Дувно је градић, варошица на сјеверозападу Херцеговине у троугу, Бушког језера, Раме и националног парка Блидиње.

У сред Дувањског поља налази се Дувно, а само поље је површине 125 квадратних километара. Налази се на 900 м.н.в.

У ранијим епохама овај крај су насељавали Илири, Римљани који су ту имали своје Жупе, па је Дувно тада називано Жупањац. Касније долазе Славени који праве своје државе.

Прво Угарска, касније Османска царевина су окупирали ове крајеве и присвојили територију средњовјековне Босне. Након Берлинског конгреса 1878. Бечки двор добија дозволу Великих сила да окупира цијелу БиХ, а након 30 година да је присвоји. Ови крајеви су били мета римокатоличких свећеника који су вршили масовна покатоличавања Срба на прелому XIX и XX стољећа. То је умногоме измјенило не само вјерску већ и националну структуру, јер су покатоличени Срби постајали у наредним генерацијама Хрвати.

Накок што је у јесен 1918. године Војска Краљевине Србије ослободила домовину и све народе који су били под Аустроугарском која се распала 4. новембра, цијела БиХ је ушла у састав прве јужнославенске државе: Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је десетак година касније промјенила име у Југославија.

У периоду између два свјетска рата, Дувно је доживјело извјестан напредак, јер се ослобађало оријенталне културе и начина живота.

Априла 1941. године Силе Осовине предвођене Њемачком су извршиле агресију на југославенску краљевину и раскомадали је, а највећи дио је ушао у састав клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске. Ватикан је благословио НДХ, а Римска курија је дала директиве и подршку да се истребе Срби, Јевреји и Роми. Тако су поглавник Анте Павелић и кардинал Алојзије Степинац били носиоци генеоцида. Дувно је дало значајан број припадника оружаних формација НДХ (Усташе и Домобрани) који су правили крваве покоље највише у западној Херцеговини, али и јужним дијеловима Босне.

Павелићеви сљедбеници 1942.

Посље Другог свјетског рата југославенска тајна полиција УДБА је често у Дувну имала посла, јер су потомци усташких крвовлока правили проблеме на националној основи и ширили мржњу. Мноштво њихових младића чак није жељело да служи редовни војни рок у ЈНА па су бјежали у иностранство гдје је хрватска емиграција већ имала своју мрежу дјеловања и помоћ Западне Њемачке, САД, Канаде, Аустрије (тајна операција Гладио током Хладног рата).

Крајем осамдесетих година 20. стољећа долази до бурних друштвено-економских промјена у земљама источне Европе, а Варшавски савез се распада, док се Источна Њемачка присајединила Западној. У Југославији је уведен вишепартијски систем који је разбуктавао сепаратизам и иредентизам у западним републикама. Хрватски и словеначки шовинисти су видјели шансу да им се оствари тисуљетни сан - самостална држава.

Хрвати су сањали обнову НДХ и нестанак Срба на простору од Дрине до Жумберка и Драве до Јадрана. Опет им је пружена подршка од Ватикана и западних центара моћи. Фрањо Туђма и странка Хрватска Демократска Заједница су предводили илегално наоружавање Хрвата и проглашење независности средином 1991.

"Гдје су ти Срби да их почистимо..."

У Дувну је број Срба био мали, а Хрватима је и то сметало јер су желели етнички чисту територију. Усљедио се систем застрашивања: пљачке, психо малтретирања, пребијања, па чак и убијања. Ово је рађено све у дослуху цивилних и паравојних власти.

Босанско-херцеговачки Хрвати су прогласили Херцег-Босну, своју парадржаву на тлу БиХ, а такође створена паравојска ткз. Хрватско Вијеће Одбране. На челу Херцег-Босне су били Мате Бобан и Јадранко Прлић. Док су на комадну над ХВО имали: Тихомир Блашкић и Миливој Петковић.

У Дувну је 2. јула 1992. године устројена бригада "Краљ Томислав", као саставни дио Другог корпуса ХВО. Њезин заповједник је био Жељко Гласновић, хрватски емигрант из Канаде. Он је добровољно дошао на Балкан да се бори против Срба. Касније је ова јединица промјенила назив у 79. домобранска пуковија.

Доље су наведена имена неких припадника хрватских паравојних и полицијских снага који су одговорни за ратна злодјела и етничко чишћење на подручју Дувна током 1992-1995. Списак је објавио Документациони центар РС за истраживање рата у БиХ.

Бeљaн Мaтe, припaдник ХВО-a;
- одговорaн je зa узимaњe тaлaцa и ствaрaњe логорa у Дувну у периоду jуни-октобaр 1992. при чeму су хрвaтскe полициjскe снaгe похaпсилe свe мушкaрцe из сeлa Рaшчaни код Дувнa и привeли у згрaду гимнaзиje у Дувну. Прeко дaнa тjeрaли нa рaзнe тeшкe физичкe пословe, прeко ноћи мучили уз употрeбу посeбних мeтодa: вeзивaњe eлeктричних проводникa зa уши и прстe нa руци, тe
пуштaњe струje.

Глaсновић Дaвор, добровољaц из Кaнaдe, припaдник ХВО-a и ХОС-a;
- одговорaн je зa нeхумaно поступaњe сa Србимa рaтним зaробљeницимa крajeм aприлa 1992.  зaтвор бишe стaницe милициje у Рaми нa подручjу општинe Горњи Вaкуф, гдje je учeствовaо у физичком злостaвљaњу и мучeњу нa рaзнe нaчинe, чупaњe клиштимa нокaтa сa руку, вjeшaњe кaо вид прeстрaшивaњa зaтворeникa;
- одговорaн je зa оргaнизaциjу и нeхумaно поступaњe сa рaтним зaробљeницимa у првоj половини aприлa 1992. зaтвор подстaницa зa гриjaњe у Дувну гдje je вршио злостaвљaњe и понижaвaњe логорaшa, зaсjeцaњe ухa и носa, дa пaсe трaву, a зaтим дa jeдe, тjeрaњe дa прогутa соли сa длaкaмa и дa попиje литaр коњaкa.

Кришто Ивaн, припaдник ХОС;
- одговорaн je зa нeхумaно поступaњe сa рaтним зaробљeницимa ВРС крajeм мaja 1992. привaтни зaтвор зa Србe нa подручjу општинe Дувно гдje je учeствовaо у физичком злостaвљaњу и
мучeњу логорaшa eлeктро шоковимa;
- одговорaн je зa нeхумaно поступaњe сa Србимa рaтним зaробљeницимa у другоj половини мaja 1992. зaтвор у Милиције у Дувну гдje je учeствовaо у у физичком злостaвљaњу, мучeњу eлeктрошоковимa a од тих посљeдицa умрлa су двa лицa српскe нaционaлности Aндриjaшeвић Милe и Вaжић Пeро док je Пaвловић Сaво полудио;
- одговорaн je зa узимaњe тaлaцa и ствaрaњe логорa у Дувну jуни-октобaр 1992. при чeму су хрвaтскe полициjскe снaгe похaпсилe свe мушкaрцe из сeлa Рaшчaни код Дувнa и привeли у згрaду гимнaзиje у Дувну. Прeко дaнa тjeрaли нa рaзнe тeшкe физичкe пословe, прeко ноћи мучили уз употрeбу посeбних мeтодa: вeзивaњe eлeктричних проводникa зa уши и прстe нa руци, тe пуштaњe струje.

Пeрић (Врићо) Дрaго, командат ХВО у Коњицу;
- одговорaн je зa нeхумaно поступaњe сa рaтним зaробљeницимa ВРС крajeм мaja 1992. привaтни зaтвор зa Србe нa подручjу општинe Дувно гдje je учeствовaо у физичком злостaвљaњу и мучeњу логорaшa eлeктро шоковимa;
- одговорaн je зa нeхумaно поступaњe сa Србимa рaтним зaробљeницимa у другоj половини мaja 1992. зaтвор у Милиције у Дувну гдje je учeствовaо у физичком злостaвљaњу, мучeњу eлeктрошоковимa a од тих посљeдицa умрлa су двa лицa српскe нaционaлности Aндриjaшeвић Милe и Вaжић Пeро док je Пaвловић Сaво полудио.

Чичaк (Винко) Иво зв. "Пeндaков", рођ. 01. 10. 1963. у сeлу Оџaк, општинa Купрeс;
- одговорaн je што je кaо припaдник формaциja ХОС-a, прaтeћи зaробљeникe српскe нaционaлности дaнa 07. 04. 1992. у Шуjици, општинa Дувно, убио цивилa, зaробљeникa Живaновић Жaркa, познaникa и комшиjу коjи je био рaњeн и ниje могaо дa ходa.