Бојана Тошовић (1998-1999) је најмађа жртва агресије на СР Југославију током пролећа 1999. године, када су НАТО авиони бомбардовали Србију и Црну Гору у злочиначкој акцији коју су назвали "Милосрдни Анђео". Мала девојчица Бојана је погинула заједно са својим оцем Божином, 11. априла 1999. у селу Медаре, на путу између Подујева и Куршумлије.
Током агресије на Савезну Републику Југославију за 78 дана погинуло је 78-оро деце, а међу њима је и мала Бојана Тошовић, која је имала свега 11 месеци живота.
За те ужасне злочине нико никада није одговарао. Шта више, званичници Републике Србије углавном окрећу главу од несреће сопственог народа, а тужбе за злочине против НАТО генерала и секретара нису никада ушле у процедуру, јер су после 2001. године проглашене ништавним.
ПРЕТХОДНИЦА
Савезна Република Југославија (1992-2003) је трећа јужнословенска држава, која је настала крајем априла 1992. током разбијања друге Југославије, проглашењем Устава на Жабљаку, од стране делегата Србије и Црне Горе.
У то време на простору авнојевксе Хрватске се водио жестоки рат између хрватских снага и крајишких Срба, који су већ формирали Републику Српску Крајину.
Док је у Босни и Херцеговини, већ почео крвави рат између Срба и муслимана и Хрвата. Ратови на простору западно од реке Дрине су завршили у јесен 1995. године, када је у савезној америчкој држави Охајо, потписан Дејтоснки мировни споразум.
Одмах након тога америчке војне фирме почињу да активно помажу албанске сепаратисте са Косова и Метохије, тако што су оснивали терористичке кампове у Републици Албанији, дајући им оружје и логистику. Тако је настала албанска ткз. ОВК, чији су припадници после илегално убацивани на територију СР Југославије, са циљем пљачке, шверца, дестабилизације мира и безбедности, провоцирајући са Полицијом и Војском Југославије сукобе већих размера.
У пролеће 1998. сукоби између албанских терориста и припадника југославенске војске и полиције постају све чешћи и жешћи, што се врло брзо претворило у отворени рат, са великим губицима на обе стране. Албански терористи су имали цело време подршку Запада.
НАТО пакт је стално претио да ће се укључити у те сукобе и да Београд мора да смањи број војника и полицајаца на Космету, да би се избегла њихова "интервенција".
У јесен 1998. године НАТО пакт почиње да довлачи своје војнике и технику у Вардарску Македонију и Републику Албанију, а некаквим споразумом "Милошевић-Холбрук" 13. октобра 1998. године избегнута је агресија на Србију и Црну Гору.
Наредне године, 15. јануара 1999. у косметском селу Рачак, општина Штимље, долази до сукоба припадника Полиције Србије и албанских терориста, које су западни медији фалсификовали, тако што су лажно извештавали по налогу Виљема Вокера, шефа ткз. Косовске веривикационе мисије, како су наводно србски полицајци побили албенске цивиле.
Вокер дошао да лажира извештаје
Управо тај случај је био окидач за агресију и бомбардовање Србије и Црне Горе 1999. што је покушано избећи у француском дворцу Рамбујеу некаквим преговорима представника Владе Републике Србије и косметских Албанаца. Како ни то није успело, амерички генерал Весли Кларк је наредио бомбардовање, односно покренуо геноцидну акцију "Милосрдни Анђео"...
ЖИВОТОПИС
Марија и Божина Тошовић су се венчали 1997. године, а у мају 1998. добили су ћерку којој су дали име Бојана. Дете је било весело и здраво, почело је да хода, тј. да прави прве кораке, изговара тј. гуче прве речи, када су бомбе почеле да падају на њихову отаџбину.
Марија Тошовић је у том моменту била у седмом месецу трудноће, тако да су Тошовићи чекали још једно дете, које је Марија донела на свет по окончању агресије 17. јуна 1999. године. Дала јој је име Анђелка, којој стално прича о сестри и оцу, које Анђелка није имала прилике да упозна, већ само из маминих прича, а чије слике стоје на зиду њиховог стана.
СТРАДАЊЕ
Дана 11. априла 1999. на велики православни празник Велика субота, изнад Медара, куршумлијско село које се налази на граници између Централне Србије и АП Косова и Метохије, авиони НАТО пакта истоварају свој смртоносни товар по пети пут за десет дана. Породица Тошовић се склонила у подруме своје куће, јер су били у страху да бомбе не погоде и њихову кућу, а и плашили су се за Марију.
У касним вечерњим сатима, када се поноћ већ ближила и чекао се Васкрс, најрадоснији хришћански празник, сирене су злокобно најавиле катастрофу. Бомбе су почеле да падају на Медаре и уништавају цивилне објекте. Док је Божина помогао Марији да оде до подрума да је склони, он се вратио по ћерку Бојану и узео је у наручије. У том моменту бомба НАТО авиона пада на кућу Тошовића и разара је.
Мала Бојана је одмах на месту остала мртва, док је њен отац још неко краће време давао знаке живота, али је био непокретан. Марија се онесвестила, тако је породица Тошовић остала испод рушевина своје куће.
У зору, маријин брат Мирко и отац Саво долазе код Тошовића и расчишћавају терен, не би ли пронашли Тошовиће.
Тако се и Марија мало прибрала и почела је да их дозива, не би ли јој помогли и извукли. Они успевају у томе и одводе Марију у куршумлијски Дом здравља, где јој лекари указују на помоћ.
ГОДИНАМА КАСНИЈЕ
Породицу Тошовић готово нико од највиших званичника Републике Србије не обилази. Новинари се сете њих обично 24. марта или 11. априла да би направили неки интервју са њима.
Октобра 2000. године у Србији је дошло до политичких промена власти. Управљање државом преузимају странке ткз. демократске оријентације (Зоран Ђинђић, Војислав Коштуница, Мирољуб Лабус, Владан Батић, Горан Свилановић... итд). Они су имали радикални заокрет у спољној политици и војној доктрини. Тако да се дешава да они поништавају оптужнице и пресуде које су државни судови у Србији донели против злочинаца из Северноаталнског савеза. Такође, дозвољавају председницима из НАТО чланица да долазе слободно у нашу земљу и сарађују са њима.
Управо зато је дошло до промене друштвене климе која је створена у медијима, да се не прича о страдању мале Бојане и остале деце која су убијена 1999. године јер то нарушава евро-атпанске интеграције Републике Србије, у које вољом мањине гурају читаву земљу.