|
ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА
Ова страница је намијењена свима који желе да се боље упознају са злочинима које су починиле хрватске државне, полицијске и (пара)војне структуре на крају 20. стољећа према Србима.
Током Другог свјетског рата усташки режим који је предвођен Антом Павелићем - Поглавником и кардиналом Алојзијем Степинцем спроводио је геноцид на тлу квислиншке Независне Државе Хрватске. Процијењује се да су усташе убиле најмање 1.500.000 православних Срба, иако нажалост постоје индикације да је тај број далеко већи.
Оснивани су концентрациони логори (Јадовно, Јасеновац, Керестинац, Даница, Јастребарско, Сисак, Стара Градишка и др.), Срби су масовно хапшени и бацани у дубоке крашке јаме. Римокатолички свјећеници су били предводници ових варварских работа, а многи су чак учествовали у томе. Страшна злодјела над Србима су почињена у Дракулићу, Драксенићу, Пребиловцима, Сарајеву, Сребреници, Придворици, Старом Броду, Глини, Катновцу, Бихаћу, Вргинмосту, Вељуну, Гудовцу, Вуковару, Кореници и др.
У прољеће 1945. године, усташе су поражене и углавном су побјегли на Запад, гдје су наставили у емиграцији са својим дјеловањем. Они су деценијама сањали свој повратак на Балкан и обнову НДХ.
У љето 1945. године створена је Социјалистичка Република Хрватска у саставу друге Југославије. У Уставу СР Хрватске јасно је писало да је то држава хрватског и србског народа, као и других националних мањина који ту живе. Поред тога, југославенски комунисти су приликом цртања републичких граница направили низ историјских нелогичности и неправди јер је СР Хрватска сачињена од већином србског етничког простора: Славоније, Дубровника, Далмације, Лике, Кордуна, Баније, Барање, Западног Срема... Исто тако је и Истра стављена под плашт Загреба. СР Хрватска је добила 1.000 км јадранске обале.
Један дио усташа је остао у Југославији, прикривајући своју мрачну прошлост тј. злочине почињене 1941-1945. Усташки синови су често одлазили на "привремени рад" у Њемачку и Аустрију, гдје су пролазили обуку у терористичким камповима.
Након чувеног Брионског пленума 1. јула 1966. године у републичкој администрацији СР Хрватске се "мијења клима", па се тако србски кадрови углавном смијењују или пензионишу, а доводе се искључиво хрватски.
Почетком 70-их година 20. вијека у СР Хрватској букнуо је проусташки покрет МАСПОК односно "Хрватско прољеће" који су предводили Савка Дапчевић-Кучар и Мирко Трипало, гдје су многи Хрвати показали своја антисрбска и антијугославенска осјећања, супротно идеологији Братства и јединства на којој је сазидана Југославија. Овај покрет је 1972. године угушен од стране савезне војске и полиције, по директиви из Београда.
Двије године касније фебруара 1974. године у Скупштини Југославије је проглашен нови Устав СФРЈ, који је створио темељ распада друге јужнославенске државе. Наиме, уведен је федерализам и право народа Југославије на самоопредељење односно одцепљење, али тако да се и остали народи морају сложити што су хрватски и словеначки сепаратисти крајем 80-их година 20. вијека злоупотријебили.
Почетком 1990. године у Југославији је уведен вишепартијски систем посље 45 година. Организовани су локални, парламентарни и предсједнички избори априла и маја 1990. године, када је на власт у СР Хрватској дошла милитантна Хрватска Демократска Заједница и њен лидер Фрањо Туђман. Водећи чланови странке ХДЗ су били углавном са досијеом у Служби Државне Безбедности означени као "унутрашњи непријатељи".
Одмах је кренула невиђена еуфорија због побједе ХДЗ-а, до тада непозната на балканским просторима, али и шире. Нове хрватске власти су имале јасан циљ: одвајање СР Хрватске из СФРЈ и етничко чишћење Срба. Поред тога, хрватски сепаратисти су запосјели: медије, полицију, тужилаштво и државну управу. Слике усташких зликоваца су почеле јавно да се каче, а пјесме да се јавно одјекју.
У љето 1990. године промијењени су симболи: петокраку је замјенила шаховница, док се југославенска химна "Хеј Славени" више није интонирала, већ само "Лијепа наша". На јесен исте године, Влада СР Хрватске покренула је тајну операцију илегалног наоружавања које је подијељено хрватским екстремистима. Дана 21. децембра 1990. године промијењен је Устав СР Хрватске: Срби су од аутохтоног народа постали национална мањина док је назив "социјалистичка" избачен испред назива републике.
У прољеће 1991. године хрватски паравојници почели да нападају на србска мјеста: Пакрац, Плитвичка језера, Борово Село, Задар и др., а мало касније и напад на касарне савезне војске ЈНА. Тако је кренуо четверогодишњи рат у коме су Срби створили 19. децембра 1991. године у Книну - РС Крајину.
Наредне 1992. године у Крајину долазе "Плави шљемови", по налогу ОУН, са циљем да чувају мир. Исте године хрватске снаге напале су Миљевачки плато код Дрниша и починле злочине над србским цивилима. Почетком 1993. године поново нападају Равне котаре и почињу нови прогони, а у септембру Медачки џеп код Госпића итд.
У мају 1995. године хрватске јединце изводе злочиначку акцију "Бљесак", односно окупирана је Западна Славонија, а три мјесеца касније изведена је злочиначка акција "Олуја", тј. окупирани су Банија, Лика, Кордун и Сјеверна Далмација. Прогнано је стотине хиљада Срба, опљачкана је њихова имовина, срушене су бројне православне цркве, индустријски погони, домови здравља, гробља итд.
Ердутским споразумом из новембра 1995. године договорено је да се источни дио РС Крајине тј. Сремско-барањска област двије године касније интегрише у уставно-правни поредак Републике Хрватске.
Територију СР Хрватске током 1990-их година напустило је преко 650.000 Срба, које је Туђманов режим прогнао у својим злочиначким операцијама или услијед притисака хрватских екстремиста, блиских владајућој структури, путем система застрашивања.
Хрватске паравојне снаге као што су ткз. ХВО и ткз. ХОС су и на територији Босне и Херцеговине вршиле агресију и етничка чишћења србског живља и уништавали православне светиње у поједним подручјима, као што су: западна Херцеговина и долина Неретве, Босанска Посавина 1992. године, затим Босанска Крајина 1995. године, а на Купресу у два наврата 1992. и 1994. Поред тога имали су велику офанзиву на Невесиње, гдје су доживили пораз. Оснивали су и логоре.
Ова страница је намијењена за документа, видео снимке, слике и приче преживелих. Ако видите да нешто недостаје слободно нам пошаљете свој документарни материјал преко Контакт (стране) форме.
Упиштите појам за претрагу:
Поштовани посјетиоци,
ако желите активно да се укључите у рад нашег сајта, писањем чланака везано за одређену тематику која прати овај сајт (нпр. злочини, логори, жртве, документарни филмови, књиге, фељтони и др.) и тиме значајно допринесете чувању сјећања на страдање нашег народа у протеклом времену, контактирајте администратора путем електронске поште:
webmaster@zlocininadsrbima.com или путем нашег
контакт формулара на
ОВОЈ СТРАНИЦИ.
У том захтеву наведите своје податке, који неће бити јавно објављени. Хвала.
|
|