Сали Бериша (1944.) је албански доктор (кардиолог), политичар, трговац оружјем и вођа... који је током девдесетих година 20. столећа био на челу Албанске Републике.
Функцију председника је обављао током од 1992. до 1997... а у том периоду активно је подиривао безбедоносни систем суседне Савезне Републике Југославије и на својој територији је дозвољавао оснивање кампова за терористичко-диверзантске обуке, где су инструкције вршили ментори НАТО земаља.
Такође, пружао је уточиште за албанске криминалце, шверцере, нарко дилере, деликвенте, пробисвете... све оне који су у Вардарској Македонији, Србији и Црној Гори извршили тешка кривична дела и требали да буду приведени суду правде.
Трговао је са оружјем и тако присвојио велику материјалну корист. Чак му је амеирчки Стејт Департмент 2001. године забранио улазак у САД и његовој породици на неколико година. Имао је сусрете са Џорџом Бушом и Бараком Обамом.
Иако су СР Југославија и Албанија имали формално дипломатске односе Бериша се отврено мешао у унутрашња питања суседне државе.
Сем тога, Бериша је неко ко је наставио путем својих претходника а то је угањетавање србске националне заједнице у Републци Албанији са циљем асимилације и албанзиовања Срба, поготово у северним деловима земље око Скадра и Драча.
Носилац је више албанских и иностраних одликовања.
ЖИВОТОПИС
Сали Бериша је рођен 15. октобра 1944. године у месту Вичидол, оптшина Тропоја на северу Албаније, у близини границе са Републиком Србијом.
У то време Други светски рат је бивао у завршној фази, при чему се Хитлерова коалиција, где је спадала и сама фашистичка Албанија налазили пред поразом који је уследио наредне године.
Порекло и школовање
Сали Бериша има родитеље: Рама и Шећера. Они су поред њега имали још деце.
У Тропоји је завршио основну и средњу школу, док је у Тирану дошлао на студије. Уписао је медицину, а дипломирао је 1967. године. Специјализирао је болести срца, односно постао је кардиолог у Општој болници албанске престолнице.
Постао је члан Албанске Партије Рада средином шездесетих година 20. века, коју је водио тадашњи диктатор Енвер Хоџа. Наредне деценије добија стипендије и наставио је да се усавршава на пољу медицинских наука, између осталог у Паризу.
Када је 1986. године постао члан Европског комитета за истраживање медицинских наука, а Хоџа више није био жив, тражио је од Владе Албаније да дозволи грађанима да могу да путују у иностранство и да слобода говора и штампе постане део еманципације друштва. На овоме је радио пуне четири године, заправо да се престане са стаљинистичким методама репресије.
Породица
Оженио се са Лири Рамај. Она је по струци педијатар и основала је Фондацију за децу Албаније. Њена организација се бавила са децом која болују од аутизма и Дауновог синдрома.
Бериша има двоје деце: кћер Аргиту и сина Шкелзена. Аргита је професор права на Тиранском универзитету.
Америчко Министарство спољних послова је 19. маја 2001. породици Бериша забранило улазак у САД, пошто су оптужени да имају богатство стечено на корупцији. Иако је Бериша ово оспоравао, МИП није повукао своју одлуку наредних пет година.
Друштвени и политички активизам
У децембру 1990. године Бериша је подржао студентске демонстрације које су приморале Владу да уведе вишепартијски ситем. Па је он основао Демократску Партију Албаније - ДПА. Била је то уствари прва и врло јака опозициона партија.
Изабран је за народног посланика више пута: 1991, 1992, 1997, 2001...
На крају његовог мандата 1997. године дошло је довелике побуне у Албанији, јер се урушио систем пирамидалних банака, што је проузроковало велике немире.
Он је априла 1992. године преузео функцију председника Републике Албаније. Био је тада 2. пут шеф државе након пада комунистичког режима.
Обама дочекује Беришу у Вашингтону 2009.
Водио је процес транзиције, односно претварање друштвене својине у приватну. Успео је да раст инфлације смањи са 240% смањи на 20 процената, док су девизне резерве смањене.
Бериша је земљу отворио ка Западу и дозволио је уплив станог капитала у земљу. Водио је проевропску политику, где се трудио да Албанија постане чланица свих институција на старом конитиненту. Такође либерализовао је правосуђе и успостављен је Уставни суд.
Сем тога, он је припадао Сунитском исламу, па је на све начине прогуравао муслиманску религију у албанско друштво. Између осталог, донације из Саудијске Арабије су му је омогућиле да гради нове џамије и шири вехабизам.
Када су крајем 1996. године урушене пирамидалне банке у земљи, букнуле су народне демонстрације које је преузела опозиција почетком наредне године... како се ситуација није смиривала, букнуо је грађански рат. Многи припадници Војске и Полиције су дезертирали и напуштали магацине са оружјем, што су демонстранти преузели и дошло је до крвавих обрачуна. Бериша је позвао међународне институције да реагују. Његов премијер је поднео оставку, а Сали Бериша је захтевао да снаге безбедности ударе на демонстранте.
Након што су одржани превремени избори у јуну 1997. Бериша је пао са власти, а социјалисти састављају Владу. Њега је наследио Реџеп Мејдани.
На власт се Бериша вратио тек 2005. као премијер Републике Албаније, све до 2013. године. Покушао је државни удар септембра 1998. али безуспешно.
Савезништво са Хрватима и Словенцима:
Јадранка Косор и Борут Пахор
У другом мандату је био активнији у сусретима са европским и америчким државницима.
КРИМИНАЛНЕ АКТИВНОСТИ
За време свог првог мандата на власти средином деведесетих година 20. века Сали Бериша је трговао са оружјем и тако противзаконито стицао велику материјалну корист. О томе су бројни немачки медији писали јавно.
Од почетка своје владавине Сали Бериша је наствио спољну политику својих претходника, тако што је желео да створи ткз. Велику Албанију, на штету Грчке, Вардарске Македоније, Црне Горе и Србије.
Мноштво албанских криминалаца, шверцера, нарко дилера, макроа из суседних земаља је у матици налазило уточиште. Беришин режим им није ускраћивао гостопримство, већ их је помагао и подржавао. Сматрао је да ће они помоћи остварењу вишевековног сна о уједињењу свих Албанаца у једну државу.
У његово време настала је Окупаторска Војска Косова, паравојна формација косовско-метохијских Албанаца чији је циљ био не само уједињење са матицом, већ и истребљење Срба са тих подручја.
Током 1996-1997 у северним деловима Албаније оснивани су кампови где су вршене обуке за тероризам и дверзије. Ове курсеве су водили војни инструктори из НАТО земаља: Немачке, Италије, Француске, а све су надгледали амерички и енглески официри.
Циљ је био да се припреме јединице које би у каснијем периоду ратовале против Срба и отеле јужну србску покрајину. Они су то све и радили, односно упадали су на територију АП Косово и Метохију где су наставили оно што су деценијама раније радили: пљачке, убиства, палеж имовине, силовања... напади на граничаре и полицијске службенике.
Са Ангелом Меркел у Букурешту 2012.
О свему овоме Сали Бериша је био врло добро упознат до ситних детаља. Није ништа учинио да то спречи, баш напротив. Мислио је да ће он успети оно што није успело његовим претходницима.
Србска заједница под његовим првим мандатом се није усрећила. Чинио је све да их асимилује, наручито у Скадарском и Драчком округу.
Неколико година касније, након што је окончао свој 1. мандат, Сали Бериша је оптужен да је умешан у илегалну трговину људским органима од Срба који су киднаповани са Космета. О томе су сведочили четворица Албанаца пред Тужилаштвом за ратне злочине у Београду (предмет 33-08). Бериша никада никада ове оптужбе није демантовао, али никада није ни осуђен за ово кривично дело. Имао је јаку подршку са Запада.
ПОЧАСТИ И ОДЛИКОВАЊА
- 1996 - Орден Витеза великог крста, од Републике Италије
- 2009 - Докторска титула од Приштинског универзитета (окупационе власти ткз. Републике Косово)
- 2009 - Докторска титула од Универзитета у Струги (Вардарска Македонија)
- 2012 - Почасни грађанин Општине Дечани
- 2013 - Почасни грађанин града Призрена
- 2013 - Почасни грађанин града Дебра (В. Македонија)
- 2015 - Орден националне заставе, од Републике Албаније (уручено од Бујар Нишани)