Весна Босанац (1949-2022) је хрватска љекарка, политичарка и активни учесник оружаних сукоба на бившем југославенском простору раних деведесетих година 20. стољећа.
Током друге половине 1991. године Весна Босанац је била ратна начелница Градске болнице у Вуковару. Она је била добро упозната са убиствима мноштва Срба цивила, као и са одовођењем рањеника до дунавских обала гдје су ликвидирани и бацани у ријеку. Такође, постоје озбиљне сумње да она је учествовала у илегалној трговини људским органима Срба, који су завршавали на црном тржишту Европе.
Након што су јединице Југославенске Народне Армије ослободиле Вуковар и Борово Насеље 20. новембра 1991. Весна је била ухапшена и спроведена у СР Србију, гдје је изведена пред војни суд, пошто је против ње подигнута кривична пријава. Размјењена је у посље неколико недјеља и враћена је у Загреб под неразјашњеним околностима.
У избјеглиштву је била чланица ткз. Градског вијећа Вуковара током 1993-1996, а онда је поново дошла у град на Вуки гдје је постављена опет за начелницу Градске болнице. Касније се политички ангажовала као страначки активиста владајуће партије ХДЗ.
Због лошег пословања вуковарског Дома здравља Босанац је смјењена, пошто је откривено да је проневерила новац.
Одликована је више пута, а примила је награде и од предсједника Иве Јосиповића.
О њеном животу и раду писао је Младен Павковић, књига "Апели др. Весне Босанац" је објављена 2002. године.
Посљедње године живота је провела у Вуковару у тешкој болести. Умрла је 21. марта 2022. године, а сахрањена је три дана касније на локалном гробљу у Алеји заслужних грађана.
Међу Хрватима, како у домовини, тако и дијаспори Весна Босанац ужуива велики углед, односно има статус националног хероја.
ЖИВОТОПИС
Весна Босанац је рођена у Суботици 9. марта 1949. године. Њени коријени воде из Западне Славоније, између Пакраца и Градишке, јер су се њени преци опет ту давно насељени из регије Босне која је преко Саве, па је од надимка "босанац" постлао и презиме.
Весна је као дијете дошла у Боорово Насеље гдје је завршила основну и средњу школу. Медицински факултет је завршила у Загребу, а специјализирала је педијатрију.
УДРУЖЕНИ ЗЛОЧНАЧКИ ПОДУХВАТ
Почетком 1990. године у бившој Југославији је промјењен социјално-економски систем и након четири и по деценије уведен је вишепартијски систем у циљу модернизације друштва. У СР Хрватској власт су формирали Фрањо Туђман и његова странка Хрватска Демократска Заједница.
Они нису крили своје сепаратистичке тежње и иредентизам... напротив, јавно су показивали своје намјере. Такође, оживљаване су авети клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске, односно промовисани су усташки зликовци из Другог свјетског рата.
Циљ је био створити етнички и вјерски чисту државу, али без Срба, који су били аутохтони и конститутиван народ.
УЗП: Љевица, Црква и Десница
Друштвена клима је промјењена преко ноћи, а Срби су постали грађани III реда и нижа класа људи који су избацивани из свих јавних институција и служби: тужилаштво, полиција, медији, јавне установе и сл. Многи су добијали отказе, премјештања на неадекватна радна мјеста, отворене пријетње смрћу, ноћне телефонске позиве, информативни разговори у полицији...итд. Ово је условило велики егзодус стотине хиљада Срба из својих домова који су се осјећали врло несигурно.
Влада СР Хрватске је у јесен 1990. године нелегално увезла велику количину пјешадијског наоружања преко Аустрије, Мађарске и Јадрана. Циљ је био створити оружане формације које би се обрачунале са ЈНА. Ово је објелодањено на ТВ Београд 27. јануара када је јавност сазнала за Аферу Шпегељ.
У вуковарској општини процес подјеле пушака и бомби водили су Томислав Мерчеп, Благо Задро, Анте Врањековић... тако су створене паравојне формације које су од Илока до Даља почели да контролишу и малтретирају само Србе. Упостављен је обруч, па се дешава да нико ко нема одобрење Мерчепа не смије изаћи ван.
Весна Босанац је била запослена у Градској болници, па је крајем јула 1991. године постављена за в.д. начелницу те установе. Тада је већ почела блокада касарне ЈНА "Петрова Гора" у којој је био смјештен инжињеријски 265. батаљон Осјечког корпуса. Хрватске паравојне формације су почела са етничким чишћењем урбаних дијелова Борова Насеља и градских зона Вуковара.
Током обруча, Весна Босанац је организовала рад болнице у који су већином довођени рањени припадници ткз. Збора Народне Гарде и полицијских јединица. Она је имала тјесну сарадњу са Бранком Борковићем, замјеником команданта 204. бригаде ЗНГ.
Вапај са неба: Има ли правде за нас?
У самој болници дешавале су се многе нечасне и криминалне радње. Србима је узимана крв до смрти, па је убризгавана хрватским бојовницима, ово је рађено без одобрења жртава. Зна се и то да је постојао је Камион смрти, који је одводио рањене Србе из болнице до обала Дунава и тамо су ликвидирани, па бацани у ријеку.
Мноштво пута је Босанац погазила Хипократову заклетву, што су жртве након рата свједочиле.
Поред тога, постоје и сумње да је Весна Босанац била умјешана у илегалну трговину људским органима, односно да су Србима продавани дијелови тијела широм европског континента на црној берзи.
ХАПШЕЊЕ И СУЂЕЊЕ
Увече 18. новембра 1991. дошло је до предаје хрватских паравојника који нису више могли издржати офанзиве, па је град коначно ослобођен. Зна се да је Весна Босанац извела око 260 хрватских рањеника из болнице. Међутим, три четвртине њих је завршило на пољопривредном добру "Овчара", јер су припадници србске Територијалне одбране увидјели да су то већином лажни рањеници са свежим ранама који су хтјели да се извуку.
Стријељање тих заробљеника је узрађено без знања и дозволе официра ЈНА.
Наредних дана је војна полиција ЈНА извршила хапшења свих бојовника који су били осумњичени за убиства претходних мјесеци. Међу ухапшенима била је и Весна Босанац.
Босанац је спроведена у КПД Сремска Митровица гдје је задржана три седмице, а потом у Београд два дана, јер су југославенски истражни органи подигли кривичну пријаву против ње. Међутим, под неразјашењеним околностима та оптужница је повучена, а она је послата у Загреб.
НАКОН РАТА
У Загребу је провела неколико година избјеглиштва. Током 1993-1996 била је чланица ткз. Градског вијећа у прогонству. Када је Сремско-Барањска РСК област крајем 1997. године интегрисана у уставно-правни поредак Републике Хрватске, тада се и Весна Боснац вратила у град на Вуки.
Весна Босанац је учестовала 2011. године на изборима као кандидат ХДЗ-а у 5. изборној јединици.
Бројни хрватски медији су јуна 2013. године подигли аферу око Весне Босанац која је смјењена са мјеста начелнице Опће болнице у Вуковару. Ово је урађено на основу одлуке Владе Републике Хрватске, а као разлог је наведено неликвидност око пословња, односно у питању су биле велике проневјере новца и материјала. Тадашњи министар здравља др. Андрија Хебранг је стао у њену одбрану, али безуспјешно.
Младен Павковић, хрватски новинар и публициста који је активан међу ветеранским организацијама је написао и објавио 2002. године књигу "Апели др. Весне Босанац".
СМРТ И ЗАОСТАВШТИНА
Медији су објавили 21. марта 2022. да је посље дуже болести у Вуковару умрла Весна Босанац у својој 73. години живота.
Сахрањена је три дана касније на локалном гробљу у Алеји заслужних грађана, уз присуство великог броја домољуба, ветеранских организација и поштовалаца ткз. Домовинског рата. Тај дан је у граду на Вуки проглашен за дан жалости.
Босанац међу Хрватима, како у домовини, тако и у дијаспори ужива велики углед, односно сматрају је за националног хероја, која се жртвовала за "хрватску ствар".
Њеном погребу су присуствовали:
- Томо Медвед, министар хрватских "бранитеља" и потпредсједник Владе
- Марио Баножић, хрватски министар одбране
- Вили Барош, министар здравља у Влади
- Дамир Деканић, начелник Вуковарско-сремске жупаније
- Иван Пенава, градоначелник Вуковара
Одликовања
- 2002 - Орден Данице хрватске
- 2011 - Повеља Републике Хрватске
- 2012 - Златна плакета Подравска