Рудолф Браун (1861-1920) је био аустријски генерал који је у вријеме Првог свјетског рата командовао злогласном 47. пешадијском дивизијом, а касније и XII корпусом Војске Аустроугарске монархије, која је починила стравичне злочине над Србима цивилима у Босни и Херцеговини.
Према свједочењима очевидаца у Требињу је 1914. године јавно за један дан објесио чак 79 Срба са циљем застрашивања народа од могућег устанка.
Школовао се у родном Будвајсу на југу Чешке, а касније прелази у Беч на Техничку војну академију. По завршетку га је служба распоредила у Праг.
Прво унапређење добија 1886. као чин поручника. Школовање наставља углавном у Бечу, све до 1895. када је послат у Требиње, гдје му је задатак био сузбијање устанка херцеговачких Срба. Касније је службовао у Котору, Тренту, Прагу, Лосонцу...
По завршетку Првог свјетског рата је пензионисан 1. јануара 1919. године у Бечу, гдје је дочекао и смрт 15. априла 1920. године без суђења, без пресуде за злодјела која су починили солдати по његовом наређењу.
ЖИВОТОПИС
Рудолф фон Браун је рођен 20. јуна 1861. године у градићу Будвајс (чеш. Буђовице) у јужним дијеловима Чешке, око 145 км јужно од Прага. У родном мјесту је завршио основну школу и гимназију.
Долази у Беч гдје је уписао 1879. године Техничку војну академију, коју завршава три године касније.
Каријера
Врховна команда аустроугарске војске га распоређује у Праг, да служи у 1. инжењерском пуку. Да би у мају 1886. године унапређен у чин поручника, а онда неколико мјесеци пребачен у тврђаву Прземисл (данашња Пољска), на тадашњој граници Хазбуршке монархије и Руске империје.
У периоду од 1887. до 1889. борави у Бечу гдје је прошао више обука за инжењерског официра. У мају 1895. године добија чин капетана 1. класе, а октобра исте године служба га шаље у Требиње, у јужне дијелове тадашњег царства, гдје му је задатак био да угуши херцеговачке устанке. Кратко одлази на Јужни Тирол 1897. у градић Тренто због затегнутих односа са Краљевином Италијом.
Децембра 1899. године добија радно мјесто у штабу XI корпуса у Лембергу, односно Лавову, данашња Украјина, а већ наредне године унапређен је у чин мајора.
У Котор долази апрла 1901. године као командант инжењеријске јединице, а новембра сљедеће године унапређен је у чин потпуковника. Октобра 1903. године добија премјештај и команду над II батаљоном 102. пука у Тренту. Служба га поново шаље у Праг 1904. априла мјесеца гдје остаје три године и добија чин пуковника. Да би 1907. године добио команду над 25. пешадијским пуком у Лосонцу (јужна Словачка).
Чин генерал-мајора добија 1911. године и Врховна команда Аустроугарске га шаље у Требиње, гдје га затиче Први свјетски рат.
РАТНИ ЗЛОЧИНИ
Видовдански атентат у Сарајеву 1914. године Бечки двор је искористио да нападне Краљевину Србију и уништи је. Тако је аустроугарска војска на Балкану већ у августу 1914. године извршила нападе у зонама Подриња, Јадра и Мачве.
Почињени су страшни злочини над Србима цивилима, а немали број Срба војника и цивила је одведен у концентрационе логоре широм Хазбуршке монархије (Нежидер, Маутхаузен, Броумов, Омолуц, Јиндриховице, Арад, Ашах, Болдогасоњ, Велики Међер...).
Солдатија Бечког двора пред Велики рат:
"Ми желимо да победимо и ми морамо да победимо"
У логоре су одвођени Срби са подручија не само Краљевине Србије, већ и Босне и Херцеговине, Лике, Кордуна, Баније, Далмације, Војводства и Славоније. Тај број је према процјенама премашио 300.000 логораша.
Зона одговорности Браунове јединице била 1914. године је јужни дио јадранске обале, односно некадашња Дубровачка репубика и јужна Херцеговина. Те године добија ново унапређење - подмаршал.
Херцеговина
Одмах иза објаве рата Краљевини Србији крајем јула 1914. године, генерал Браун је наредио да се сви виђенији Срби у Требињу и околини хапсе и спроводе у затворе. Врло брзо је његова команда установила преки Војни суд гдје је наређивао јавно вјешање цивила, са циљем застрашивања народа од могуће побуне.
То је рађено пред србском школом и црквом, тако што је направољено шест вјешала, па су их из затвора у мањим групама доводили и на тај начин убијали, без испаљеног метка. Испред те поворке затвореника који су били под јаком стражом, ишли су бубњари и најављивали вјешање.
Једно од мјеста за вјешање херцеговачких Срба
За џелате би Браун обично одабрао Роме (цигане), који су о тим работама били невјешти, па је мученицима требало двадесетак минута да издахну. Лешеве би товарили на запреге и онда би их вукли на гробље.
Један котарски чиновник Потучко је често тражио да се не хапсе и не убијају невини цивили од Брауна, али је Потучко пребачен из Требиња. Цијело вријеме командовања Барауна у Требињу 1914-1917 цивили су масовно интернирани и убијани.
Црна Гора
Врховна команда Аустроугарске му је указала част децембра 1915. тако што је његову јединицу назвала "Група Браун", која је имала величину колико и једна дивизија, чији је циљ био напад на Краљевину Црну Гору... а касније и на србску војску која је била у повлачењу.
Његова група се истакла у нападима на југо-западне дијелове Црне Горе, освајањем Ловћена и Цетиња почетком 1916. године. И ту су почињени стравични злочини над цивилима.
Спровођење Срба цивила под стражом
Прекоманда
Браун добија августа 1917. године команду над XII корпусом аустроугарске војске на Балкану, умјесто Јохана фон Хенрикеза. Тај 12. корпус бива послат на испомоћ у Украјину, односно Источни фронт, гдје је био у саставу Источне армије.
Касније, фебруара 1918. године добија нови генералски чин, док у августу исте године награђен је племићком титулом.
СМРТ И ЗАОСТАВШТИНА
Завршетком Првог свјетског рата новембра 1918. године дошло је и до распада Аустроугарске монархије. Њена територија је подијељена на неколико дијелова.
Генерал Рудолф Браун је 1. јануара 1919. године пензионисан. Живео је мирно у Бечу до своје смрти 15. априла 1920. године. Нити је хапшен, нити му је суђено за злодјела која је он наређивао, а починили његови војници у Херцеговини и Црној Гори.
Иначе држава Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца није успјела да на Версајској мировној конференцији јуна 1919. године издејствује испоруку аустроугарских војника и официра који су учествовали у злочинима над цивилима на њеној територији.
Овим је учињена историјска неправда према народу који је у Великом рату поднио највише жртава, скоро два милиона људи је убијено или се води као нестало.