Злочин у Бодеришту је назив за један од најужаснијих злочина који је почињен за вријеме босанско-херцеговачког рата деведесетих година 20. вијека.

Овај монструозни злочин починили су припадници 108. бригаде ткз. Хрватског Вијећа Одбране 8. марта 1993. године, тако што су заробили 15 припадника Армије Босанско-херцеговачких Срба, у рејону брчанског насеља Грбавица, а потом су одведени у Бодериште, на сјеверо-истоку Босне и Херцеговине, гдје су убијени на најстрашније начине.

Лешеви убијених србских војника су били толико масакрирани, да је специјални тим форезничара са Војномедицинске академије из Београда, једва успио да обави обдукцију, дан касније.

Тужилаштво Босне и Херцеговине, као и Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хашком Трибуналу су годинама одбијали да процесуирају злочинце, иако су сви потребни докази прикупљени и предати 2003. године. Једноставно, намјерно се врши опструкција и предмети већ годинама се не рјешавају.

Тек 2015. године је први пут за овај злочин подигнута оптужница за три особе од Тужилаштва за ратне злочине БиХ, а онда крајем 2019. против још шест припадника III батаљона 108. бригаде ХВО.

ЗЛОЧИНИ ХРВАТСКИХ СНАГА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1991-1996
ЗЛОДЈЕЛА	Видово село * Бравнице * Брадина * Купрес * Мостар * Мркоњић Град Ледићи * Чардак * Босански Брод * Цинцар * Петровачка цеста Тигар * Киднаповање *  Дневник силовања *
ЛОГОРИ	Челебићи * Дретељ * ЗОИЛ *  Брчко * Љубушки * Орашје * Оџак * Мусала Расадник * Вогорац * Хелиодром * Мостар * Габела *
ЗЛОЧИНЦИ	Мате Бобан * Јадранко Прлић * Мате Баотић * Дамир Крстичевић * Азра Младен Маркач * Добросав Парага * Валентин Ћорић * Брчански злочинци Анте Готовина * Иван Кораде * Крешимир Зубак * Младен Налетилић Миљенко Филиповић * Миливој Петковић * Дарио Кордић * Бруно Стојић Тихомир Блашкић * Божо Рајић * Ивица Вего * Хрватско Вијеће Одбране Перо Вицентић * Анте Голубовић * Ливно * Мостар * Петар Зеленика Купрес * Нијаз Балтак * Пук Краљ Томислав *
ЖРТВЕ	Душанка и Никола Кузман * Слободан Зуровац * Слободан Бенђо * Гламоч Олга Драшко * Марија Бенковић * Милорад Пајчин * Чедо Продић Здравко Ковач * Слободан Иванишевић * Душан Вуковић * Милан Бојанић Лука Жужа *
ПУБЛИК.	Од логора до логора * Одбрана Херцеговине * Јаук * Мостарска црква Стан' Неретво * Средња Босна * Живим да сјведочим * Чапљина Побиј, покрсти и протјерај *

 

ПРЕТХОДНИЦА

Југославија је била федеративна држава састављена од шест република: СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија... с тим да је СР Србија имала двије покрјине: АП Војводина и САП Косово и Метохија. И СФРЈ и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живили од Вардара па до Триглава и од Ђердапа до Јадрана.

Југославенска федерација 1974-1992

Друштвено-економско уређење је био социјализам, односно диктарура пролетеријата и радничко самоуправљање. Политички систем је био једнопартијски, односно владао је Савез Комуниста.

Устав Југославије од 1974. године донио је децентрализацију земље, која је омогућила сепаратистичким снагама прво у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији западног Балкана, а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат.

ЈНА је створена на традицији Титових партизана

Савезна скупштина августа 1989. године доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замјењује вишепартијски систем почетком наредне године. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.

Савеза Комуниста Југославије се распада 23. јануара 1990. на чувеном XIV конгресу у београдском Сава Центру, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе. У то вријеме, Њемачка је била уједињена, а "гвоздена завјеса" је у земљама Варшавског пакта већ била пробијена и на дјелу су отпочеле ткз. Обојене револуције.

Југославенска шесторка мистерије

Словеначка делегација напушта засједање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен у питање. Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је након 45 година прекинута владавина комуниста у Југославији.

Заправо тада је друга јужнославенска држава озбиљно нагрижена унутрашњим сепаратизмима, који су врло брзо добили велику помоћ спољних фактора, прије свега: Ватикана, Европске Уније и САД. Касније исламских земаља сјеверне Африке, Блиског и Средњег Истока. Њихов циљ је био убацивање радикалних исламиста у Европу и ширење Ислама.

Ситуација у Босни и Херцеговини

Босна и Херцеговина је централна република СФР Југославије, у којој су живјели Срби, муслимани и Хрвати, заједно са националним мањинама.

Дана 18. новембра 1990. одржани су први вишестраначки избори након Другог свјетског рата. Власт је формирана од странака антикомунистичке коалиције: СДА, СДС и ХДЗ. Народни посланик који је добио највише гласова је Фикрет Абдић (47,4%), успјешан привредник из Велике Кладуше, али је он склоњен у страну од муслиманских екстремиста због тога што није желио рат, нити сукобе са Србима. Уствари, он је био само мамац бирачима на изборима.

Тако је предсједник Предсједништва БиХ постао Алија Изетбеговић, пријератни робијаш и аутор чувене шовинистичке "Исламске декларације". Предсједник Народне скупштине постао је Момчило Крајишник из странке СДС, а Хрват Јуре Преливан премијер Владе. Ова коалиција је издржала 15 мејсеци. Урушила се на почетку ратних збивања априла 1992. године.

Водећи чланови муслиманске Странке Демократске Акције: Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић, Харис Силајџић и др. су још средином 1991. године донијели одлуку да не желе Босну и Херцеговину у Југославији, односно да желе независну БиХ. Ту су се планови странака СДА и ХДЗ поклапали, али су обије странке жељеле да имају етнички и вјерски чисту државу. Односно Хрвати су жељели БиХ да припоје Хрватској, а муслимани радикалну исламску републику.

Куљић (ХДЗ), Караџић (СДС) и Изетбеговић (СДА)

Идеју о независној Босни и Херцеговини су свакако ширили и медији. Још октобра 1991. године у сарајевским новинама појављивале су се отворене пријетње србском народу. Између осталог најављивано је обнављање тзв. Ханџар дивизије, фашистичке јединице која је 1941-1945 починила стравичне злочине над Србима у Независној Држави Хрватској. Ту формацију су чинли углавном муслимани. Иначе, усташка злодјела у Босни и Херцеговини су досегнула свој врхунац у мјестима као што су: Пребиловци, Дракулић, Билећа, Гацко, Доња Градина, Купрес, Драксенић...

У августу 1991. почиње организовано наоружавање муслимана и Хрвата у БиХ које је ишло преко странака СДА и ХДЗ, са циљем напада на Југословенску Народну Армију. Наредног мјесеца почело је оснивање мјесних одбора паравојне формације "Зелене беретке" и "Патриотске лиге". У Мостару је у другој половини 1991. било пуно припадника ЈНА, који су долазили из Хрватске (Далмација и Дубровачки рејон), одакле су били протјерани или повучени. Касније су отишли у Ужице (СР Србија).

Прваци ХДЗ у Грудама 18. новембра 1991. проглашавају Херцег-Босну, хрватску парадржаву на тлу БиХ. Она је постојала током рата и циљ је био да се цијела БиХ интегрише у Хрватску, односно да се обнови НДХ. Имали су константно помоћ званичног Загреба и Туђмановог режима.

Почетком 1992. тачније 9. јануара србски посланици у Сарајеву проглашавају Републику србског народа у БиХ, као одговор на муслиманске и хрватске пријетње односно Срби желе да остану да живе у Југославији. Седам недјеља касније, организован је референдум о одвајању Босне и Херцеговине од СФРЈ, где је 62,4% бирача гласало за независност, што је недовољно да се сматра важећим. Ипак, земље ЕУ и САД им признају то.

У Лисабону су 23. фебруара представници муслимана, Срба и Хрвата у БиХ потписали чувени Кутиљеров споразум како би се зауставио рат... међутим, десет дана касније Алија Изетбеговић повлачи потпис на наговор Ворена Цимермана америчког амбасадора у Југославији и то послије 10 дана.

Жозе Кутљеро из Португала

У Сарајеву су 1. марта припадници "Зелених беретки", које предводи криминалац Рамиз Делалић Ћело, пуцали на србске сватове на Башчаршији и убили младожењиног оца Николу Гардовића, а свештеника Раденка Миковића ранили. То је био догађај који је најавио крвави рат деведесетих, а то је био и један од повода да се распадне још увјек мјешовита полиција. У западним медијима овај догађај је лажиран, тј. реченео је да су Срби наводно пуцали на муслиманске сватове.

Након тога, усљедилили су бројни напади на србска мјеста у БиХ, као и припаднике ЈНА (Сијековац, Купрес, Сарајево, Тузла...). Међународни представници су били само нијеми посматрачи.

Срби у Босни и Херцеговини су створили 1992. године Републику Србску, земљу србског народа, на својим и вишевјековним огњиштима својих прађедова.

РС је била стално нападана од хрватских и муслиманских (пара)војних формација, а многи грађани србске националности у БиХ су убијани и одвођени у логоре.

Муслимански војници су често знали да користе вријеме за напад на србска мјеста, када су вјерски празници код Срба.

Ситуација у Брчком

Брчко је смештено у Посавини, на десној обали ријеке Саве, односно на ушћу њене десне притоке Брке (по којој је и град добио име), на 96 метара надморске висине. Источно од града простире се плодна Семберија, а западно је Посавина, док се петнаестак километара јужно од града дижу обронци планине Мајевице.

Јужни Славени у ове крајеве долазе у 4. и 5. стољећу, а касније стварају своје државе. Брчански крај је био део Србије у доба Немањића, када је средњовјековна Србија била на врхунцу моћи. У 14. вијеку на Балкан долазе Турци Османлије, који незаустављиво иду ка Бечу, доносећи ислам као религију. Послије пораза пред Бечом, Османлијска царевина се повлачи, тако да Брчко постаје део Хазбуршке монархије, након Берлинског конгреса 1878. године.

Након Првог свјетског рата 1918. године, када је србска војска ослобађала отаџбину, тако је и овај крај ушао у састав прве јужнославенске државе - Краљевина СХС, односно Дринске бановине. А за вријеме Другог свјетског рата брчански крај, као и читава Босна и Херцеговина је потпала под власт усташке Независне Државе Хрватске. Усташе су чиниле велика злодјела и спроводиле геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима.

Послије 1945. године, Брчко је сврстано у СР Босну и Херцеговину, а читав крај је имао индустријску револуцију. 1946. године омладинци из свих крајева Југославије су удруженим радом изградили пругу Брчко-Бановићи.

Према попису становништва из 1991. године, на подручју Брчког живело је 87.627 становника, од тога су: муслимани (44%), Срби (27%), Хрвати (25%) и остали (4%).

Брчанска Грбавица је насеље које је имало највише настрадалих у протеклом рату, у сјевероисточном дијелу БиХ. Преко 65 бораца је своје животе уградило у темеље Србске Републике БиХ.

 

ЗЛОЧИН

Непосредно прије тог ужасног злочина почетком марта 1993. године, Војска Републике Србске је у околини Брчког, на брду Врановача имала акције које би помогле у ослобађању тог дијела Посавине.

Муслиманским и хрватским војницима је код брда Врановача стигло појачање, па су окружили србске борце, гдје их је 15 бораца ВРС заробљено. Сви су одведени у село Бодериште, које је претежно насељено хрватским становништвом.

Тамо су заробљени војници Републике Србске били изложени стравичној тортури, гдје су их џелати ударали тупим предметима, рукама, ногама, а затим одсјецали дијелове тијела, и неколицини њих је одрубљена глава.

 

ИМЕНА ЖРТАВА

У овом свирепом злочину настрадали су:

1. Синиша Ј. Пудић, из Брчанске Грбавице, рођен 1974.
2. Мирослав Н. Пудић, из Брчанске Грбавице, рођен 1959.
3. Стојан Ђ. Пудић, из Брчанске Грбавице, рођен 1952.
4. Радан К. Пудић, из Брчанске Грбавице, рођен 1974.
5. Петар Л. Тадић, из Брчанске Грбавице, рођен 1942.
6. Мирко Ц. Пекић, из Брчанске Грбавице, рођен 1932.
7. Гојко Ј. Вујичић, из Брчанске Грбавице, рођен 1958.
8. Илија М. Бајић, из Брчанске Грбавице, рођен 1956.
9. Перица Р. Јовичић, из Брчанске Грбавице, рођен 1972.
10. Ранко П. Јовичић, из Брчанске Грбавице, рођен 1945.
11. Драган Р. Томић, из Брчанске Грбавице, рођен 1974.
12. Никола С. Томић, из Брчанске Грбавице, рођен 1949.
13. Стојан Р. Томић, из Брчанске Грбавице, рођен 1972.
14. Жељко Падежанин, из Брчанске Грбавице, рођен 1973.
15. Радован М. Марјановић, из Брчанске Грбавице, рођен 1972.

 

ПОСЉЕДИЦЕ

Дан касније 9. марта 1993. године покушана је размјена, односно Војска Републике Србске је понудила размјену, али су хрватски зликовци само доставили лешеве србских бораца у комбију који су били толико масакрирани, да их ни нихове породице нису могле препознати. Из комбија је још цурила крв.

Ангажован је специјалан тим форезничара са Војномедицинске академије из Београда, који је предводио др Зоран Станковић, патолог. Они су обавили обдукцију увече тог 9. марта 1993. Па су тако препознати лешеви погиниулих војника РС.

Лешеви србских 15 војника су покопани на мјесном гробљу Грбавица, крај Брчког.

 

СУЂЕЊА

Хашки Трибунал је 2005. године одбио да се бави овим предметом, иако је достављена обимна документација и пребацио на Тужилаштво Босне и Херцеговине, које је годинама намјерно вршило опструкцију. Разлог опстукције је што би се адекватним пресудама промјенио мозаик рата у БиХ, гдје би се јасно видјело да и мулсимани и Хрвати имају злочинце у својим редовима, односно да Срби не сносе једину кривицу за оружане сукобе на простору бивше Југославије.

Породице жртава на парастосу, почетком 21. вијека

Тек 12. маја 2015. године ухапшена су три припадника ткз. Хрватског Вијећа Одбране за које се основано сумња да су учествовали у овом свирепом злочину. То су сљедеће особе:

1.     Ризвaновић Aдмир, рођeн 1975. годинe у Брчком
2.     Омeровић Смajил, рођeн 1970. годинe у Зворнику
3.     Хускaновић Jaсмин, рођeн 1971. годинe у Брчком

Тада је Координација муслиманских удружења у Брчком организовала конференцију за медије на којој је јавно негирала злочин.

Крајем децембра 2019. године Тужилаштво посебног одељења за ратне злочине у БиХ подиже оптужницу за још шест особа. То су:

1.     Хиндић Кeмaл, рођeн 1949. године у Jaблaници
2.     Фрaнчeшeвић Мaртин, рођeн 1962. годинe у Брчком
3.     Пљaкић Рaмиз, рођeн 1958. годинe у Сjeници, Реп. Србиja
4.     Aнђeловић Иво, рођeн 1963. годинe у Брчком
5.     Фaзловић Хaзим, рођeн 1950. годинe у Брчком
6.     Фaзловић Бaхриjа, рођeн 1967. годинe у Брчком

Сви горе оптужени били су припадници припaдници Интeрвeнтог вода III бaтaљонa 108. моторизовaнe бригaдe ткз. Хрватског Вијећа Одбране, зa вриjeмe рaтa и оружaног сукобa, поступaли противно одрeдбaмa мeђунaродног хумaнитaрног прaвa и Жeнeвских конвeнциja коje регулишу поступaњe сa зaробљeницимa зa вриjeмe рaтa.

 

ЗАКЉУЧАК

Злочини у Бодеришту су само једна карика геноцидног ланца тј. удруженог злочиначког подухвата који се обрушио на Србе током деведесетих година 20. вијека у Босни и Херцеговини од стране муслимана и босанско-херцеговачких Хрвата.

Циљ је био да се православни Срби елиминишу, не само са подручја источне Посавине односно Подриња, већ читаве Босне и Херцеговине, јер су Хрвати заправо жељели да се цијела БиХ припоји Хрватској, односно да се обнови клеро-фашистичка НДХ.

С обзиром да су Срби у читавој западној хемисфери означени као једини кривци за распад и разбијање Југославије и ратове на тлу исте, тешко је вјеровати да ће у догледно вријеме неко од хрватских крвника са оружјем или у одјелу одговарати за оваква монструозна злодјела, као што је и овај бодеришки злочин.

Оцените нам овај чланак: 12345