Јозеф Јанко (1905-2001) је вођа немачке организације Културбунд у Краљевини Југославији и вођа нацистичке паравојне формације током Другог светског рата у окупираној Дунавској бановини. Његов надимак је био "Сеп".
Јанко је одрастао у сиромашној земљорадничкој породици која је била врло религиозна одана Римокатоличкој цркви. Студирао је у Грацу и постао германофил.
Крајем тридесетих година 20. века Јанко се окреће ка расизму и екстремистичкој политици, јер су му се допадали говори и идеје Адолфа Хитлера, немачког канцелара.
Децембра 1940. је одликован Орденом Југославенске круне 3. степена од премијера Драгише Цветковића.
Након што су Силе Осовине извршиле априла 1941. агресију на Југославију, Јанко се ставља на чело немачке Народне страже у Банату, који је био са посебним статусом у оквиру окупиране Србије. Радио је многе нечасне радње и био део геноцида против Срба, Јевреја и Рома. Такође је помогао формирање немачке 7. СС дивизије "Принц Еуген" која је широм југославенског простора починила многа злодела над цивилним становништвом.
Крајем 1944. године Јанко је побегао у Аустрију пред налетом Црнвене армије и јединица ПОЈ, јер је знао шта га чека. Отишао је у аустријску покрајину Корушка, а одатле преко Италије 1951. са лажним документима бежи у Аргентину, где је остао до краја живота, упркос томе што је његово изручење тражила Влада Југославије.
Умро је у 95. годину у Буенос Ајиресу и сахрањен је тамо на локалном гробљу.
ЖИВОТОПИС
Јозеф Јанко је рођен 9. новембар 1905. у Банатском Деспотовцу (Ернестовцу) у Средњем Банату. У то време то је спадало под Аустроугарску царевину, односно управу мађарског краља у Будиму.
Његова породица је била врло религиозна, као верници Римокатоличке цркве. Бавили су се земљорадњом и тешко су живели.
Ипак, школа му је ишла добро, па је доспео до Граца у Аустрији, где је студирао право.
Оженио се девојком Лени Петри 1936. године.
Друштвени активизам
Хитлер као вођа Трећег Рајха је у другој половини тридесетих година почео да гази суседне државе јер је желио нову поделу света. Тада је немачка Влада издвајала добар део новца за финансирање својих мањина у европским земљама. Тако је и у Краљевини Југославији 6. јуна 1939. основана организација ткз. Културбунд, организација која је у основи замишљена да шири немачку културу, језик и обичаје... али се касније показало да су формирани да шире нацистичке идеје.
Јанкови говори у Земуну
Председник министарског савета Југославије Драгиша Цветковић је одликовао Јозефа Јанка 12. децембра 1940. Орденом Југославенске заставе III степена.
Написао је три књиге.
ЗЛОЧИНИ ГЕНОЦИДА
Немачке СС јединице су 6. априла 1941. су започеле инвазију на југославенску територију "Операција 25", а после пар дана Вермархту се придружују: Мађарска, Бугарска, Албанија, Италија и Павелићеви следбеници из правца Трста. После две недеље Југославија је раскомадана јер је отпор био слабашан услед дезертерства и издајства Словенаца, Хрвата и муслимана добрим делом.
Мноштво припадника немачке националне заједнице у Краљевини Југославији су дочекали са весељем немачке војнике, јер су то доживљавали као "ослобођење"... тачније пораз у Првом светском рату су доживљавали врло болно и само су мрзили Србе више због тога.
Јанко је именован за вођу немачке паравојне формације Народна стража у Србији и Банату. Они су врло добро сарађивали са специјалном полицијом ГЕСТАПО-а. Његово подручје деловања је било у Банату, од Кикинде до Панчева.
Понудио је Хајнриху Хилмеру да оснује пук од 3.000 етнички Немаца у Подунављу, од ткз. Фолксдојчера који би служили као део Вермархта, али је мобилизација у лето 1941. ишла врло споро и траљаво. Након пар месеци, почетком 1942. је овај процес регрутације спроведен насилно, па је тако дошло до оснивања Седме СС дивизије "Принц Еуген", јачине око 22.000 војника. Они су јужнославенском простору учествовали у многим злочинима против цивила: западна Босна, Шумадија, Поморавље, Копаоник, Чакор, Пивски до...итд.
У самом Банату припадници Јанкових одреда су били веома сурови у обрачунима са цивилима и припадницима антифашистичког покрета.
ЕМИГРАЦИЈА
У јесен 1944. године Хитлерова коалиција је доживљавала поразе на свим фронтовима, док су Савезници надирали ка Берлину са истока, југа и запада. У земљама које су биле немачки сателити рушени су фашистички режими: Бугарска, Мађарска, Румунија, Чешка, Словачка...
Видевши шта се дешава Јозеф Јанко одлучује да побегне у Аустрију. Тамо се скривао у избегличком кампу скривајући своју мрачну прошлост. Ипак, он је ухапшен од америчких снага и спрведен у логор Волфсберг, између Граца и Клагенфурта. Тамо је био са Сајгфрајдом Кашеом и Бранимиром Алтагајмером... сви су испоручени Титовим партизанима.
Јанко је успео да побегне у Италију, а одатле 1951. године одлази у јужноамеричку луку Буенос Ајирес. Имао је лажна документа на име: Хозе Петри.
Југославенске власти су почетком шездесетих година упутиле захтев Влади Аргентине за испоруку Јанка због почињених ратних злодела. Иако је он првобитно ухапшен и спремљена му је депортација, али је аргентински диктатор Хуан Перон је то спречио.
Остао је да мирно живи у насељу Белграно све до своје 95 године живота, где је и умро 25. септембра 2001. дочекавши дубоку старост.
Сахрањен је на локалном гробљу.