ЈУГОСЛАВЕНСКА НАРОДНА АРМИЈА
Југословенска народна армија (ЈНА) је била главна оружана сила Социјалистичке Федеративне Републике Југославије од 1945. до 1992. године.
Настала је 1. марта 1945. године реорганизацијом Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије (НОВ и ПОЈ) у Југословенску армију (скраћено ЈА).
Име јој је 1951. године промењено у Југословенска народна армија и то име је носила све до распада СФРЈ, када је 20. маја 1992. године реорганизована и преименована у Војску Југославије.
До 1980. године Врховни командант ЈНА је био Маршал Југославије Јосип Броз Тито, а после његове смрти ту функцију је преузело Председништво СФРЈ, односно председник Председништва СФРЈ.
ИСТОРИЈА
Југословенска народна армија настала је 1. марта 1945. године, када су одликом Врховног команданта НОВ и ПОЈ Маршала Југославије Јосипа Броза Тита Народноослободилачка војска и партизански одреди Југославије реорганизовани и преименовани у Југословенску армију. Она је тада предстваљала оружану снагу Демократске Федеративне Југославије, а 29. новембра 1945. године после проглашења Федеративне Народне Републике Југославије постала је оружана сила ФНРЈ.
Стварње ове оружне силе текло је постепено током Народноослободилачке борбе, од 1941. до 1945. године. У току лета 1941. године формирани су први партизански одреди, а 21. децембра 1941. године и прва партизанска бригада - Прва пролетерска ударна бригада у месту Рудо.
Јануара 1942. године поред дотадашњих партизанских одреда, у оквиру Народноослободилачког покрета Југославије створена је и Добровољачка војска. Новембра 1942. године од Добровољачке војске и партизансих одреда је формирана Народно-ослободилачка војска Југославије, која је представљала легитимну оружану силу Народноослободилачког покрета.
Ова војска је тек лета 1943. године, после двогодишње борбе, била призната од Савезника и постала део Антифашистичке коалиције.
У почетку, она је у свом саставу имала само копнену војску (углавном пешадију), док су остали видови војске касније развијали. Наоружање којим је расплогала је углавном било разнолико - део од старе југословенске краљевске војске и део заробљен од немачко-италијаних и мађарско-бугарских окупатора.
У стварању и наоружавању војске велику улогу су имали Савезници највише Енглези у стварању ваздухопловних јединица и Црвене Армије у стварању оклопних и тенковских јединица. На крају Другог светског рата Народноослободилачка војска, односно Југословенска армија имала је у свом саставу 800.000 бораца.
На десетогодишњицу формирања Прве пролетерске ударне бригаде, децембра 1951. године Југословенска армија је преименована у Југословенску народну армију.
Југословенска народна армија је званично нестала 20. маја 1992. године проглашењем Војске Југославије као оружане силе Савезне Републике Југославије. Од јединица Југословенске народне армије који су остали у Босни и Херцеговини настала је Војска Републике Српске, а од јединица у Хрватској Војска Републике Српске Крајине.
ОРГАНИЗАЦИЈА
ЈНА се састојала од видова, родова и служби.
Видови су били: копнена војска, ратно ваздухопловство, противваздушна одбрана и ратна морнарица.
Родови су били: пешадија, артиљерија, артиљеријско-ракетне јединице противваздушне одбране (у сва три вида ЈНА), оклопне јединице, инжењерија, Атомско-биолошко-хемијска одбрана, веза и граничне јединице.
Службе у ЈНА биле су: техничка служба, грађевинска служба, интендантска служба, саобраћајна служба, ваздухопловно-техничка служба, органи безбедности и војна полиција, санитетска служба, ветеринарска служба, финансијска служба, административна служба, правна служба, геодетска служба, музичка служба и информатика у ОС.
Крајем 1980-их година ВОЈИН (Ваздушно осматрање, јављање и навођење) постао је род војске.
Војна обавеза у ЈНА била је општа. Састојала се од регрутне обавезе, обавезе служења војног рока и служења у резервном саставу.
У социјалистичкој Југославији постојао је систем општенародне одбране и друштвене самозаштите, па је тако ЈНА била „заједничка оружана сила свих народа и народности и свих радних људи и грађана СФРЈ“. Припадником оружаних снага сматрао се сваки грађанин „који са оружјем у руци учествује у отпору против нападача“. Служење војног рока у ЈНА 1980-их је трајало годину дана, а претходних година и дуже .
Копнена војска
Копнена војска је по бројности била највећи вид ЈНА. Имала је око 140.000 активних војника (укључујући 90.000 регрута), а могла је у ратним околностима да мобилизује преко милион резервиста. Резервне снаге су биле организоване по републичким линијама у снаге Територијалне одбране и у ратним приликама биле би потчињене Врховној команди ЈНА као интегрални део одбрамбеног система. Територијалну одбрану чинили су бивши регрути који су повремено позивани на војне вежбе.
Тенковске бригаде ЈНА су се састојале из два или три батаљона. Користиле су око 1000 совјетских тенкова Т-54 и Т-55, 70 совјетских Т-72, око 450 југословенских М-84 и неколико америчких М-47 тенкова. Тенковске јединице су биле најзастарелији део ЈНА. Тенкови Т-54/Т-55 су били главни тенкови током 1960их. Домаћи тенкови М-84 (побољшане верзије совјетских тенкова Т-72 израђивани под лиценцом у Југославији) су испоручени ЈНА крајем 1970их и 1980их. ЈНА је такође имала резерве старих совјетских Т-34/85 и америчких Шерман тенкова из Другог светског рата.
ЈНА је имала више од 400 борбених возила пешадије М80, 500 возила БВП М-80А и 300 оклопних транспортера који су се производили у Југославији. Пешадија је користила више од 200 совјетских оклопних транспортера БТР-152, БТР-40 и БТР-50 који су купљени током 1960их и 1970их. Имала је и 100 М-3А1 полугусеничара који су произведени у Сједињеним Државама и мали број нових румунских ТАБ-72 (варијанта БТР-60) оклопних транспортера. Оклопна возила за извиђање су бројала неколико старијих совјетских БТР-40, нових БРДМ-2 и БТР-60 модела и домаћа БОВ и М-8 возила.
Артиљерија ЈНА је била опремљена совјетским, америчким и домаћим системима. Од артиљерије совјетског порекла у ЈНА налазило се приближно 1000 вучених хаубица калибра 122 mm, топови калибра 130 mm, хаубице/топови од 152 mm и хаубице калибра 155 mm. У артиљеријским батеријама налазило се око 700 старијих америчких вучених топова од 105 и 155 mm и домаћи модели М-65. Вучена артиљерија је била врло важна за операције у планинским крајевима Југославије. Артиљерија је користила совјетске самоходне топове од 100 mm и 122 mm и југословенске самоходне топове М-7 од 105 mm, као и преко 6.000 минобацача од 82 и 120 mm, укључујући и минобацаче монтиране на варијанту М-60ПБ стандардног оклопног транспортера.
Артиљерија ЈНА је користила неколико ракетних система укључујући 160 YMRL-32 и М-63 вишецевних бацача ракета. Арсенал ЈНА је укључивао четири лансера невођених совјетских ракета земља-земља ФРОГ-7 домета 100 km. Први овакав систем је инсталиран 1967.
Против-тенковске јединице
Против-тенковске јединице ЈНА су користиле вучене против-тенковске топове, безтрзајне цеви и совјетске против-тенковске вођене ракете. Од против-тенковских топова користили су се модели од 75, 90 и 100 mm. Бестрзајне цеви су се израђивале у Југославији и користили су се модели од 57, 82 и 105 mm.
Цеви од 82 mm могле су се монтирати на оклопне транспортере М-60ПБ. Против-тенковске вођене ракете АТ-1 и АТ-3 су били совјетске производње. Коришћене су и против тенкова и пешадије, али због раније производње ефикасност против напреднијих оклопних јединица је била несигурна. Возило БОВ-1 се могло опремити са 6 АТ-3 лансера како би служило као изузетно покретна против-тенковска платформа.
Веће јединице ЈНА су имале значајну против-ваздушну пратњу, чији је циљ био да штити велике концентрације војске од непријатељских ваздушних напада. Копнена војска је имала четири батерија са ракетама земља-ваздух и 11 пукова против-авионске артиљерије. Ракетне јединице су користиле совјетске ракете СА-6, СА-7, СА-9, СА-13, СА-14 и СА-16. Системи кратког домета су такође коришћени у пешадији.
Против-авионска артиљерија је користила преко 5000 система. Од самоходних проти-авионски топова коришћени су совјетски двоструки системи ЗСУ-57-2 од 57 mm и домаћи троструки системи БОВ-3 од 20 mm и двоструки БОВ-30 од 30 mm. Велики број вучене против-авионске артиљерије је такође био у арсеналу ЈНА, домаћег и страног порекла.
Приобалска артиљерија је користила и ракете земља-земља и топове. Користила је системе СС-Ц-3 пројектоване у Совјетском Савезу, и против-бродске ракете Бром које су се монтирале на камионе.
Југословенска ратна морнарица
Југославенска ратна морнарица је била јака оружана сила, с обзиром на то да је СФРЈ великим делом излазила на море, тј. Јадраснку обалу. Центар ЈРМ је био у Сплиту, где је била и велика ратна лука, наставно-школски центар и команда ЈРМ.
Веће ратне луке поред Сплита биле су у Ријеци, Валданосу, Тивту и др. У свом арсеналу поседовали су неколико великих ратних бродова, носача авиона и крстарица (разарача).
Југословенско ратно ваздухопловство
Југославенско ратно ваздухопловство је било скормно развијено, с обзиром да је увек тражило велике инвестиције, а сама СФРЈ никада није могла да себи да луксуза на градњу престижних борбених авиона и аеродрома.
Један од највећих пројеката Ратног ваздухопловства је био аеродром "Жељава" у Бихаћу, под Пљешевицом, у који је уложено милијарде америчких долара. Југославенска војна индустрија је произвела авионе типа Галеб, Орао, који нису ни могли да се успоређују са страним војним авионима типа: Мираж, Сухој, МИГ, Ф115 и др.
ЧИНОВИ
Чинови у копненој војсци одговарали су чиновима у ратном ваздухопловству и противваздушној одбрани док су се официски и генералски чинови у ратној морнарици разликовали. Особе у резервном саставу имале су испред чина префикс (рез.) што је означавало да у том тренутку нису биле у професионалном војну саставу. У случају активирања у професионални војни састав ознака се није мењала. У колоквијалној употреби постојала је разлика између прва четири официрска чина и следећа три али се не може говорити о нижим официрским и вишим официрским чиновима, јер су сви они официри. Није било формалног разликовања међу њима. Увек се зна, ко је старији по чину тај је претпостављени, ко је млађи по чину тај је потчињени.
У Оружаним снагама СФРЈ су постојали следећи чинови и делили су се на:
Војници:
разводник, десетар и млађи водник
Подофицири:
водник, водник прве класе, старији водник, старији водник прве класе, заставник и заставник прве класе
Официри:
потпоручник, поручник / поручник корвете, капетан / поручник фрегате, капетан прве класе / поручник бојног брода, мајор / капетан корвете, потпуковник / капетан фрегате, пуковник / капетан бојног брода
Генерали / Адмирали:
генерал-мајор / контраадмирал, генерал-потпуковник / вицеадмирал, генерал-пуковник / адмирал, генерал армије / адмирал флоте и генерал
Маршал Југославије (представљао звање а третиран као највиши војни чин и припадао само Јосипу Брозу Титу, престао да важи 1980 године.)
ОРДЕНИ И МЕДАЉЕ
У ЈНА се додељивала диплома 'примерним војницима', тј. онима који су се током служења војног рока значајно истакли у развијању другарства,братства и јединства, и савладавању војне обуке.
ЗНАЧАЈНИ ДАТУМИ
-
22. децембар – Дан ЈНА
-
22. децембар – Дан Копнене Војске
-
21. мај - Дан РВ и ПВО;
-
10. септембар - Дан Ратне морнарице, поморства и речног бродарства СФРЈ;
-
7. март - Дан рода инжињерије;
-
21. мај - Дан рода авијације;
-
10. септембар - Дан поморства;
-
22. децембар - Дан рода пешадије;
-
10. новембар - Дан рода Артиљеријско-ракетних јединица ПВО;
-
26. септембар - Дан рода везе;
-
7. октобар – Дан рода артиљерије;
-
20. јул – Дан рода АБХО;
-
16. јул – Дан рода оклопно-механизованих јединица;
-
15. август – Дан граничних јединица;
-
13. мај - Дан безбедности
Tags:
|
|
SOCIJALISTICKA JUGOSLAVIJA
|
|
|
|
|
|
| | |
Посећено је:
8,823 пута
Број гласова:
39