.rs/vesti/1369936-srbijo-tuzna-li-si-oni-koji-su-nas-branili-u-ratovima-strepe-da-ce-zavrsiti-na-kontejneru

 


 

Извор: ФБ Репортер
27.12.2014.

 







Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 401  пута
Број гласова: 10


Tags:
RATNI VOJNI INVALIDI





Поделите ову вест, нека се чује истина...











Бестидне муслиманске лажи о Сарајевском егзодусу 1996
Објављено: 18.04.2024.     Има 48 прегледа и 0 гласова.

Досије Сердарушић: Зашто је затворено породилиште у Оточцу 1982. године
Објављено: 20.12.2023.     Има 152 прегледа и 10 гласова.

Упокојио се Србољуб Живановић (1933-2024)
Објављено: 02.01.2024.     Има 170 прегледа и 0 гласова.

Жохари преко Дрине или Како су Титовићи попили млеко Коминтерне
Објављено: 24.12.2023.     Има 172 прегледа и 5 гласова.

Зашто је 11. новембар Дан победе, а не дан примирија
Објављено: 13.11.2023.     Има 221 прегледа и 5 гласова.

Шта је нама Србима Јованка Жени Лебл
Објављено: 05.12.2023.     Има 240 прегледа и 5 гласова.

Срби(ја) између Израела и Палестине
Објављено: 21.01.2024.     Има 244 прегледа и 16 гласова.

Шта је нама Србима Антун Тус
Објављено: 03.11.2023.     Има 253 прегледа и 5 гласова.



Skip Navigation Links