Рахим Адеми (1954.) је бивши хрватски генерал албанског поријекла, који је био активан учесник ратова на простору бивше Југославије у посљедњој деценији 20. стољећа.
Средином седамдесетих је завршио Војну академију Југославенске Народне Армије у Београду, када је добио чин потпоручника и служио је у артиљеријским јединицама.
Током разбијања југославенске федерације 1990-1991 мноштво словеначких, хрватских, муслиманских и албанских официра је дезертирало из ЈНА и прешло на страну сепаратистичких снага које су стварале себи паравојне формације са циљем обрачуна ЈНА и етничког чишћења Срба, на просторима гдје су они вјековима живјели. Тако је и Адеми напустио службу крајем јуна 1991. године и приклонио се ткз. Збору Народне Гарде.
У Војсци Републике Хрватске како сам каже није могао значајније да напредује на хијерархијској љествици јер је по националности био Албанац, а не Хрват... иако је крајем седамдесетих година на тактичким вјежбама показао се као један од најуспјешнијих официра у читавој ЈНА.
Током грађанског рата у Хрватској Адеми је са својом јединицом учестовао на више ратишта, али се посебно издвајају злочиначке операције: Медачки џеп, Олуја, Цинцар, Маестрал, Уна... са хрватским предсједником Фрањом Туђманом се попео на Книнску тврђаву августа 1995. године.
Од Међународног кривичног суда за бившу Југославију 2001. године, Адеми је оптужен за злочине против човјечности, ратне злочине, убиство цивила, рушење објеката без преке потребе, кршења закона и обичаја рата... али је седам година касније ослобођен свих оптужби, усљед политичких притисака на Вијеће Хашког трибунала.
Више пута је одликован због учешћа у рату и доприносу стварања нове хрватске државе.
ЖИВОТОПИС
Рахим Адеми је рођен 30. јануара 1954. године у селу Карач, општина Вучитрн (САП Косово и Метохија). По националности је Албанац. Отац му се зове Реџеп, а мајка Раза.
Мајка, отац, Рахим и сестра
Одрастао је у вишечланој породици. Има сестру Надиру.
Породица
Оженио се 1977. године у Шибенику са Антиом, која му је касније родила двије кћери: Валентина и Афродита.
Од југославенске државе су добили стан у центру Шибеника гдје су се преселили почетком осамдесетих година. Супруга је често иступала у јавности, када је он био оптуживан.
Школовање и каријера
У родном мјесту је завршио основну школу, а средњу је завршио у Приштини. На студије одлази у Београд гдје је уписао Војну академију, артиљеријски смјер коју је са успјехом завршио у љето 1976. године и промовисан је у чин потпоручника. Прву службу је добио у Шибенику на јадранском приморју гдје је постојала велика касарна и научно-образовни центар за потребе Југославенске Народне Армије.
У периоду 1978-1980 Рахим Адеми је често учествовао на такмичењима официра и војника ЈНА из редова артиљерије, гдје се показивала тактика и борбеност оклопно-механизованих јединица. Ту се Адеми показивао као врло успјешан и добијао је похвале. Па је тако брзо и напредовао на официрској љествици. Међутим, прекомаднован је у обавјештајно одјељење за потребе савезне војске.
Адеми са Антом Готовином (лијево)
Иредентизам и суђење
Током великих немира и демонстрација на Косову и Метохији 1981. године, дошло је до ангажовања и јединица ЈНА у циљу смиривања побуне која је имала пријетњу да прерасте у рат и насилним путем одвоји јужну србску покрајину од СФРЈ. Владимир Беара, главни обавјештајац за Војно-поморску област ЈНА тражио је од Адемија да сачини извјештај о иредентистичким снагама у својој зони дјеловања, односно о онима који су вршили опструкције приликом гушења "Косовског прољећа". Адеми је то одбио и тако средином осамдесетих година навукао сумњу да војно-сигурносних органа да и он спада у антидржавне елементе.
Од свједока је постао оптуженик, па се тако 1986-1987 вукао по војним судовима у Сплиту и Сарајеву. Поред њега још деветорица официра ЈНА су били у тој групи која је била оптужена за непријатељско дјеловање и рушење уставног поретка. У притвору је провео шест мјесеци, а осуђен је на 3.5 године затвора. Међутим, Врховни суд је поништио ту пресуду и вратио суђење на почетак, а Адемија у службу. Нови судски поступак је прекинут крајем 1990. године, пошто је тада већ започет процес разбијања Југославије.
Чин генерал-мајора добио је у хрватској војсци 23. септембра 1995. а четири године касније постаје и помоћник Инспектората ХВ.
Политички ангажман
Пошто је Адеми пензионисан јануара 2009. године, одлучио је да се политички ангажује и приклонио се Социјал-Демократској Партији, лидера Иве Јосиповића.
ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА
У прољеће 1990. године на политичкој сцени Југославије долази на вишестртаначким изборима до побједе сепратистичких снага у СР Словенији и СР Хрватској. Њихов циљ је био одвајање од СФРЈ и стварање самосталних република.
Рахим Адеми у средини, иза Гојка Шушка
У Хрватској су сепаратисте предводили Фрањо Туђман и странка Хрватска Демократска Заједница, који не само да нису скривали своје жеље у погледу незавиности, већ су најављивали обрачун са Србима, етнички чисту државу, при чему су исказивали и симпатије према клеро-фашистичкој НДХ из Другог свјетског рата. Такође, они су повели акцију илегалног наоружавања, које су предводили министри у новој хрватској Влади: Мартин Шпегељ и Јосип Бољковац у јесен 1990. године.
Иако је ЈНА била мултиетничка војска, нису сви Југославију осјећали као своју домовину, па је тако и ХРВАТСКО КРИЛО Југославенске Народне Армије почелео да контактира са страначким првацима ХДЗ-а, јер су видјели шансу за свој нови напредак. Међу официрима ЈНА који су дезертирали био је и Рахим Адеми. Процјена је да је око 3.300 Хрвата дезертирало и прикључило се ЗНГ. Сам Адеми је већ читаву годину прије одласка имао контакте са МУП Хрватске. Званично је напустио ЈНА крајем јуна мјесеца 1991. године, када је мноштво Хрвата већ било наоружано, а са друге стране сама савезна војска је била у поприличном расулу.
Рахим Адеми је прешао на страну хрватских паравојних једница ткз. Збор Народне Гарде и добио чин потпуковника, који је командовао над оклопно-механизованим батаљоном. Они су септембра 1991. године напали касарну ЈНА у Шибенику. Већ 25. маја 1992. године добија чин бригадира у Војсци Републике Хрватске.
У злочинима над Србима, Рахим Адеми се истакао на више ратишта:
- Лика, у септембру 1993. - Медачки џеп код Госпића.
- Западна Босна, 1994. и 1995. - Купрес, Мркоњић Град, Грахово, Гламоч, Ливно...
- Далмација, август 1995. - злочиначка операција "Олуја".
- Босанска Крајина, септембар 1995. - напад на Нови Град ("Уна 95")
Усљед, међународних притисака, Гојко Шушак, министар одбране Републике Хрватске је 1996. године смјенио Адемија са мјеста команданта "Зборног подручја Госпић", јер је откривено да су почињени стравични злочину над Србима цивилима у Дивоселу, Почитељу и Читлуку... Адеми се правдао да он није био главнокомандујући, већ да је ланац командовања био: Бобетко - Домазет - Норац. Тада је навео медијима и да је жртвован јер је Албанац, и да му је то била сметња у напредовању у ХВ.
Рахуим Адеми, други с' љева у Книну
Када је завршена злочиначка операција Олуја, тада се мноштво хрватских генерала попело на Книнску тврђаву 1995. године са предсједником Фрањом Туђманом, као симбол побједе над крајишким Србима.
ХАШКЕ ОПТУЖНИЦЕ
Почетком 2000. године у Републици Хрватској је дошло до промјене политичке власти, а пар мјесеци прије тога је умро Фрањо Туђман, кога је Хашки трибунал означио да је био на челу удруженог ЗЛОЧИНАЧКОГ ПОДУХВАТА у својим пресудама.
Исте године дванаесторица хрватских генерала се обратило отвореним писмом јавности у коме се жалило на њихово омаловажавање и вријеђање тековина ткз. Домовинског рата. Суштина је у томе, да су они пред Међународним кривичним судом у Хагу били оптужени за ратна злодјела, злочине против човјечности, етничко чишћење и др.
Тако је 21. маја 2001. године Хашко тужилаштво подигло оптужницу против Адемија, а он се два мјесеца касније добровољно предао.
Пуштен је да се брани са слободе фебруара 2002. године уз услов да не омета поступак и не комуницира са медијима.
Након седам година, Адеми је ослобођен свих оптужби 30. маја 2008. године и пуштен на слободу. Ово је дошло као резултат пристиска на Вијеће суда у Хагу, пошто је то и било у интересу међународне заједнице, како се неби промјенила слика везано за разбијање Југославије и ратове на тлу исте, пошто су Срби оцијењени као главни кривци.
ОДЛИКОВАЊА
- Орден Кнеза Домагоја
- Орден Петра Крешимира
- Орден бана Јелачића
- Орден хрватског тролиста
- Орден хрватског плетера
- Свједоџба о заслугама "Милан Шуфлај"