Бомбардовања Београда у Другом светском рату догодила су се два пута. Први пут град је бомбардовала авијација нацистичке Немачке априла 1941. а три године касније, савезничка авијација (САД и Велика Британија), током 1944. године.

У оба случаја почињени су стравични злочини и оргомна материјална штета. Када је немачка авијација бацала бомбе на Београд 1941. тада су гађали чак и породилиште

Постоје контраверзе око бомбардовања Народне библиотеке у Београду.

На београдском Новом гробљу, постављен је споменик за све жртве Шестоаприлског бомбардовања Београда.

У ваздушним окршајима са јаком немачком авијацијом велики допринос у одбрани дали су пилоти Шестог ловачког пука, југословенског Краљевског Ваздухопловства. Њих једанаест је погинуло у директним борбама са непријатељем.

Након овог бомбардовања, покренута је и хитна евакуација краља Петра II Карађорђевића и највишег државног руководства Краљевине Југославије, коју су предводили британски обавештајци на челу са генералом Боривојем Мирковићем.

ПРЕТХОДНИЦА

Завршетком Великог рата Војска Краљевине Србије ослободила отаџбину и друге јужнославенске народе који су били под окупацијом Аустроугарске, те је дошло је до присајењињења Срема, Војводства и Црне Горе матици Србији... док је Народни сабор у Загребу раскинуо све државно-правне везе са Бечким двором.

Дочекивање слободе: Улазак србске војске у Нови Сад

Краљевина СХС је прва јужнословенска држава, касније преименована у Краљевина Југославија, створена након Првог светског рата, проглашењем 1. децембра 1918. у Београду.

Територијално је 1929. југославенска краљевина била подељена на бановине, а по устројству је била парламентарна монархија. Владарску титулу носила је династија Карађорђевић.

Децембарско проглашење Краљевине СХС 1918

Обухватала је Јужну Србију, Шумадију, Рашку, Косово и Метохију, Нишку и Тимочку Крајину, Драгачевски и Раскински округ, Црну Гору, Босну и Херцеговину, Војводину, Славонију, мањи део Далмације, Дубровачку републику, Лику, Кордун, Банију, Загорије, Горске Котаре и Словенију. Државу су након убиства краља Александра I Карађорђвића у Марсеју 9. октобра 1934. године водили намесници: кнез Павле Карађорђевић, др Раденко Станковић и др Иво Перовић, уз владу коју су формирали Драгиша Цветковић и Влатко Мачек.

Средином 1930-их година у Европи долази до пораста нацизма и фашизма, наручито у Немачкој, Италији и Шпанији. Тако је дошло до формирања Тројног пакта 27.9.1940. између Немачке, Италије и Јапана. Том савезу су се у наредним месецима придруживале и следеће државе: Мађарска, Бугарска, Румунија, Албанија и др. Тако се Краљевина Југославија нашла у окружењу Сила Осовине.

У Бечу 25. марта 1941. долази до потписивања протокола између Краљевине Југославије и нацистичке Немачке о проласку немачких и италијанских војних трупа кроз југославенску територију. То је међу патриотским снагама југославеснке краљевине протумачено као издаја...

"Боље гроб него роб! Боље рат него пакт!"

Британски, али и совјетски обавештајци већ 27. марта 1941. године у Београду организовали Војни пуч и демонстрације, тако да је збачено намесништво које је предводио кнез Павле, а на престол доведен малолетни краљ Петар II Карађорђевић.

Немачки канцелар Хитлер је променио планове, те је оружане снаге планиране за напад на Грчку, преусмерене су на Краљевину Југославију. Та злочиначка акцја је названа "Операција 25".

НЕМАЧКО БОМБАРДОВАЊЕ

Дана 6. априла 1941. у 06:30, без објаве рата ратне јединице Немачке су напале Краљевину Југославију. Њихове ваздушне снаге су бомбардовале Београд користећи 234 бомбардера и 120 ловаца (укупно 484 авиона 6. и 7. априла 1941).

Авиони су полетели из Беча, Граца и Арада. Београд је бомбардован у четири налета 6. априла и поново 7. априла, 11. априла и 12. априла 1941. Употребљено је око 440 тона запаљивих бомби.

Уништитељ Београда: Алескандар Лер

Бомбардовање Београда априла 1941. је поверено 4. ваздушној флоти под командом немачког пуковника Александра Лера. Операција бомбардовања Београда имала је тајни назив „Страшни суд“ (нем. Strafgericht). Предвиђајући рат, влада и Врховна команда Краљевине Југославије су Београд прогласиле „отвореним градом“.

Авијација нацистичке Немачке бомбардовала је Београд 6. априла 1941, што је означило и почетак копнене инвазије на Југославију.

Разрушен југословенски краљевски Двор у улици Краља Милана у центру Београда. Једна од главних мета немачке авијације током првог таласа бомбардовања, 6. априла 1941, су били краљевски дворови, у центру града и Дедињу.

Браниоци неба Београда априла 1941
Пилоти краљевског ваздухопловства

Београд је од напада из ваздуха бранио елитни Шести ловачки пук Југославенског краљевског ваздухопловства и јединице противваздушне одбране Ваздушне зоне Београд. Не зна се тачан број авиона које су оборили југословенски пилоти, али се из разних извора овај број процењује на 42 до 48. У борбама је погинуло 11 југословенских војних пилота.

ИМЕНА ПОГИНУЛИХ ПИЛОТА ЈКВ

Пилоти, браниоци престонице погинули у Априлском рату 1941:

1. Милош Жунић, погинуо 6. априла код Панчева
2. Михо Клавора, погинуо 7. априла код манастира Крушедол
3. Владимир Горуп, погинуо 7. априла
4. Карло Штрбенк, погинуо 6. априла код Глогоњског рита
5. Добрица Новаковић, погинуо 6. априла код Београда
6. Бранислав Тодоровић, погинуо 7. априла
7. Јован Капешић, погинуо 7. априла код Бешке
8 . Миливоје Бошковић, погинуо 7. априла код Ковиља
9. Душан Борчић, погинуо 6. априла - пао у Сарајевску улицу
10. Милутин Петров, погинуо 7. априла код ушћа Тисе у Дунав
11. Живица Митровић, погинуо 6. априла код Шида

ПОСЛЕДИЦЕ

У бомбардовању Београда 1941. погинуло је 3.000 људи (немачке процене 1.500-1.700).

Порушено је 627 зграда, веома оштећено 1.601 зграда, делимично оштећено 6.829 зграда, укључујући део зграде Старог двора. Тешко је оштећена Вазнесењска црква на Савском Венцу у којој је било верника, који су дошли на јутарње богослужење.

Најзначајнији споменик културе Народна библиотека са 300.000 књига, укључујући средњевековне списе непроцењиве вредности, није уништен у првом бомбардовању (јесте оштећен), већ је два дана касније запаљен од сарадника британске обавештајне службе.

Иако се деценијама веровало да је то страдало од немачких авиона. Према немачким изворима, старински начин подизања кућа и лоше организована противпожарна и цивилна заштита су допринели страдању великог броја људи.

Немачки фелдмаршал Евалд Клајст је на суђењу после рата изјавио:
- „Ваздушни напад на Београд 1941. године имао је првенствено политичко-терористички карактер и није имао ништа заједничко са ратом. То бомбардовање из ваздуха било је ствар Хитлерове сујете, његове личне освете“.

СПОМЕНИЦИ ЖРТВАМА

У оквиру комплекса Новог гробља у Београду, у непосредној близини улице Северни булевар, 1966. године формирано је Спомен-гробље страдалих у Шестоаприлском бомбардовању Београда 1941. године. Ауторка спомен - гробља била је Милица Момчиловић, архитекта.

Народна библиотека на Косанчићевом венцу

29 мермерних плоча налази се на осам озиданих бетонских хумки, које подсећају на ровове у којима су примарно сахрањивани пострадали. На посебним плочама исписана су имена 646 идентификованих жртава и подаци о 909 неидентификованих мушкараца, 393 жене и 59 деце.

ПУБЛИКАЦИЈЕ

Последице немачког бомбардовања Београда, 6. априла 1941. снимио је одмах по завршетку бомбардовања још пре уласка немачких трупа у главни град киноаматер Радомир Милојковић, који је уједно и први снимио разрушен град.

Његови снимци су први пут приказани након скоро четири деценије од завршетка Другог светског рата, у филму Марка Бапца из 1978. под називом „Када је небо било црно над Београдом“.

Споменик пилотима - Земунски кеј	Вазнесењска црква у Београду

ЗАКЉУЧАК

Априлско бомбардовање Београда од стране немачке авијације је било увод у четверогодишњи пакао Другог светског рата. Хитлер је хтео да се освети Србима за пораз у Првом светском рату и зато је послао силну војску која је била сурова према цивилима.

У Југославији је отпор био слабашан јер су Хрвати, Словенци и муслимани масовно дезертирали и прешли на страну непријатеља одавајући им државне и војне тајне. Један од примера је капетан Владимир Крен, потоњи генерал авијације НДХ.

Код Срба су се појавиле идеолошке разлике између Комунистичког и Равногорског покрета... пошто су комунисти  видели шансу да могу да изведу социјалистичку револуцију. Они су имали међусобне сукобе што је највише одговарало енглеским и совјетским вођама. На крају су они подржали Титове партизане, који су освојили власт.

Брозов режим је у периоду Хладног рата поклањао далеко више пажње немачком него савезничком бомбардовању Београда, па о томе постоје и неки писани трагови, публикације...

Немачки војници, официри и генерали никада нису адекватно одговарали за своја недела према србском народу.