Хашим Тачи (1968.) је високи "државник" тзв. Републике Косово, а крајем 1990-их је био политички лидер албанске терористичке организације Окупаторска Војска Косова.
Према његовим инструкцијама алабански теористи су у периоду 1993-2000 починили стравичне злочине над Србима цивилима и разна криминална дела на подручију Косова и Метохије.
Такође, припадници терористичке ОВК нису презали ни од напада на полицајце и војнике СР Југославије. Његово име се везује за бројна кривична дела као што су: шверц оружја, аутомобила, дроге, нафтних деривата, цигарета, проституција, уцене, убиства и сл.
Исто тако умешан је у трговину људским огранима преко специјалног албанског логора "Жута кућа" у градићу Бурел, у средишњем делу Албанске Републике.
Након доласка НАТО снага и УНМИК мисије на Косову и Метохији јуна 1999. године, када је јужна србска покрајина окупирана наставио је своје криминалне послове уз њихову прећутну сагласност, а такође је наставио ликвидацију својих политичких неистомишљеника.
Дана 17. фебруара 2008. у Приштини, као премијер "балканске Колумбије" учествовао је у проглашењу независности тзв. Републике Косово.
Новембра 2020. године је ухапшен у Приштини по оптужници Специјалног суда за ратне злочине и спроведен у Хашки трибунал. Тамо је оптужен за низ кривичних дела које се тичу злодела у контексту оружаних дејстава на Косову и Метохији 1998-1999. Почетак суђења је најављен за 2023. а изрицање пресуде две године касније.
ЖИВОТОПИС
Хашим Тачи од оца Хаџије је рођен 24. априла 1968. године у селу Броћна, општина Србица, за северозападу Метохије.
Хашим Тачи је студирао филозофију и историју на Приштинском универзитету, а последипломске студије је завршио на швајцарском универзитету у Цириху, на одсеку за историју југоисточне Европе и међународне односе.
Током осамдесетих година 20. века, за време судија Хашим Тачи је био један од лидера Независне уније студената и први студентски председник паралелног универзитета у Приштини.
Годину дана је илегало боравио у Републици Албанији током 1992-1993 где је одслужио војни рок и прошао командну обуку.
Oдлази у Швајцарску 1993. године где је уписао постдипломске студије.
Тамо се повезао са албанским криминалним круговима где је био задужен за обезбеђивање финансијских средстава, набавку оружја и организацију обуке будуће Окупаторске Војске Косова.
Због терористичког деловања Окружни суд у Нишу је осудио Хашима Тачија на 10 година затвора. Године 2003. расписана потерница је проширена и ради почињеног геноцида против србског и неалбанског становништва на Косову и Метохији.
Ожењен је са Лумијом, са којом има сина Ендрита.
Поред србског, албанског, одлично говори енглески и немачки језик.
РАТНО ДЕЛОВАЊЕ И ЗЛОЧИНИ
Заједно са Адемом Јашаријем (1955-1998), прекаљеним албанским терористом и криминалцем основао је по повратку из Швајцарске 1993. године терористичку групу, са циљем насилног одвајања Косова и Метохије од Републике Србије.
Та група ће 1996. године прерасти у Окупаторску Војску Косова.
Терористичка дејства
Хашим Тачи је заједно са припадницима Дреничке групе, Рафетом Рамом, Јакупом Нуријем, Самијем Љустакуом и Иљазом Кадријуом учествовао у нападу из заседе на полицијско возило 25. маја 1993. године на пружном прелазу код Глоговца. Том приликом су убијена два србска полицајца док их је петорица тешко рањено.
17. јуна 1996. године Тачи је заједно са Јакупом и Авни Нуром, Бесим Рамом и Сами Љустакуом учествовао у нападу из заседе на полицијску патролу на путу Косовска Митровица-Пећ када је убијен један србски полицајац док је други тешко рањен.
21. септембра 1996. године, Рама је по Тачијевом налогу бацио бомбу на касарну „Милош Обилић“ у Вучитрну. По његовом налогу извршен је и напад на Средњешколски центар у Вучитрну у којем су биле смештене породице избеглица из Книнске Крајине.
У јулу 1997. године Тачи је осуђен у одсуству, од стране окружног суда у Приштини на 10 година затвора због тероризма. У фебруару 1998. године издата је потерница за њим.
Учествовао је као представник косметских Албанаца, у преговарачком тиму у Рамбујеу фебруара 1999. године, непосредно пред агресију и варварско бомбардовање Србије и Црне Горе, од стране НАТО пакта.
Према изјавама известиоца Парламентарне скупштине Савета Европе Дика Мартија из 2010. године, Хашим Тачи се налазио на челу организације за трговину људским органима (познато као „случај Жута кућа”).
ПОЛИТИЧКА КАРИЈЕРА
Непосредно након уласка НАТО снага 1999. године на Косово и Метохију, односно војне окупације Хашим Тачи се самопрокламовао за премијера.
Криминалац у оделу
У периоду када је Тачи био премијер, више политичких неистомишљеника, косметских Албанаца који су се залагали за мултиетничан Космет ликвидирано по његовом наређењу.
Хашим Тачи је од почетка своје каријере градио добре везе са САД и Европске Уније, који су га прихватили и помагали јер им је служио у остваривању њихових морбидних планова против Срба и Србије.
Тако је 2014. године добио Нобелову награду за мир, за коју су се залагали амерички сенатори и конгресмени, као и представници Европског Парламента.
ОПТУЖНИЦЕ И СУЂЕЊА
Међународни кривични суд у Хагу за ратне злочине на подручју бивше Југославије је подигао оптужницу против четворице бивших лидера Окупаторске Војске Косова, а међу њима се нашло и име Хашима Тачија. Он је новембра 2020. године ухапшен у Приштини по налогу Специјалог суда за ратне злочине ткз. Републике Косово.
Испоручен је у Хашки трибунал и почетак суђења је најављен за јануар 2023. године, а изрицање пресуде се очекује до краја 2025.