Едхем Годињак (1951.) је муслимнски полицијски старешина који је почетком деведесетих година 20. вијека био активан учесник у разбијању Југославије и ратова на тлу исте.

Обављао је функцију начелника Станице јавне безбједности општине Трново. Одговоран за масовна убиства и прогон Срба, као и пљачку и палеж њихове имовине из западних и јужних дијелова Сарајева. Такође, био је врло добро упознат са постојањем концентрационих логора, a фактички је био управник казамата "Годињске Баре" током 1992. године.

Позната су имена десетине његових жртава, што се чува у архивама истражних органа Србске Републике у БиХ и Републике Србије.

Један од најпознатијих злодјела Годињака био је масакр у општини Трново почетком јуна 1992. када је направљено етничко чишћење у Ледићима, Пресјеници (Доњој и Горњој), Страјиште, Требечај, Кијево...итд.

Иако је оптужница против њега и његових сараднија подигнута још јуна 2014. године, првостепена пресуда је изречена тек 2021. према којој је Годињак ослобођен свих оптужби.

ЖИВОТОПИС

Едхем Годињак звани "Едо", рођен је 20. новембра 1951. године у Сарајеву. Његов отац се зове Ибрахим.

Пред рат у Босни и Херцеговини он је радио као припадник Министарства унутрашњих послова СР БиХ, а радно мјесто му је било начелник Станице јавне безбједности у Општини Трново.

УДРУЖЕНИ ЗЛОЧИНАЧКИ ПОДУХВАТ

Почетком јануара 1990. године у Југославији је уведен вишестраначки систем након 45 година комунистичке диктатуре. Ово је урађено ради демократизације друштва и превазилажења економско-социјалних проблема. Сепаратисти у западним дијеловима тадашње земље су то злоупотребили за остваривање својих иредентистичких планова.

У процесу разбијања југославенске федерације имали су помоћ страних центара моћи, највише Берлина, Ватикана, Вашингтона и Лондона. У Босни и Херцеговини Странка Демократске Акције је добила помоћ од арабских земаља и НАТО пакта. Тако је водећа муслиманска тројка: Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић и Харис Силајџић, одлучила да поведе БиХ у независност, па макар и силом.

Већ средином 1991. када су отпочели напади на ЈНА у СР Словенији и СР Хрватској, дошло је до формирања паравојних формација у Босни и Херцеговини: ткз. Патриотска Лига и ткз. Зелене Беретке. Овај задатак је повјерен пуковнику Сеферу Халиловићу, дезетеру из Југославенске Народне Армије, који је касније постао начелник Генералштаба муслиманске ткз. Армије БиХ.

Едхем Годињак се тада налазио у Трнову као припадник Министарства унутрашњих послова СР БиХ, а радно мјесто му је било: начелник Станице јавне безбједности. Управо са тог мјеста Годињак је био врло добро упознат са свим дешавањима и планирањима етничког чишћења сарајевске периферије од Срба у пролеће 1992. Учествовао је у илегалном наоружавању муслиманског становништва што је резултовало и формирањем паравојних формација.

Срушено и спаљео до темеља

Едо Годињак се прикључио ткз. Зеленим Береткама и постао командир једног батаљона. Тако је почела његова злочиначка одисеја.

Већ у лето 1992. Годињак је предводио групу 400 наоружаних бојовника који су учествовали у нападима на србска насеља у општини Трново: Ледићи, Доња и Горња Пресјеница, Страјиште, Кијево, Расјски До, Требечај...итд. Тада је на простору Игмана, Бјелашнице и Трескавице стотине Срба убијено на најмонструозније начине, а преко више хиљада их је прогнано. Србска имовина и културно-историјска баштина је пљачкана и спаљивана.

Цивилне жртве које су покушале бијег ка Калиновику су убијене, а оне које су остале у Ледићима су обезглављене. Ријеч је о старијим женама које нису биле наоружане, остале су да чувају своју имовину.

Између Трнова и Горажда је током 1992. постојао логор Годињске Баре, у које су довођени Срби, прво цивили, касније и војници. Надзор над тим логором је имала војна полиција ткз. Армије БиХ, а Годињак је ту долазио и био до детаља упознат шта се дешава. И он сам се иживљавао над недужним људима који су довођени без судског налога. Услови су били крајње нехумани и сурови. Тортура је била свакодневна и муслиманске снаге су овај логор скирвале од међународних представника.

Имена неких од жртава Годињског логора су: Владе М. Џилић (52) из Црне Ријеке, Митар Д. Бадњар (49) из Јелашнице Калиновичке.

Споменик у Ледићима

Годињак је био део масакра који је урађен према шест припадника Војске Србске Републике (ВРС) са Општине Трново, били су то резервисти. Један од њих је Перо Витковић који је убијен 12. новембра 1992. као рањеник.

ОПТУЖНИЦЕ И СУЂЕЊА 

Тужилаштво БиХ је јуна 2014. године подигло оптужницу за ратна злодјела и злочине против човјечности на подручју Општине Трново, гдје је наведено и име Едхема Годињака. Након вишегодишњег суђења и извођења свједока, Државни суд је 4. марта 2021. изрекао првостепену пресуду по којој је Годињак ослобођен свих оптужби.

Овакве пресуде су честа пракса босанско-херцеговачких правосудних органа који раде под великим притиском Европске Уније и НАТО. Циљ је да се не промјени званични мозаик рата у БиХ, по коме су Срби једини кривци за разбијање Југославије, ратове и све што је из тога произашло. Једноставно, србске жртве нису пожељне у доктрини догађаја дведесетих година, како у Босни и Херцеговини, тако и у читавој западној хемисфери.