Шукцори (Schutzkorps) - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Време: Први светски рат

Област: Аустро-Угарска


Шукцори (Schutzkorps)


ПРВИ СВЕТСКИ РАТ (1914-1918)

Шукцори - Цер - Зејтинлик - Колубара

Добој - Арад - Легет - Јиндриховице

Аустроугарска - Сарајевски атентат

 Гводени пук - Сурдулица - Кајмакчалан

Солунски фронт - Албанска голгота

Мојковац - Чемерно - Топлички устанак

Добруџа - Горничево - Мензел Бургиба

Нежидер - Велики МеђерМаутхаузен

 

Шукцори (нем. Schutzkorps) су били посебна војна формација у аустро-угарској војсци, који су имали стату заштне чете односно војне полиције. Основани су у јесен 1908. године у аустријској провинцији Босни и Херцеговини углавном од Хрвата и муслимана.
 
У почетку, до ратних дешавања имали су улогу жандармерије, а када је почео рат, онда су били перјаница Бечког двора, која се истицала у злочинима над Србима у Босни и Херцеговини и Краљевини Србији.
 
Главни разлог оснивања ове јединице јесте страх од српског народног устанка против Бечког двора, на подучију окупиране Босне и Херцеговине у доба Анексионе кризе. Наиме, Аустро-Угарска монархија је окупацијом Босне 1878. наставила своју политику Продора на Исток ("Drang nach Osten"), која је требала да се заустави на Босфору.
 
Завршетком Првог светског рата, када се распала Аустро-Угарска нестали су и Шукцори. Занимљиво је да власти Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца нису након уједињења у прву јужнославенску државу процесуирале припаднике Шукцора.
 
 
 
 
ПРЕТХОДНИЦА
 
Почетком 19. века Срби у Шумадији су отпочели своју националну револуцију, предвођени Карађорђем Петровићем (1804. у Орашцу), а после Милошем Обреновићем (1815. у Такову) што је довело до стварања Кнежевине Србије 1830. године. На Берлинском конгресу 1878. године Велике силе су после Другог српско-турског рата признале независност Кнежевине Црне Горе и Кнежевине Србије, која је већ тада ослободила нишки, пиротски, врањански и топлички округ. Такође одлука Великих сила је да Аустро-Угарска може окупира Босну и Херцеговину, што је она учинила 1908. године, када је заправо избила Анексиона криза.
 
Бечки двор је српски народ у Босни и Херцеговини доживљавао као потенцијалне непријатеље, те је наставио да спроводи страховладу и прогон православног живља. Међутим, како су Аустријанци знали да може доћи до подизања народног устанка, реш За ту сврху одлучено је да формирају тзв. заштитнии корпуси, налик на жандармерију.
 
 
 
РЕГРУТАЦИЈА ЧЛАНОВА
 
Припадници Шукцора су регрутовани од босанско-херцеговачких Хрвата и муслимана (чак и Рома), углавном од особа који су били са маргине људког друштва: ситни лопови, криминалци, пробисвети, алкохоличари, беспосличари, свакавки олоши, ликови без занимања и имовине.
 
Није постојала нека стручна селекција. Било је битно само да су послушни и да слепо извршавају наређења претостављених.
 
Међу њима се истицао Адемаг Мешић из Тешња, србомрзац, каснији близак сарадник Анте Павелића, усташког поглавника за време Другог светског рата.
 
 
 
 
ПРЕДРАТНО ДЕЛОВАЊЕ

Шукцори су од самог оснивања имали за циљ застрашивање православних Срба и заостатака Турака Османлија, са циљем да не би подигли устанак против Бечког двора, који је окупирао Босну и Херцеговину, те је прогласио својом провинцијом.
 
Суштински, Срби православци су на територији окупиране Босне и Херцеговине имали апсолутну већину од преко 75% становништва, који су имали жељу да се присаједине матици - Краљевини Србији.
 
Шукцори су се појављивали свуда где су била већа окупљања народа: вашари, црквени зборови, литије, кошевине, обележавање значајних датума у неким местима. Ту су наоружани до зуба изазивали страх локалног становништва.
 
Знали су да упадају у школе или домове културе, где би прекидали трибине или предавања које су организовали просвећени Срби са циљем ширења националне свести и ослобођења јужнославенских народа, те би их хапсили, а учеснике растеривали.
 
 
 
 
РАТНО ДЕЛОВАЊЕ - ЗЛОЧИНИ
 
Одмах после Видовданског атентата 1914. у Сарајеву, који су извршили припадници Младе Босне (Гаврило Принцип, Богдан Жерајић и др.), Шукцори су добили налог да хасе све виђеније и богате Србе и православне свештенике, харамбаше и народне прваке... Један од њих био је историчар Владимир Ћоровић из Мостара, који је три године провео у травничком и зеничком затвору.
 
Касније, по отпочињању агресије на Краљевину Србију августа 1914. године Шукцори су послати у Херцеговину и Подриње, где су починоли страшне злочине над српским цивилима...
 
Поред убистава и мучења, вршена су и масовна хапшења православних Срба, а ухапшеници су послати у логоре (Добој, Арад, Јиндриховице и др.).
 
Ово је учињено из разлога, што су на тим подручијима Срби били већина, па су аустро-угарске власти се бојале да управо ти босанско-херцеговачки Срби, не би се придружили својим сународницима у борби са хазбуршким агресорима или чак штавише подигли устанак на "њеној" територији.
 
О злочинима Шукцора над српским становништвом писао је 1914. године енглески историчар Џон Р. Лампе.



ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!































Skip Navigation Links