Богдан Филов (1883-1945) је фашистички политичар и германофил који је током Другог светског рата био на челу бугарске Владе као премијер, односно био је део удруженог злочиначког подухвата. По професији је био археолог и историчар уметности.
После оставке Кјосеиванова 1940. године он добио мандат од цара Бориса III да састави Владу која је приступила Тројном пакту наредне године. Након што је завршен Априлски рат 1941. године (инвазија на југославенску краљевину) бугарске дивизије су замениле немачке у источној и јужној Србији: тимочки, нишавски, јужноморавски и вардарски део... односно била је то Пета армија са 80.000 војника под командом генерала Николе Михова, а касније генерала Васила Бојдева.
Бугарски фашистички војници су за три и по године починили етничко чишћење са свим облицима геноцида над Србима: хапшења и рације, масовна убиства, палеж имовине, силовања, пљачке... док су се сем цивила на удару нашли и монаштво и свештенство СПЦ. Бугаризација је споворђена на свим нивоима и у свим сферама друштва. Србски језик је забрањен.
Сем тога, мноштво Срба је као и у Великом рату одведено пут Бугарске у концентрационе логоре, где су мучени и убијани, а мало ко се успео вратити жив у своју отаџбину.
Пошто су немачке армије послате на Источни фронт да нападну Совјетски Савез, то су бугарске јединице често ангажоване од Гестапоа да иду по осталим деловима окупиране Србије: Шумадија, Поморавље, Јадар, Драгачево... са циљем да убијају невине људе.
Након чудне смрти цара Бориса III у лето 1943. године постао је део трочланог Регентског савета, пошто је принц Симеон II био још малолетан, где се одржао годину дана.
Процењује се да су бугарски солдати одговорни за ликвидације најмање 80.000 Срба без обзира на старосну доб, пол, образовање и имовинско стање. О томе је чак комунистичка Влада Георги Дмитрова у новембру 1944. године сачинила један документ у коме се признаје кривица за учешће бугарских војника у злоделима на подручју Југославије.
Када су Црвеноармејци поразили фашистичи режим у Бугарској јесени 1944. године, тада су многи немачки сарадници, а међу њима и Филов били ухапшени и изведени пред Народни суд. У процесу који је обухватао суђење 23 особе у Софији и сам Филов је осуђен на смртну казну 2. фебруара 1945. године, што је извршено десетак дана касније на градском гробљу, где је одмах и покопан.
Имао је неколико одликовања, али није добио ниједан орден од Вермархта. Контраверзе кажу да је био члан масонске ложе у Берлину.
Средином деведесетих година 20. столећа је помилован и објављен је његов дневник.
ЖИВОТОПИС
Богдан Д. Филов (буг. Богдан Димитров Филов) је рођен 10. априла 1833. године у месту Стара Загора, која је центар истоимене регије. У то време то је био саставни део Кнежевине Бугарске, која је двадесетак година раније ослободила од утицаја и вазалства Османског царства.
Порекло и школовање
Његов отац Дмитар Филов је био војни официр, са чином потпуковника. Богдан је рано остао без оца, јер је он убијен у покушају Војног пуча 1887. године који су организовали проруски официри. Зато је и сам Богдан био антируски оријентисан. Бригу троје деце преузела Дмитрова удовица - Богданова мајка.
Отишао је у Карлов где је уписао у гимназију. Касније се премешта у Пловдив где је матурирао са одличним успехом. Управо то му је 1900. године омогућило да доније од Министарства просвете и образовања стипендију са којом је отишао у Немачку да студира.
Прво је 1901. године уписао Филолошки факутлет у Вирцбургу, а три године касније прелази у Фрајбург где је дипломирао археологију и римску историју 1906. године. Немци су му докторску дисертацију чак одштампали као књигу у Лапцигу. Његова специалност је била: музејски експонати и нумизматика, што је усавршио у Бону, Паризу и Риму током 1907-1909.
Каријера
Враћа у домовину и добија посао у Националном археолошком музеју. Ту је провео петнаестак година и сматра се за утемељивача професионалне археологије и историје уметности у Бугарској. Вршио је истраживања у Хисарији, код Јамбола, источна Тракија, Егејска Македонија, Поморавље... о свему томе је водио детаљне дневнике.
Занимљиво је то што је током Првог светског рата радио истраживања и у Вардарској Македонији и код Охридског језера, док су Центалне силе: Аустроугарска и Бугарка окупирали тај део Србије. Ту је сарађивао са немачким археолозима.
Филов на једном од излета 1914.
Основао је 1920. године и постао први директор Бугарског археолошког института. Предано је радио и учествовао на многим међународним археолошким симпозијумима, био је члан европских културних институција тог времена. На том месту се задржао све до 1940. године, када је отишао у политичке воде.
У Софији је 1934. године организовао 4. Византијски конгрес, зашта је добио подршку од царског двора.
Двадесетих година 20. века постао је дописни члан Бугарске Акадмије Наука и Уметности, а од 1937. године постао је редовни члан.
Политика и министровање
Премијер Георги Кјосеиванов га је позвао децембра 1938. године у Владу да води Министарство образовања, што је он радо прихватио. Он до тада није био члан ниједне политичке странке, иако је као немачки ђак био пронацистички настројен.
Указом цара Бориса III управо је Филов постао 28. председник Министарског савета Бугарске. Само пар месеци касније Филов је издејствовао потписивање Крајовског споразума 7. септембра 1940. године, по коме је Румунија морала да врати Бугарима јужну Добруџу (плодну равницу) коју су изгубили у Првом светском рату.
Филов објављује приступ Тројном пакту
Филов је био антисемитски оријентисан, па је већ 24. децембра 1940. године донео ткз. Закон о заштити нације, по угледу на Хитлерову Владу. Ово је био расистички закон који је Јеврејима укидао сва права и избацивао их из јавних служби и одузимао им власништво над имовином (куће, радње, фабрике, трговине...). Врло брзо је основана и Комисија за јеврејска питања која је надгледала спровођење ових шовиниситчких одлука.
За пар година, преко 11.000 Јевреја се тако нашло у возовима који су депортовани у нацистичку Немачку одакле се нису вратили већ су већином завршили у концентрационом логору: Дахау или Аушвиц.
ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ
Почетком марта 1941. године Тројном пакту приступа и Бугарска, па се тако Краљевина Југославија нашла у тоталном окружењу, изузев Грчке. Бугарски цар Борис III је са својом елитом сматрао да ће остварити проширења, односно границе које је Бугарска имала након Санстефанског мира 1878. године, а изубљено је након пораза у Првом светском рату.
Стисак руке говори све: Фирер Хитлер и цар Борис III
После 27. мартовских демонстрација у Београду и другим србским градовима које су дошле као резултат огорчења због потписивања споразума о проласку немачко-италијанских снага преко југославенске територије (нека врста савеза са Немцима), Адолф Хитлер је добио напад беса, јер је и Трочлано намесништво са Кнезом Павлом Карађорђевићем смењено, а постављен је на чело државе малолетни краљ Петар II Карађорђевић. Све снаге Вермархта које су биле планиране за инвазију на Грчку (Операција Мартита) су преусмерене на Југославију.
Ујутро 6. априла 1941. године немачке оклопно-механизоване и пешадијске дивизије у садејству са авијацијом Луфтвафе крећу у свеопшти напад, а пар дана касније им се придружују: Мађари, Италијани, Хрвати и Албанци... Отпор је био слабашан и врло брзо је потписана капитулација. Томе је највише допринела издаја и дезертерство Хрвата и Словенаца. Срећан због обављеног посла Хитлер је пристао да бугарски корпуси замене немачке СС јединице на подручју Србије које су биле планиране за напад на Совјетски Савез (Операција Барбароса).
Када су бугарски одреди ушли на територију југославенске краљевине: тимочки, нишавски, јужноморавски и вардарски, односно била је то линија: Пирот, Врање, Скопље, Охрид, Битољ... одмах су почели са бугаризацијом становништва, тј. прво су уследила хапшења (рације) затим масовна убиства и вешања. Устремили су се на споменике и културно-духовну баштину Срба које су доказ вишевековног постојања на тим просторима. Силовање су жене и девојке, а милости није било чак ни према деци која су бацана на бајонете.
Мноштво Срба домаћина је насилно одведено и утамничено у концентрационе логре који су се налазили баш у Бугарској, одакле се скоро нико није вратио.
Све споменике који су постојали из Првог светског рата, а величали су херојство Срба и њихове жртве су врло брзо рушени и демолирани, јер су Бугари били бесни због тог пораза двадесетак година раније. Митрополит охридски Јован (Цвијовић) је у мају 1941. године прогнан, док је и рад СПЦ био забрањен.
Окупациона подела Југославије 1941.
Такође и србски језик је био забрањен, а свако ко је било шта писао на матрењем језику бивао је хапшен и убијан. Бугари су често спроводили вешања, са циљем застрашивања Срба од могућег устанака.
Само неки од злодела која Срби памте од бугарских фашиста су:
- Бојник код Лесковца, у Јабланичком округу односно јужноморавска регија... 17. фебруара 1942. године, када је на најмонструознији начин убијено преко 500 Срба углавном жена и деце. Други светски рат у овом селу је преживело само 10% предрарних становника. Тако је Бојник понео неславну титулу најстралнијег села у Европи средином 20. века.
- Крива Река код Бруса, подно Копаоника у Расинском округу... када је 12. октобра 1942. године, када је преко 320 Срба мештана овог села махом нејачи угурано у православну цркву из XVII столећа, а потом затворено и запаљено. Жртве су умирале у најгорим мукама.
Према проценама најмање 80.000 Срба је убијено у окупираним деловима Краљевине Југославије од стране бугарских војно-полицијски одреда.
Резултати бугарских чишћења у вардарској Србији
О свим овим детаљима монструозних злочина бугарских војника премијер Богдан Филов је био врло добро упознат и ништа није учињено да се то зло заустави. Бугарски фашистички војници су наставили и наредних месеци да раде све исто, што је само распиривало органзиацију герилских одреда и устанак је јачао из недеље у недељу.
По налогу немачког канцелара Хитлера бугарски премијер Филов је морао да објави рат САД и Великој Британији, што се Бугарима осветило кроз бомбардовање Софије и других већих градова током 1943-1944.
Регентски савет: Филов, Кирил и Михов
Средином августа 1944. године цар Борис III је отишао у Берлин на састанак, пошто је Хитлер био љут на Бугарску. Прво јер је одбијала да шаље своје дивизије на Источни фронт да се бори са Црвеноармејцима, а друго што су заустављене испоруке Јевреја у Трећи Рајх... По повратку у Софију после пар дана цар Борис III је добио срчане нападе и умро 28. августа те године, јер је одбио све немачке захтеве.
Како је принц Симеон II био малолетан, након пар дана је формиран Регентски савет од три члана где су сем Богдана Филова ушли и: кнез Кирил Преславски (Борисов брат) и генерал-пуковник Никола Михов. На тој позицији је Филов остао годину дана.
Поднео је оставку 7. септембра 1944. године.
ХАПШЕЊЕ И СМРТ
Ситуација у септембру 1944. године била је врло неповољна по Хитлерову коалицију, јер је Мусолинијев режим у Италији поражен... отворен је Западни фронт искрцавањем савезничих снага у Нормадији три месеца раније, док су на Источном фронту војници Црвене армије истерали армије Вермархта из Совјетског Савеза, па су наставили поход ка Берлину, где су успут сламали фашистичке режиме у Пољској, Мађарској, Чехословачкој, Румунији.
На ред је дошла и Бугарска у којој су већ биле малобројне јединице под командом комунисте Георги Дмитрова...
Филов на суду
Дмитров је формирао просовјетску Владу и објавио рат Немачкој. Почео је и обрачун са свима који су били профашистички настројени и сарађивали са Немцима током рата...
Тако је и премијер Богдан Филов ухапшен од комуниста у јесен 1944. године и изведен је пред Народни суд. Осуђен је са групом фашистичких политичара и генерала 2. фебруара 1945. године на казну смрти која је извршена 13 дана касније на градском гробљу, тако што је стрељан и одмах покопан...
Имовина Филова је конфискована, а његова супруга је прогнана.
Влада Георги Дмитрова која је била комунистичка, издала је новембра 1944. један документ који је упућен политичком руководству југославенских партизана, у коме се наводи признање кривице за умешаност бугарских војника у масовним злочинима на тлу Југославије.
НАКОН РАТА
Комунистички режим у Бугарској је владао 45 година, односно све до 1990. године, када је у земљама централне и источне Европе дошло до крупних политичко-економских промена, тј. покренуте су ткз. Обојене револуције, а све се то дешавало од утицајем западних центара моћи.
Рушење Берлинског зида, 1989.
Варшавски пакт где је и Бугарска од 1955. године била чланица се распао почетком 1991. године, тако да је Москва изгубила утицај на земље које је могла да контролише током Хладног рата.
Средином деведесетих година 20. столећа Богдан Филов рехабилитован (помилован) и његовим наследницима је враћена имовина.
Његов дневник је јавно објављен 1996. године.