Сафет Оручевић (1955.) је муслимански политичар, пљачкаш, функционер, бизнисмен, који је почетком деведесетих година 20. вијека активно учествовао у разбијању Југославије и ратовима на тлу исте.
Оручевић је у прољеће 1992. године живио у Мостару гдје је постављен на чело општинског одбора Странке Демократске Акције чији је лидер био Алија Изетбеговић, шовинистички политичар који је два пута робијао. На самом почетку оружаних дејстава у БиХ, Оручевић је био дио муслиманско-хрватског савеза за борбу против Југославенске Народне Армије и Срба.
Касније, у љето 1993. године дошло је до кључања међусобних нетрпељивости и ватрених сукоба муслимана и Хрвата око подјеле ратног плијена у Мостару. Тако је и Сафет стао у ред са својим сународњацима за борбу да муслимани добију свој дио у долини Неретве.
Док је сарађивао са херцеговачким Хрватима, они су осмислили етничко чишћење и спровели у дјело прогон преко 30.000 Срба са мостарског рејона гдје су вјековима живјели. Такође, одговоран је за стварање паравојних формација које су вршили пљачку, незаконита хапшења, палеж имовине, масовна убиства и силовања жена. Супртоно Женевским конвенцијама о рату Оручевић је знао за постојање концентрационих логора у којима су довођени Срби цивили, касније и војници.
Од стране Тужилаштва БиХ и Хашког трибунала никада није оптужен за ратна злодјела иако је заузимао високу позицију у цивилној власти у Мостару на почетку ратних дешавања. Правосудни органи БиХ су деценијама под притиском, а евентуана пресуда Оручевићу би промјенила мозаик рата у БиХ, гдје би се видјело да и Срби имају жртве.
Посљедњих година има своје приватне фирме које сарађују највише са Аустријом и више пута је награђиван на пољу мира и сарадње у БиХ.
ЖИВОТОПИС
Сафет Оручевић је рођен 30. маја 1955. године у Мостару. Одрастао је у улици Антуна Зуанића бр. 22/II спрат.
Његов отац се звао Мухамед, а мајка Салиха Велагић (они су потурчени Срби, примили су исламску религију још у XVIII вијеку).
Средином седамдесетих година је имао своју банду која је по највећем граду Херцеговине харала и пљачкала скупоцјене ствари од имућних грађана и продавница. То га је 1977. године коштало затвора, јер га је Окружни суд у Мостару осудио двије године робије. Занимљиво је то што му је тада сарадница била Маја Звонић, касније супруга Хариса Силајџића, члана муслиманске врховне тројке уз Алију Изетбеговића и Ејупа Ганића, почетком деведесетих година.
ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА
Почетком 1990. године у Југославији је уведен вишепартијски систем, након 45 година комунистичке диктатуре. Ово је урађено са циљем демократизације друштва и побољшања услова живота. Међутим, сепаратистичке снаге у западним и централним дијеловима земље су то искористиле за остваривање својих иредентистичких планова.
Тако је започет процес разбијања југославенске федерације јер су западни и оријентални центри моћи имали за циљ растурити Југославију, коју су доживљавали као србски бастион. Помагали су сепаратисте и на дипломатском плану, али и преко шпијунског дјеловања, односно сигурносно-објавјештајних служби.
Ко се с' киме договара: Алија, Кинкел и Фрањо
Сафет Оручевић је на првим вишестраначким изборима у БиХ 18. новембра 1990. изабран као предсједник локалног одбора СДА за Мостар. Наредно љето је учествовао у илегалном наоружавању и стварању муслиманских паравојних формација: "Зелене Беретке" и "Патриотска Лига". Овдје су примани већином ликови који су имали проблем са законом: пробисвјети, лопови, алкохоличари, силеџије, убице...итд. Заправо, требало је наћи особе које су спремне да сљепо извршавају наређења.
Почетком прољећа 1992. године у Мостару су муслиманско-хрватске наоружане банде почеле да круже и да застрашују Србе цивиле. Формиран је ткз. Кризни штаб гдје је био и Оручевић, са циљем вјештачки изазивањем тензија. Почели су упади Србима у куће, имања, трговине, радње... све ово је рађено без судског налога да је неко од Срба починио кривично дјело. Невини људи су одвођени на инфромативне разговоре, пребијани и лажно оптуживани да су шпијуни за ЈНА.
Саборни храм у Мостру: Нестајање вијекова
Већ у јуну 1992. власт у Мостару чији је Оручевић био саставни дио је отпочела свеопшти прогон србског живља, који су у Мостару чинили трећину становништва. Вршена су масовна убиства, силовања, палеж имовине, пљачке, уништавање свега што има везе са Србством и Православљем. Такође, хрватско-муслиманске снаге су запалиле Саброрни храм Св. Тројице који је стар 120 година а постао је симбол града. Касније је ова православна светиња минирана експлозивом велике разорне моћи и срушена до темеља.
Супротно Женевским конвенцијама о рату, муслиманско-хрватске снаге су оснивале десетине концентрационих логора: Правни, Машински факултет, фабрика "Ђуро Салај", Человина...итд. Били су то прави казамати тј. мјеста за мљевење Срба, који су ту трпили најстрашнија иживљавања од умоболних монструма. Мноштво жена, дјевојчица је ту силовано по више пута, а злочинци су се наслађивали и хвалили између себе. У мостарским тамницама било је више хиљада Срба "смјештено". О свим овим детаљима Оручевић је био врло добро упознат.
Сафет Оручевић је био превртљив лик који је преко својих познанстава себи извадио хрватски пасош још 1992. године, како упућени кажу да може побјећи у иностранство ако дође до контраофанзиве Армије босанско-херцеговачких Срба. Имао је сусрете са генералом Ратком Младићем и дивио му се. Тачније у муслиманско-хрватском сукобу 1993-1994, гдје су муслимани у зони Мостара били у незавидној ситуацији, тражио је више пута помоћ од србске артиљерије.
Хуманитарна помоћ међународне заједнице која је стизала у Мостар за све грађане ишла је директно у руке Оручевића који је одлучивао коме и колико се дијели. Ту је било разних махинација и лична корист Оручевићу.
Такође било је чест случај "продаје слободе". У случају да неко са србске стране може да плати слободу за неког свог ближњег, Оручевић је излазио у сусрет за позамашну суму новца од неколико хиљада њемачких марака. Њему људски животи па чак и својих сународњака нису значили ништа, јер је он искључиво гледо личну корист.
НАКОН РАТА
Када је 21. новембра 1995. године у Дејтону (Охајо, САД) потписан мировни уговор између три зараћене стране, престала су сва оружана дејства у Босни и Херцеговини. Тамо је одлучено да се БиХ подијели на двије цијелине: Србску Републику (49%) и Федерацију (51%). Мостар је остао у Федерацији, а међунардне снаге су чувале "мир" и највећим дијелом киднаповале полицијске и војне официре РС. Повратак Срба на своја огњишта ишао је тешко и споро.
У Мостар се почетком 21. вијека вратило тек 4% пријератних становника србске националности, а Сафет Оручевић је повратницима давао лажне наде о суживоту и на темељу тога је добијао гласове на изборима.
Желећи да сакрије своју криминалну прошлост и учествовање у УЗП, Оручевић се укључио у обнову Мостара, који је највише страдао 1993-1994 током муслиманско-хрватских оружаних сукоба. Радио је на помирењу Хрвата и муслимана, али је то ишло врло тешко. У то вријеме он је основао невладино удружење "Центар за мир и мултиетничку сарадњу". Донацијама међународних клуба повјерилаца и град на Неретви се полако обнављао, а Оручевић је био задужен за те послове.
Заправо, у два мандата он је био градоначелник и доградоначелник у Мостару.
Након десет година чланства у Странци Демократске Акције, он је напустио јер је видио да га не желе нити да ико спроводи његове захтјеве у централи СДА у Сарајеву.
Касније је основао своју компанију која је пружала консултантске услуге, а која је у Аустрији имала врло добре финансијске партнере. Са њима је сарађивао на пољу некретнина и енергетских постројења. Овај посао му је доносио велику зараду.
Основао је чак и своју приватну телевизију ТВ1, као и више интернет портала који су се бавили пласирањем вијести из свијета здравља, енергетике, политике, економије и сл.
Данас живи слободно у БиХ без икаквих санкција, с обзиром на чињеницу да је умјешан у УЗП.