Јосип Микшић (1944.) је хрватски официр и политичар који је почетком деведесетих година 20. стољећа био активни учесник разбијања Југославије и ратова на тлу исте.

У Загребу је завршио средњу Војно-техничку школу, потом наставио на Војно-техничкој академији, а дипломирао је у Београду на Командно-штабној академији.

Похађао је низ семинара и усавршавања у САД, Шпанији, Чешкој Републици, Мађарској и др.

У прољеће 1991. је успоставио контакте са првацима ХДЗ у Новој Градишки којима се ставио на располагање. Они су га прихватили и дали му команду над 121. бригадом која је имала сједиште у истом мјесту. На том подручју Микшић је спроводио одлуке Фрање Туђмана и његових сарадника, тако што је учествовао у удруженом злочиначком подухвату, односно планирао је детаље етничког чишћења које су извршиле хрватске паравојне формације у том крају.

Када су завршена оружана дејства у Хрватској, Микшић је постао политичар који се учланио у ХДССБ, странка коју је основао и водио Бранимир Главаш осуђени ратни злочинац за злодјела над Србима деведесетих година.

Написао је и двије књиге.

ЖИВОТОПИС

Јосип Микшић је рођен 25. октобра 1944. у селу Церничка Шаговина (општина Нова Градишка).

Његови преци (отац, дјед, стричеви, ујаци) су били активни учесници Другог свјетског рата као припадници оружаних снага клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске. Били су дио геноцида над Србима у југо-западним дијеловима Славоније.

Јосип је одрастао у сиромашној породици па су га родитељи усмјерили на школовање, како би му лакше обезбједили егзистенцију и будућност. Због облачења одора НДХ, његова породица је била под присмотром агената југославенске тајне полиције УДБЕ.

Школовање и каријера

По свршетку основне школе 1959. године одлази у Загреб, гдје је прошао селекцију питомаца за средњу Војно-технишку школу. Ту је већ са 16 година морао да под оружјем полаже заклетву да ће бранити државу Југославију.

Служба га упућује на даље школовање у Београд тј. у Центар високих војних школа, гдје је дипломирао крајем шездесетих година на Командно-штабној академији.

Почетком 21. вијека, Микшић је на загребачком Факултету Политичких Наука имао нова усавршавања и стекао дипломе из области јавних управљања. У Шпанији, САД, Мађарској и Чешкој Републици је завршио низ курсева везано за развој индустријских и привредних дјелатности.

ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА

Почетком 1990. године у Југославији је уведен вишепартијски систем након 4.5 деценије комунистичке диктатуре. Ово је урађено са циљем демократизације друштва и побољшања услова живота. Међутим, сепаратистичке снаге су то искористиле за остваривања својих иредентистичких циљева.

Сепаратисти су имали такође и помоћ страних сигурносно-обавјештајних служби (Њемачке, Британије, Аустрије, Канаде и САД) јер им је исти био циљ - растурање СФРЈ.

Уједињење: Љевица, Црква и Десница

У СР Хрватској на вишестраначким изборима побјеђује Фрањо Туђман и милитанта партија Хрватска Демократска Заједница. Они нису скривали своје намјере о етнички чистој и самосталној држави, а исто тако су јавно показивали симпатије према усташким крволоцима из Другог свјетског рата.

Почело је илегално наоружавање, стварање паравојних формација ткз. Збор Народне Гарде, промјењен је Устав, шаховница замјенила петокраку као национални симбол, итд. Преко ноћи је ситуација се измјенила, док су Срби осјећали велику несигурност, јер су добијали пријетње, отказе, имали психо-физичка малтретирања. С друге стране, код Хрвата је наступила еуфорија, пошто се њихов Тисућљетни сан остваривао.

У прољеће 1991. преко 100.000 Хрвата је било под оружјем и спремно да се обрачуна са Југославенском Народном Армијом и Србима. Званично је 29. маја Туђман на игралишту НК Загреб постројио прве јединице ткз. Збора Народне Гарде. Јосип Микшић који је у ЈНА имао чин потпуковника је успоставио везе са хрватским паравојним формацијама. Он је био један од 3.500 дезертера тј. "хрватско крило" који су погазили заклетву и прешли одмах на страну ЗНГ.

Јосип Микшић (лијево)

У Влади Хрватске ткз. Министар одбране Гојко Шушак је 27. септембра 1991. потписао указ о оснивању 121. бригаде са командом у Новој Градишки. За првог заповједника је постављен Јосип Микшић који је добио чин бригадира, одлуком врховног команданта Фрање Туђмана.

У то вријеме Главни штаб ЗНГ је спремао велике операције етничког чишћења на подручју Билогоре и Западне Славоније, гдје су Срби имали релативну или апсолутну већину. Циљ Туђмановог режима је био да се они оружаним дејствима протјерају. Тако је Антун Тус, као главнокомадујући хрватских снага испланирао двије злочиначке акције, које су носиле шифровано име: "Откос" и "Оркан".

Србско становништво на том подручју је рачунало да ће им помоћи савезна војска, али само мањи дијелови Бањалучког корпуса ЈНА су послати на та подручја да помогну неколицини штабова Територијалне одбране. Међутим, усљед дезертерства, издаје и недосљедности постигнутих договора, присуство ЈНА је имало врло мало ефекта у фази заштите и одбране.

Један дио з.о. "Оркан" се односио и на Нову Градишку, гдје је детаље организовао лично Јосип Микшић. Он је као командант своје групе имао укупно око 2.000 бојовника под оружјем. Његов близак сарадник је био Анте Шолић, пуковник ЗНГ.

Колико је познато, они су већ од почетка децембра 1991. почели са етничким чишћењем србских села око Нове Градишке, а посебно је 19. децембра 1991. учествовње у погрому над Машићком Шаговином која је имала велики геостратешки значај, када је око 60 Срба из овог села било убијено, а њихова имовина спаљена и уништена. Лешеви су покопани углавном у масовној гробници.

Јединица 121. бригада је 1994. променила име у домобранска 121. пуковија, пошто је Република Хрватска све више показивала сличности са клеро-фашистичком НДХ, гдје су називи јединица биле пуковије.

Код предсједника Туђмана

Највећи дио рата је провео ту у Западној Славонији. Чак и у мају 1995. када су хрватске снаге окупирале Микшић је учествовао у з.о. "Бљесак" тј. трећем погрому у тим крајевима гдје је за четири године прогнано близу 100.000 Срба, који су ту били домицилно становништво.

Током владавине Фрање Туђмана и ХДЗ у посљедњој деценији 20. вијека, територију авнојевске Хрватске је напустило око 650.000 Срба, не само у зонама оружаних дејстава, већ и тамо гдје их није било, јер су били у страху за своју личну сигурност. Њихова имовина је углавном конфискована или уништавана.

НАКОН РАТА

Када су завршена оружана дејства у Хрватској у љето 1995. Јосип Микшић улази у политичке воде. У два мандата био је градноначелник Нове Градишке, али и двије године је имао дужност предсједника Градског вијећа.

Учланио се у Хрватски Демократски Савез Славоније и Барање. Ову странку је основао Бранимир Главаш, хрватски генерал и ратни злочинац који је одговоран за бројна убиства Срба и етничко чишћење Осијека са околином. Он је избачен из ХДЗ, партије коју је основао и онда је формирао свој ХДССБ, гдје се придружуио и Микшић.

Посљедњих година Микшић је активан на свим дешавањима које се тичу ткз. Домовинског рата и осамостаљивања Хрватске. Подиже спомен обиљежја погинулим бранитељима, док србске жртве се игноришу и називају погрдним именима.

Микшић је написао и двије књиге, једна је понијела назив "Два фронта", у којој је описао своја сјећања на рат.