Ђуро Бродарац (1944-2011) је био активан учесник ратова на бившем југославенском простору с' почетка деведесетих година 20. стољећа, када је Југославија разбијана усљед спољењег, али и унутрашњих фактора.
Ушао је у политику и био високи функционер странке ХДЗ, током рата те обављао је функцију начелника Полицијске управе у Сиску (регија Банија), а након рата је обављао дужност жупана сисачко-мославачке жупаније.
Умјешан је у бројне ратне злочине хрватских (пара)војних и полицијских јединица над Србима цивилима, који су извршени током 1991-1992 на ширем подручију Сиска. Он сам је често убиства планирао и организовао групице бојовника.
Током 1990-их година хиљаде Срба је напустило своје домове у Сиску, усљед застрашивања од страховладе и масовних убистава на чијем челу је стајао Ђуро Бродарац.
Ухапшен је тек у јуну 2011. односно 20 година након што су се злодјела дешавала. Потом је спроведен у Осијек.
Није дочекао почетак суђења јер је умро 12. јула 2011. године, бес пресуде.
ЖИВОТОПИС
Ђуро Бродарац је рођен 1. јануара 1944. године, на Кордуну, у варошици Топуско за вријеме Другог свјетског рата.
Од ране младости исказивао је жељу за политичким дјеловањем и управљањем широким народним масама. Преселио се у град Сисак, који је у то време 1960-их година важио за велики индустријски центар, не само СР Хрватске, већ и цијеле Југославије.
Тако је Ђуро Бродарац са 21 годином постао члан Управног одбора "Жељезаре" Сисак, а касније и секретар фабричког Комитета омладине и члан Опшинског одбора Савеза Комуниста Југославије.
Отишао је на одслужење редовног војног рока у Билећу, гдје је постојао велики наставно-школски центар, односно Бродарац је ту стекао чин резервног официра.
Факултет јесте започео, али никада није завршио.
Двијее године касније, 1967. Ђуро Бродарац постаје и посланик Народног сабора СР Хрватске, а истовремено је напредовао у партијској љествици, постао је секретар Централног комитета хрватске омладине.
Крајем 1960-их, када су у Хрватској почела политичка превирања, приступио је Матици Хрватској. Почетком 1971. године је избила побуна названа "Хрватско прољеће" или краће МАСПОК.
Савка Дапчевић-Кучар држи говор у Загребу
Када је МАСПОК крајем 1971. године доживео слом, односно руководство Централни комитет СР Хрватске (Савка Дапчевић-Кучар, Мирко Трипало и др.) смјењено јер је ЦК Савеза Комуниста Југославије оцјенило да је МАСПОК почео да оживљава усташко-фашистичке идеје и прави сепаратизам Хрватске од СФРЈ. Тада је почетком 1972. започела чистка хрватских кадрова у Савезу Комуниста, а Ђуро Бродарац је био у комисији од седам делегата, који су то требали да спроведу на подручију Сиска.
Почeтaк рaспaдa Jугослaвиje Ђуро Бродaрaц дочeкуje нa положajу у цeнтрaлном Рaдничком сaвјeту Eлeктроприврeдe Jугослaвиje сa сјeдиштeм у Бeогрaду.
У добa вишестраначких изборa у Хрвaтскоj април-мај 1990. годинe Ђуро Бродaрaц, бивши вaтрeни комуниста и политички прогонитeљ нaционaлистички нaстроjeних Хрвaтa постaje одједном jeдaн од нajистaкнутиjих члaновa ХДЗ-a коjи ширe подручje Сискa прeдaje у рукe своjоj новоj стрaнки.
Након рата у Хрватској, Ђуро Бродарац је постао сисачко-мославачки жупан. Поред тога, кратко време је обављао функцију предсједника Хрватског Ногометног Савеза. А у Влади Хрватске коју је формирао Иво Санадер 2004. године, обављао је функцију савјетника за разминиравање.
ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА
Када су профашистичка странка ХДЗ и Фрањо Туђман, преузели власт у Хрватској Ђуро Бродарац је добио мјесто начелника Полицијске управе у Сиску и ту је функцију обављао током цијелог рата у Хрватској. Сем тога, водио је и илегално наоружавање чланова ХДЗ на подручију Баније, почетком 1991. године, када су и стваране паравојне формације у Хрватској за обрачун са Србима и ЈНА.
Ђуро Бродарац је такође добио и функцију председника тзв. Кризног Штаба за одбрану Сиска и Баније. Тако је учествовао средином 1991. године у сачињавању "црне листе" где су се налазили Срби које је требало ликвидирати на подручију Сиска и околине.
У јулу месецу 1991. године у Сиску почиње деловати мала група хрватских паравојника, који су имали бели комби са затамњеним стаклима, без регистарских ознака. Њихов задатак је био да незаконито хапсе Србе цивиле и убију их. Најчешћа места за ликвидацију Срба на подручију Сиска су била: Барутана, насеље "Ора", лечилиште Јодно, Викторовац и барака "Сава". Ђуро Бродарац је био добро упућен у њихове работе, али није ништа предузео да спречи ликвидације Срба. Поред тога у лето 1991. године у Сиску је почело минирање србских кућа и локала, баш као и у другим насељеним местима у Хрватској (Вуковар, Осијек, Госпић, Задар...) пар месеци раније. Србски лешеви су често бацани у реку Саву, али је било случајева да су их убацивали у високе пећи Жељезаре Сисак, како би сакрили трагове.
Казнена експедиција: Сисачки Вукови
У Сиску и околини за годину дана, од јула 1991. до јула 1992. годне убијено је најмање 611 цивила, иако постоје индиције да је тај број и преко 700, а више од 95% убијених су србске националности. Сви ти злочини су повезани са Ђуром Бродарцем, јер је он био попут фараона на врху те злочиначке пирамиде која је имала за циљ етнички очистити Сисак и Банију од Срба.
Под његовом комадном је била и јединица позната под називом „Вукови“ и још тзв. Ханџар дивизија, коју су чинили муслимани пореклом из Босне и Херцеговине, иначе настаљени у Ријеци и Пули. Носили су то злогласно име као истоимена јединица у клеро-фашистичкој НДХ, која је такође вршила велике покоље над србским становништвом.
Међу убијеним сисачким Србима нашли су се: Берислав и Никола Трифкановић, Васо Јелић, Љубица Солар, Милан Цветојевић, Драган Жилић, Драган Рапајић, Стана Живковић, Миленко Ђапа, Марко Вила, породица Пере Обрадовића, Петар Пајагић и др.
Децениама нема правде за србске жртве
Ђуро Бродарац ће остати упамћен по својој чувеној шовинистичкој изјави, коју је дао Ани Јелић, која је дошла у зграду Полиције Сисак да се распита за нестанак свог мужа Васе Јелића (60):
- „Коме Срби фале, нек' их тражи у мртвачници!“
ХАПШЕЊЕ И СМРТ
Сисачко тужилаштво више од 20 година није подигло ниједну оптужницу против Хрвата за које се основано сумњало да су умјешани у ратна злодјела и злочине против човјечности, па је тадашњи државни тужилац Хрватске Младен Бајић пребацио тај предмет на Окружни суд у Осијеку.
Отворена је истрага, гдје је 21. јуна ухапшен Ђуро Бродарац, са својим сарадницима: Драго Бошњак и Владимир Миланковић. Одређен им је једномесечни притвор.
Ђури Бродарцу је 11. јула 2011. изненада позлило, па је из затвора пребачен у болницу, гдје је наредног дана умро од сепсе, како званични налази кажу. Контраверзе говоре да би он био веома незгодан свједок јер је много тога знао па би и тадашњу гарнитуру политичара тј. државних функционера повукао за собом у затвор на вишегодишњу робију, а на ткз. Домовински рат би била бачена велика љага односно јасно би се увидјело да су Хрвати први напали Србе и ЈНА, а потом етнички очистили простор гдје год су имали релативну или апсолутну већину.
У оптужници против њега наводе се подаци о 31 особи са подручија Сиска, за које се основано сумња да је Бродарац директно умјешан у њихова убиства. Наравно, број убијених Срба у сисачком крају је далеко већи, тј. више стотина, али је само за ове жртве подигнута оптужница. Остале породице жртава су и даље у страху, а такође не вјерују хрватском правосуђу, јер се деценијама од суђења праве фарсе и пресуде које се донесу су неадекватне и срамне.