Пандели С. Мајко (1967.) је албански политичар, народни посланик, министар и премијер у два наврата Републике Албаније, с' краја деведесетих година XX и почетком наредног столећа.
У политику је ушао 1992. године као присталица Социјалистичке Партије Албаније (СПА). Исте године добио је посланичко место у Парламенту. Мало касније постао је и најмлађи председник министарског савета у историји Албаније, са нешто више од тридесет година.
Мајко се налазио на челу Албаније током 1998-1999... у том периоду он као водећи човек извршне власти учествовао је у агресији на Савезну Републику Југославију, када су јединице Војске Републике Албаније покушале да изведу копнену инвазију на јужну србску покрајину. Албанци су имали вишеструку помоћ НАТО пакта, углавном из ваздуха, али и на копну су им доста помагали, читава акција је носила шифровано име "Милосрдни Анђео".
Он је успео у намери својих претходника: да Албанској Републици присвоји АП Косово и Метохију, те да настави процес стварања ткз. Велике Албаније, шовинистичке идеје с' краја XIX века, која је имала у својој основи иредентистичке планове на штету Црне Горе, Републике Србије, Грчке и Вардарске Македоније.
У својим мандатима Мајко је примао албанске криминалце, пробисвете, нарко дилере, шверцере из суседних, али и европских земаља и пружао им уточиште, иако је знао да су они тражени због својих кривичних дела (проституција, убиства, палеж, пљачка, силовања...) пред судовима правде.
Такође је дозволио да се оснивају посебни кампови на северу Албаније, где су војни инструктори са Запада: Немачке, Италије, Француске... вршили терористичко-диверзантске курсеве за младиће 18-30 година, а надзор тих активности су вршили амерички и енглески официри. Терористи су после убацивани у мањим групама на тло Србије, што је распиривало ратне сукобе на Балкану и бивала претња по мир у читавом свету.
Први мандат му је истекао после годину дана, крајем октобра 1999. али се поново вратио на власт у пролеће 2002. године.
Члан је Европске асоцијације социјалистичких омладинских форума
ЖИВОТОПИС
Пандели Сотир Мајко је рођен 15. новембра 1967. године у Тирани. Тада је Албанојом суверено владао комунитстички диктатор Енвер Хоџа.
Као становник престонице Мајко је имао прилику да се лакше школује. Прво је завршио Машински факултет, а онда и Правни на Тиранском Универзитету.
Прадеда Шпиро му је био насељеник на западним обалама САД у Бостону. Његови преци су се доселили у Тирану почетком педесетих година 20. века.
Породица
Ожењен је са Енкелејдом и са њом у браку стекао двоје деце, сина Ђерђија и кћер Еден.
Пандели са супругом и ћерком
Друштвени активизам
Почетком деведесетих година, Мајко се све више занимао за политички живот, па је тако приступио Социјалистичкој Партији Албаније.
Исте године он је постао члан две европске асоцијације (FRESH и IUSY) које су окупљале омладинце социјалистичких идеја.
Албанци као европски социјалисти 1992.
На првим парламентарним изборима 1992. године Мајко улази у Народну скупштину као посланик СПА. Био је врло амбициозан, тада је имао свега 25 година.
Током 1997-2001 бива члан комисије за израду новог Устава. Свега годину дана био је и шеф посланичког клуба своје странке.
Почетком 2002. поново бива постављен на чело министарског савета од фебруара до јула месеца те године. Пошто му је истекао тај мандат, добија место министра одбране у Влади Фатоса Наноа, на коме се задржао све до 2005. Вратио се онда на место генералног секретара СПА.
Када је маја 2006. године у Црној Гори организован референдум о независности, Мајко је здушно подржао црногорске сепраратисте и Мила Ђукановића. Заправо Мајко је био антисрбски настројен још од младости, јер се радовао укидању "границе" ткз. Републике Косово и Албаније.
Мајко са Хавијером Соланом, 1999.
Од 13. септембра 2017. године у Влади коју је саставио Еди Рама постављен је за министра дијаспоре.
ЗЛОЧИНИ И АГРЕСИЈА
У јесен 1998. године пошто је Мајко преузео функцију премијера Албанске Републике, постао је неко ко може да управља са оружаним снагама. Тада је имао непуну 31. годину живота.
Тада су на Косову и Метохији албанске паравојне формације тј. Окупаторска Војска Косова (ОВК) ојачавале из дана у дан, јер су добили оружје из магацина које је опљачкано у револуцији за време Фатос Нана, Мајковог претходника.
Подршка балканском тероризму
НАТО пакт је већ увелико помагао Албанце, односно ОВК и њихове лидере. Имали су не само финансијске донације тј. кредите, већ и организовани су посебни курсеви за терористичко-диверзантске акције у камповима за обуку. Овде су долазили младићи 18-30 година којима су часове држали италијански, немачки и француски инструктори, а цео процес су надгледали амерички и енглески официри. Они су им такође давали и ново оружје. Са свим овим детаљима Мајко је био врло добро упознат, али није ништа учинио да то спречи, баш напротив.
Такође, у време његове владавине на територију Републике Албаније су долазили и скривали се албански пробисвети, криминалци, нарко дилери, макрои, убице, пљачкаши... који су у суседним, али и европским земљама тражени за мноштво кривичних дела. Мајков режим је одбио да их ухапси и депортује.
Када је Хавијер Солана, генерални секретар Северноатланског савеза 24. марта 1999. званичо покренуо агресију и варварско бомбардовање на Србију и Црну Гору, јер је Вилијам Вокер (шеф мисије ОЕБС) лажирао извештаје у случају Рачак код Штимља, Мајкове оружане јединице су учествовале у нападима на југославенску територију.
Војска Републике Албаније скупа са одредима ОВК покушавала је да пробије границу код Јуничких планина (зона карауле Кошаре) и у долини реке Бели Дрим, испод Призрена, али су били заустављени од Приштинског корпуса Војске Југославије упркос техничко-технолошкој надмоћи на копну и помоћи из ваздуха од авиона НАТО пакта.
Пандели Мајко са Клинтоном
На тлу Републике Албаније, Мајко је био упознат да је постојало на десетине концентрационих логора (Кукеш, Тропоја...) у којима су чланови ОВК доводили Србе и друге неалбанце. Ту су их мучили и убијали на крајње монстуозне начине.
Сем тога, у Бурелу је постојао специјални логор "Жута кућа" где је почињао ланац илегалне трговине људским органима, а то је завршавало на црном тржишту Европе и САД углавном. Овакав "посао" је трајао до средине 2002. године. О томе је 12. децембра 2010. у Парламенту Европе подносио извештај швајцарски адвокат Дик Марти.
Жута кућа, прекречена у бело
Агресија на Србију и Црну Гору која је трајала 78 дана прекинута је потписивањем Војно-техничког уговора у Куманову 10. јуна 1999. године, а исти дан је и Савет Безбедности УН донео Резолуцију 1244. према којој се међународне снаге КФОР упућују у јужну србску покрајину да чувају мир. Југославенске снаге Војска и Полиција се повлаче у централне делове земље.
Тада су се на Космет вратили и терористи и криминалци Окупаторске Војске Косова који су били десетковани тј. пред поразом почетком јуна те године.
Мајко дочекује Тони Блера, 1999.
Тако је Пандели Мајко успео да оствари вишевековни сан о "уједињењу", заправо о отимачини свете србске земље... оно што многим његовим претходницима није успевало више од једног столећа, уз помоћ Запада наравно.
МЕЂУНАРОДНИ СУСРЕТИ
Током вођења министарског савета Мајко је имао доста сусрета са светским званичницима, као што су:
- Жак Ширак, председник Француске Републике
- Тони Блер, премијер Велике Британије
- Вилијам Клинтон, председник Сједињених Америчких Држава
- Хавијер Солана, генерални секретар НАТО пакта