Иван Зеленика (1953.) звани "Зела" је хрватски ауто-електричар и паравојни официр који је почетком деведесетих година 20. стољећа активно учествовао у разбијању Југославије и ратовима на тлу исте.

Зеленика је почетком 1992. године приступио ткз. Хрватским Одбрамбеним Снагама, паравојна формација која је имала своје одреде у Босни и Херцеговини. Добио је официрски чин и заповједништво над батаљоном ХОС-а који је дјеловао на подручју Мостара. Такође, он је био управник логора у Војној амбуланти (бивше ЈНА) у који су довођени Срби цивили.

Врло добро је био упознат са свим морбидностима и злостављањима у његовој зони одговорности: пребијања, психичка малтретирања, понижавања и сл. Од својих заточеника је одузимао новац и друге драгоцјености, без да им је издао било какву потврду. И сам је учествовао у силовању жена, али је знао да то исто раде и његови стражари.

Софија Балабан и Томислав Брботић су само једни од многих жртава над којима се иживљавао Иван И. Зеленика.

Тужилаштво БиХ је 2012. године подигло оптужницу против Зеленике и још четворо припадника ХОС. Они су ухапшени и спроведени у затвор. Државни суд Босне и Херцеговине је 14. априла 2015. године осудио "мостарску четворку" на 24 године робије, односно Иван Зеленика је добио казну шест година затвора. Проглашен је кривим за организован и систематски прогрон Срба цивила са подручја Мостара.

У каснијим судским поступцима 2022. године Иван Зеленика је осуђен на 3 године затвора од стране Врховног суда Федерације БиХ, за злочине над муслиманима 1993-1994.

ЖИВОТОПИС

Иван Зеленика је рођен 17. октобра 1953. године у мјесту Јаре, општина Широки Бријег.

Његови рођаци су као припадници оружаних формација наци-фашистичке Независне Државе Хрватске учествовали у геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима. Тачније, Широки Бријег је и тада, али и касније важио као "тврдо" усташко језгро.

Његов отац се такође звао Иван.

Завршио је основну школу и бавио се аутомеханичарским пословима.

Оженио се и добио једно дијете. Касније се развео и живи самостално.

ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА

Почетком 1990. године у Југославији је уведен вишепартијски систем, након 45 година комунистичке диктатуре. Ово је урађено са циљем демократизације друштва и повећање степена слободе. Сепаратистичке снаге у западним дијеловима земље су то искористили за своје иредентистичке намјере, а имали су и помоћ страних обавјештајно-сигурносних служби.

Тако је покренут процес разбијања југославенске федерације, јер су западни али и оријентални центри моћи имали за циљ да се растури Југославија која се доживљавалао као србски бастион. Стране сигурносно-обавјештајне службе, у првом реду: ЦИА, БНД, МИ6 су тада вршљале по СФРЈ и траиле себи сараднике.

Цвијеће Хрватства: Фрањо одликује Алију

У мјесту Груде, на западу Херцеговине 18. новембра 1991. проглашена је Херцег-Босна, хрватска парадржава на тлу БиХ. Очекивања су била да се њени дијелови интегришу у Хрватску, а касније читава БиХ, односно да се обнови НДХ. Хрватски младићи из Херцеговине су организовано слани у Далмацију и Дубровник, гдје су имали кампове за терористичко-диверзатнске акције.

Хрватске паравојне јединице: ХОС и ХВО су у Мостару почели долазити још почетком 1992. године са циљем провокације Југославенске Народне Армије и њених официра, јер је требало изазвати рат и дестабилизовати власт, односно да се смањи притисак ЈНА на СР Хрватску.

Иван Зеленика приступа ткз. Хрватским Одбрамбеним Снагама и одмах постаје официр. Добио је мјесто управника логора у Војној амбуланти у Мостару. Кроз овај казамат је прошло стотине мостарских Срба, али је било довођења цивила из других дијелова Херцеговине. Са наоружаним одредима ХОС ишао је у етничка чишћења не само Мостара, већ и Чапљине и Стоца. Блиско је сарађивао са Блажом Краљевићем, командантом ХОС-а за цијелу Херцеговину.

Сем њега, Зеленикини блиски сарадници су били: Винко Мартиновић звани Штела, Сеад Капетановић звани Капа, Сергеј Беловић...итд.

Свјесно је учествовао у удруженом злочиначком подухвату против србског живља на подручју Мостара и долине Неретве, што је касније доказано на суду. Циљ Зеленике и његових сабораца је било трајно протјеривање Срба са подручја Херцеговине и присвајање њихове имовине. Међу именима који се спомињу као жртве Ивана Зеленике су: Милe Бjeлобaбa, Сaвa Боjaнић, Слaвко Боjaнић, Миливоje Бокић, Тихомир Чворо, Илиja Домaзeт, Слaвоjкa Фржовић, Пeтaр Голиjaнин, Боривоje Пeтровић, Брaнислaв Симић и други.

У логору Војна амбуланта, гдје је Зеленика био господар живота и смрти услови су били крајње нехумани и нехигијенски. Ћелије су биле врло скучене, а број заточеника је превазилазио број квадрата просторије. Жртве су свакодневно премлаћиване са разним предметима, гдје нису могли да користе тоалет без дозволе стражара. Логораши су одвођени на принудни рад, гдје су такође били изложени мучењу и понижавају.

Иван Зеленика се такође иживљавао над жртвама. Тукао их је дрвеним или гуменин палицама. Тјерао их је да прогутају велику количину соли.

Силовање је била посебна забава Зеленике и његових монструма гдје су сексусално злостављали жене и дјевојке које су довођене у Војну амбуланту. Тјерали су их да изводе стриптиз (скидају одјећу) и да их заводе. Онда су попут звјери наваљивали на незаштићене жене и вршили силовања по неколико пута. Присиљавали су их и на орални секс. Ово је често рађено у присуству чланова њихових породица. Зликовци су при томе уживали и наслађивали се туђим мукама.

ОПТУЖНИЦЕ И СУЂЕЊА

У фебруару 2012. године Тужилаштво Босне и Херцеговине је коначно подигло оптужницу против "мостарске петорке", коју су поред Ивана Зеленике као првооптуженог, чинили: Иван Медић, Едиб Буљбашић, Марина Грубешић-Фејзић и Срећко Херцег. На суду је изведено више од 50 свједока који су свједочили о најмрачнијим умовима, јер су пориви злочинаца описивани као садистички.

Судско вијеће БиХ у Сарајеву је 14. априла 2015. године донијело пресуду по којој је Иван Зеленика проглашен кривим, за кривично дјело ратни злочин, тачније саучествовање у удруженом злочиначком подухвату на подручју Мостара и Чапљине. Крив је, пошто је скупа са сарадницима вршио организовано протјеривање и системски прогон србског становништва у Херцеговини, са циљем да се они не врате. У тој пресуди је добио свега шест година затвора.

Неколико година касније Зеленика је поново оптужен за нове злочине који су се десили током муслиманско-хрватског сукоба 1993-1994 на подручју Мостара. Њему је августа 2022. изречена нова казна од три године робије, јер је и овдје проглашен кривим.

Суд БиХ је Зеленики 5. децембра 2022. објединио укупну казну на 8.5 година робије због ратних злодјела на мостарском рејону.