Хусеин Ђозо (1912-1982) је муслимански теолог, наци-њемачки сарадник и припадник оружаних снага клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске током Другог свјетског рата.

Имао је врло високо вјерско образовање исламских школа, не само на Балкану већ и у Африци у међуратном добу.

Стварањем НДХ Ђозо постаје врло битна личност који се често имао контакте са усташким главјешинама, као и јерусалимским муфтијом Амин ел Хусеини.

Чим је оформљена Ханџар дивизија 1943. Ђозо им је добровољно приступио и постао главни имам те јединице, која је служила и НДХ и Трећи Рајх. Са том јединицом Хусенин Ђозо је прошао мноштво покоља који су извршени над Србима и Јеврејима, прво у источној, сјеверној Босни, али и Срему.

Имао је војни чин капетана у оружаним снагама НДХ. У исто вријеме он се дивио Адофлу Хитлеру и имао хвалоспјеве за његове освајачке походе по Европи и свијету.

Након рата, Ђозо је 1945. осуђен на пет година робије због подизања морала у непријатељској војсци. У оптужници против њега нису ушли злочини против цивилног становништва. Након одслужене казне затвора вратио се у Сарајево и наставио да живи.

Шездесетих година он је био главни преводилац Јосипа Броза Тита, доживотног предсједника Југославије, на његовим путовањима по афричким и азијским земљама које су биле дио Покрета несврстаних.

Умро је 30. маја 1982. у Сарајеву, гдје је и покопан.

Касних осамдесетих година 20. стољећа, када је започет процес разбијања југославенске федерације, тада је и рехабилитован Хусеин Ђозо, прво од Исламске заједнице у БиХ, а онда и осталих. Посљедњих година ужива велики углед међу муслиманским живљем на Балкану, који се труде да минимизирају његово учешће у нацистичким злочинима.

ЖИВОТОПИС

Хусеин Ђозо је рођен 3. јула 1912. године у селу Баре код Горажда, средњи дио Подриња. У то вријеме цијела Босна и Херцеговина је била саставни дио Аустроугарске односно њена покрајина.

Породица Ђозо је традиционална и спада у прилично религиозне, односно окренути су оријенталном начину живота и култури. Посвјећени су исламској религији. Његов отац се звао Сулејман, а мајка Хасибеу.

Школовање и каријера

По окончању Великог рата и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца - прве јужнославенске државе, млади Хусеин са 11 љета уписује основну медерсу (школу) у Фочи.

Већ 1925. прелази у Сарајево гдје наставља похађање исламских вјерских установа. Шеиратску судску школу је завршио 1933. године.

Наредно љето одлази у Египат на Универзитет Азхар у Каиру, гдје је провео пет година. Ту је дипломирао и на Правном факултету.

Враћа се у домовину 1940. и постављен је за наставника арабског језика у окружној медерси у Сарајеву. Мало доцније бива и просвјетни референт у Уреду Реис-ул-улема у граду на Миљацки. Тако је постао врло утицајан исламски теолог у читавој Краљевини Југославији.

Породица

Колико је познато био је ожењен и има једног сина, Џемалудина.

ГЕНОЦИДНА ОДИСЕЈА

Краљевина Југославија у прољеће 1941. се нашла у тоталном окружењу Сила Осовине, изузев Грчке на југо-истоку. Адолф Хитлер, Бенито Мусолини, Цар Борис III, Шефкет Верлаци и Миклош Хорти наређују својим војскама да нападну југославенско краљевство. Земља је раскомадана и сваки од окупатора је добио свој дио. Све од Драве до Јадрана ушло је у састав НДХ, укључујући у БиХ.

У Загребу 10. априла бива проглашена клеро-фашистичка Независна Држава Хрватска, као чедо Ватикана, док је Римска курија давала директиве и логистику. Хрватски шовинисти окупљени око Анта Павелића су још од раније имали успостављене контакте са муслиманским працима и већи дио је пристао да буде у власти НДХ.

Чим је Анте Павелић постао поглавник и преузео власт, Адемага Мешић је изабран за његовог замјеника, односно доглавника. Анте Павелић је муслимане од милоште звао "хрватско цвијеће".

Хитлер и Павелић су поставком Адемаге Мешића, као и осталих муслиманских првака у администрацију НДХ хтјели да покажу муслиманском живљу у Босни и Херцеговини да треба да ратују скупа са њима против Срба. На име тога су им обећавали велике повластице, што се остварило само као лична корист неколицине појединаца. Примјера ради, Фехим Спахо (босански Реис-ул-улем) је прозрео и презрео Павелића још у касно љето 1941. те га је јавно критиковао, а онда под неразјашњеним околностима преминуо почетком 1942.

Још у љето 1941. Хусеин Ђозо је показивао антијеврејске ставове и отворену мржњу према Србима. Разлог томе је што су муслимански теолози сматрали да БиХ не треба да буде дио Југославије, односно да чак немају некакве етнолошке везе са србским народом, као и то да имају некакво турско поријекло итд. Суштински то није имало никакве везе са истином, јер је мноштво Турака након аустроугарске окупације 1878. се повукло ка Приштини и Скопљу. У БиХ су већином остали исламизовани Срби.

Ђозо (лијево) са Хусеинијем (десно)

Чим је у марту 1943. основана Ханџар дивизија (13. СС Вафен, односно 1. хрватска), Ђозо се пријавио као добровољац. Ту је добио војни чин капетана, а био је главни имам 28. пука у тој злогласној јединици. Капетан Ђозо је ишао скупа са својим саборцима на простор сјеверо-источне Босне и учествовао и хушкао да нападају србска насеља, руше и скрнаве православне богомоље. Сем тога, они су походили и на сремске равнице и Фрушку Гору гдје су остављали крваве трагове.

Иначе, Ханџар дивизија се сматра једном од најмонструознијих јединица током Другог свјетског рата у Европи. Убијали су жртве претежно хладним оружјем, јер су штедили муницију и уживали у злодјелима, а ту су се показали као врсне убице.

У току рата Ђозо је држао курсеве и другим имамима, са циљем вјерске иднокринације.

Памти се и његова изјава дивљења њемачком фиреру, односно вођи Трећег Рајха:
- "Сматрам својом дужности изразити захвалност Рајхфиреру у име дивизијских имама и стотина и хиљада сиромашних у Босни. Спремни смо положити наше животе у борби за великог вођу Адолфа Хитлера и Нову Еуропу".

Такође писао је низ текстова против јудизма, комунизма и капитализма.

Капетан Ђозо (лијево), Миле Будак (десно)

Капетан Хусеин Ђозо је успоставио врло добру сарадњу са елитом њемачке ратне машинерије, гдје спадају:

• генерал Хајнрих Химлер, шефом ГЕСТАПО-а (тајне полиције), једним од најмоћних особа Трећег Рајха.
• пуковник Карл-Густав Зауберцвејг, командант Вафен 13. СС дивизије
• јерусалимски муфтија Амин ел Хусеини

НАКОН РАТА

Када је сломљен усташки режим, нестала је и НДХ у мају 1945. Тада је мноштво Павелићевих монструма се дало у бјежанију ка Алпима са циљем да пребјегну код западних савезника, јер су знали да их чека смрт или затвор. Партизанске дивизије су гониле домобранско-усташке јединице у расулу све до Аустрије и Италије.

Комунистичке власти у Југославији су ухапсиле Хусеина Ђозу и извели га пред цивилни суд. У оптужници, касније и пресуди стоји да је крив за подизање морала у непријатељској војсци. Нигдје се не помиње сарадња са окупатором и злочини против човјечности. Казна му је била само пет година затвора и одузимање грађанских права за тај период. Ова одлука Брозових комуниста никада није у потпуности разјашњена јер је Ђозо заузимао врло високу позицију у хијерархији НДХ, али и организатор бројних покоља над Србима.

Пошто је одслужио казну, вратио се у Сарајеву и онда је десет година радио у кожарској творници, касије у Управи градског саобраћаја. Најпосље прелази у сарајевску фабрику "Метал".

Ђозо (лијево) са Титом и Крлежом

Када је 1961. основан Покрет несврстаних, гдје је Југославија имала доминантну улогу, тада је Ђозо ишао на путовања по исламистичким земљама Азије и Африке. Био је у делегацији предсједника Јосипа Броза Тита као његов лични преводилац. То му је омогућило да настави свој теолошки рад у БиХ, односно СФРЈ. Ту је чак имао писане објаве о муслиманским женама, како да се понашају у атеистичким и хришћанским друштвима.

Раних седамдесетих година Ђозо је постао професор на Газихусрев-бегове медерсе, предавајући низ исламистичких предмета.

Занимљиво у његовој биографији јесте јавна подршка за Џихад против Израела 1968. Ово је узбуркало јавност у Југославији и направило прави скандал. Он се за кратко смирио, па га нико није дирао, мало касније наставио своје работе и покренио лист "Препород".

У Сарајеву 1977. је отворен Исламски теолошки факултет, а Ђозо постаје редовни професор на тумачњу Курана (света књига Ислама). Он је и на том мјесту изражавао антисемитске ставове и пропагирао исламско покоравање Европе. Ни ту га нико није прозвао од комунистичких функционера или активиста СУБНОР.

СМРТ И ЗАОСТАВШТИНА

Хусеин Ђозо умире 30. маја 1982. у Сарајеву. Имао је 70 година.

Врховни сабор Исламске заједнице у БиХ 6. октобра 1990. је донио одлуку о рехабилитацији Ђозе, док му је Факултет исламских наука посветио Зборник радова.

Крајем 20. и почетком 21. вијека Ђозо је упркос својој наци-фашистичкој прошлости међу муслиманима у БиХ почео да ужива невјероватно велики публицитет. Они га сматрају једним од највећих босанских философа.

Школа у Горажду која је до  2010. године носила име свјетског научника Николе Тесле је понијела напрасно његово име.

Од 2014. године Град Горажде уз подршку Исламске заједнице у БиХ и Босанско-подрињског Кантона организују манифестацију "Дани Хусеина Ђозе", гдје се велича не само његов лик и дјело, већ и износе низ лажи и клевета о србском народу током 20. вијека.

Такође и џамија која је 2021. саграђена у родном селу Иловача је названа по њему.