Декларација о геноциду

ДЕКЛАРАЦИЈА О ГЕНОЦИДИМА
1914-1941-1991

Браћо и сестре!

Већ годинама уназад слушамо преко мас медија информације о томе како се наша страдања у 20. столећу знатно умањују или пак игноришу на најперфиднији начин.

Ми као најстрадалнији народ у Европи имамо право на истину и да то кажемо јавно без задршке, јер ко ће нас поштовати, ако ми сами ћутимо.

У Првом светском рату 1914-1918 били смо нападнути од Аустроугарске, Немачке и Бугарске, са циљем да биолошки нестанемо као народ на подручијима на којима вековима обитавамо. Око 300.000 наших сународника је интернирано у концентрационе логоре широм Хабзбуршке монархије (Арад, Добој, Нежидер, Јиндриховице, Ашах, Броумов, Дроздендорф, Маутхаузен...), а такође било је "места" и у немачким логорима (Куберг...).
Исто тако преко 200.000 Срба је утамничено у Бугарској (Сливен, Пловдив, Панчарево, Добрич, Јамбол, Софија...). Бугарске оружане снаге су нам начиниле велико зло према цивилима односно нејачи. Најгоре је било када је угушен Топлички устанак. Сурдулица се сматра за србску костурницу.

На територији Краљевине Србије масовна убиства су почињена у Подрињу, Мачви, Поцерини, јадарско-колубарском крају...али и у јужноморавском региону. Ово су већином чинили Хрвати и муслимани у одорама двојне монархије.

Свеукупно број убијених и несталих Срба долаези до близу два милиона, ако се саберу жртве са подручја Краљевине Србије 1.300.000 и још 650.000 србских жртава ван тих граница (Црна Гора, Херцеговина, Славонија, Војводство, Лика, Босна, Далмација, Банија и Кордун) онда је више него јасно да је нама већ у Великом рату учињен геноцид.
За овако нешто нико није одговарао, иако је делегација Краљевине СХС на Версајској конференцији јуна 1919. презентовала извештаје на преко 500 страна о именима одговорних, али и документацију др Рудолфа Арчибалда Рајса.

Током Другог светског рата прича о нашим страдањима се наставља и то библијских размера. Силе Осовине предвођене Хитлеровом Немачком су априла 1941. напале Краљевину Југославију и раскомадале је. Сваки од окупатора је добио своје. Највећи део је ушао у састав клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске, која је одмах благословена од Ватикана.

Усташки режим су предводили: поглавник Анте Павелић, доглавник Адемага Мешић и кардинал Алојзије Степинац. Циљ је био да се истребе Срби, Јевреји и Роми са територије од Драве до Јадрана. Муслимани и Хрвати су били верни савезници Трећег Рајха. Тако су по злу упамћене јединице као што су: Црна Легија, Ханџар дивизија...и др.
Оснивани су конц. логори: Јасеновац, Даница, Керестинац, Витез, Ђаково, Тења, Госпић-Јадовно-Паг, а специјални логори за децу су били у Сиску и Јастребарском... док су масовни покољи цивила почињени у: Глини, Гудовцу, Вуковару, Сребреници, Дивоселу, Пребиловцима, Садиловцу, Старом Броду, Дракулићу, Кусоњама, Гаравицама, Лежимиру, Шиду...итд.
Све ово није рађено случајно, већ је годинама раније планирано.

Такође, оружане снаге Миклоша Хортија су починиле стравична злодела у Барањи и Бачкој. И они су оснивали конц. логоре и одводили Србе у Мађарску (Барч, Шарвар, Нађкањижа...). Серија покоља србског становништва је учињена од мађарских одреда у Апатину, Сомбору, Новом Саду, Суботици, Шајкашу и др. Солунци су први били на удару.

Велика Албанија је шовинискички пројекат Тиране, заснована на идејама ткз. Призренске Лиге, која је своје контуре добила средином 1941. када су Арбанаси са Италијанима окупирали делове Југославије. Балисти и Вулентари су били оружане формације задужене за физичку елиминацију Срба у Старом Расу, охридско-дебарском крају, Косово и Метохија, као и источним деловима Црне Горе.
Бугарски фашисти предовођени царом Борисом III наставили су тамо где су стали, па су већи део вардарско-нишавског региона и тимокчки крај истребљивали од Срба, али су уништавали и све трагове србског постојања у тим крајевима.

Наравно, не треба заборавити немачке (нацистичке) злочине у окупираној Србији са Банатом, јер ту такође треба усадити потомцима свест за: Краљевачки и Крагујевачки масакр, такође покоље у Драгинцу, Кикинди, Панчеву, Петрограду, Блажеву и Бозољину, као и Бојнику. Гестапо и СС јединице су имале своје конц. логоре: Сајмиште, Црвени крст, Бањица, Бараке на Сави, Кос. Митровица. Топовске шупе...итд.

И у Црној Гори је било страшних злочина које су починили Немци , Италијани и Албанци. И данас Пивска дола јечи за своје мученике, баш као и село Велика на Чакор планини. У вароши Плав је основан конц. логор за Србе.

Свеукупно број убијених и несталих Срба у ДСР је био такође око 2.000.000 жртава. Мноштво породица и кућа су трајно уништене и мртвим коцем затворене.

Победа Титових партизана 1945. уз помоћ Црвене армије донела је привидни мир и "благостање", у коме је било забрањено причати о страдањима и стратиштима Срба. Идеолошки и политички противници комуниста су проглашавани народним непријатељима. Преко 100.000 Срба је ликвидирано у чисткама након ДСР. Голи Оток је био најпознатији југославенски логор за "неподобне".

Исто тако Деведесетих година 20. столећа настављено је несмањеном жестином по србском живљу. Разбијањем друге Југославије надвила се нова опасност геноцида, јер су екстремисти у Хрватској и Босни и Херцеговини почели да спроводе своје монструозне планове у сарадњи са дипломатама и агентима сигурносно-обавештајних служби НАТО пакта (САД, Аустрије, Немачке, Британије, Француске, Италије, Холандије, Шпаније...).

Авнојевску Хрватску је принудно напустило око 650.000 Срба док се око 10.000 води као убијено или нестало, не само у злочиначко-терористичким акцијама: Олуја, Бљесак, Миљевачки Плато, Масленица, Медачки џеп, Оркан, Откос, Стријела... већ и у зонама где није било борбених дејстава (урбаним насељима), а све у страху за личну сигурност и своје имовине.

Туђманов режим је имао читаву апаратуру и оружане формације који су дословно почистили Србе и свели их на статистичку грешку. Културна добра, споменици и имовина Срба су рушени, паљени и пљачкани. Ни православне богомоље нису им биле свете, а свештенство СПЦ је прогањано. Опет је отворено 220+ конц. логора (Керестинец, Рибарска колиба, Лора, Кулине, Нова обућара, Велесајам, Парачка Пољана...).

Слично је било у Босни и Херцеговини, јер су тамо почетком новог грађанско-верског рата удружили се муслимани и Хрвати, касније су се и они међусобно сукобили. Спајала их је мржња, али су имали различите интересе. Хрвати су хтели обнову НДХ, а муслимани да БиХ буде суверена према ткз. Исламској декларацији.
Углавном, србски живаљ је претрпео страшне злочине не само у Сребреници и Сарајеву, већ и Тузли, Зеници, Бихаћу, Вишеграду, Озрену...од присталица СДА које је водио трио: Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић и Харис Силајџић. Познати муслимански логори за Србе су били: Силос (Тарчин), Виктор Бубањ, ЗОИЛ, Музичка школа...где су Срби пролазили страшну психо-физичку тортуру. Босанским муслиманима су долазили арапски добровољци из Африке и Азије.

Хрвати су у БиХ имали своју парадржаву Херцег-Босну, где су оставили своје крваве трагове у Мостару, Дувну, Ливну, Чапљини, Орашју, Дервенти, Мркоњић граду, Коњицу, Оџаку, Брчком, Босанском Броду...итд.
Број Срба који су напустили Федерацију БиХ је око 500.000, било у муслиманској или хрватској зони, док је 30.000 убијено или нестало.

Када је завршено са западне стране Дрине, почело је да се пали фитиљ рата на Косову и Метохији. Тамо је албанска национална заједница деценијама у СФРЈ злоупотребљавала своја национална права и тражила "Републику Косово", односно присаједињење КиМ Албанији.
НАТО пакт је крајем последње деценије 20. века отворено помагао албанске терористе чије су криминалне банде ујединили у Окупаторску Војску Косова. Предводници ОВК су били: Адем Јашари, Рамуш Харадинај, Кадри Весељи и Хашим Тачи.
Припадници ОВК су починили серије злочина у Ораховцу, Радоњићком језеру, Пећ, Ђаковица, Старо Грацко...итд. И они су оснивали конц. логоре за Србе: Злаш, Ликовац, Лапушник, Тропоја, Кукеш... али је направљен и специјални логор "Жута кућа" у албанском градићу Бурел (илеглна трговина органима).

Када су челници НАТО пакта видели да ОВК не може сама да се избори са Војском Југославије и Полицијом Србије, они су у Рачку 1999. лажирали извештаје (Вилијам Вокер) и покренули бомбардовање, односно агресију на Србију и Црну Гору. Ово је урађено без сагласности ОУН, а донело је несагледиве последице.
Потписивањем Војно-техничког уговора у Куманову, дошло је до повлачења југославенских безбедоносних снага, а јужну србску покрајну су преузели међународне снаге: УНМИК и КФОР. Са њима се враћају и албански терористи који почињу етничко чишћење са свим елементима геноцида. Космет је принудно напустило, око 300.000 Срба у страху за свој живот и своје породице.

Ово су само укратко разлози и неоспорне чињенице (детаље можете потражити на нашем порталу) зашто би требало да подржимо усвајање Декларације о геноциду у Народној скупштини Републике Србије.
Постоји опасност од игнорисања и заборава, јер ће нас Учитељица живота поново натерати на понављање историјских лекција, преци проклињати и потомци стидети, ако ово сада не направимо тј. доведемо до краја.

Име:
Презиме:
Телефон:
E-mail:
Држава:
Годиште:
Геноцид нам је учињен:	Велики рат Други светски рат Деведесете

Желим да се моје име и презиме прикаже јавно!

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

ДРЖАВА

ВЕЛИКИ РАТ

ДРУГИ СВ. РАТ

1990-те

Драган Грбић

Србија

да

Срђан Васовић

Србија

да

Nikola Radić

Bosna i Hercegovina

да

Миленко Милић

Србија

да

Бранимир Којић

Република Српска

да

Владимир Младеновић

Србија

да

Жељко Несторовић

Република Српска

да

Милорад Магделинић

Србија

да

Милијана Кљајић

Србија

да

Александар Ковјанић

Србија

да

Сташа Митић

Србија

да

Милан Чучковић

Србија

да

Tags: genocid, srbocid, pokolj, istrebljenje, ahinilacija, unistenje, etnicko ciscenje, deklaracija, proglas, kultura secanja, austrougarska, becki dvor, franc ferdinand, car jozef, rudolf braun, oskar pocorek, liborijus frank, surdulica, duboka dolina, sliven, albanska golgota, krf, ostrvo vido, jonsko more, mojkovacka bitka, kolubarska, cerska, macva, momcilo gavric, broumov, jindrihovice, doboj, nezider, gavrilo princip, ashah na dunavu, mauthauzen, ulm kuberg, ndh, slavko kvaternik, vjekoslav maks luburic, ante pavelic, ademaga meshic, alojzije stepinac,ljubo milos, fra miroslav majstorovic, stari brod, prebilovci, glinska crkva, ljuban jednak, ustase, bombardovanje beograda, ss jedinice, crna legija, handzar divizija, hortijevci, backi pogrom, novosadska racija, masakr u kikindi, pancevo, zrenjanin, gestapo, sajmiste, topovske supe, banjicki logor, velika cakor, crna gora, pivska dola, sutjeska neretva, kozaracka epopeja, bojnik, blazevo, bozoljin, kraljevo, kragujevac, draginac, drakulic, draksenic, krvava liturgija, racije shid, divoselo, jasenovac, gospic jadovno pag, vukovar, adolf hitler, aleksandar ler, djakovo, kraljevina jugoslavija, okupacija, drugi svetski rat, industrija smrti, karlovac, gospic, zagreb, velesajam,gajeva ulica, franjo tudjman, hdz stranka, stjepan mesic, raspad sfrj, razbijanje jugoslavije, devedesete, posavina, podrinje, moslavina, bilogora, lika, dalmacija, jadransko more, banija, kordun,slavonija, baranja, zapadni srem, branimir glavas, tomislav mercep, koranski most, mihailo hrastov, daruvar radosavljevic, aleksandra zec, goran cecavac, lora, kuline, olga drasko, slobodan zurovac, mirko norac, janko bobetko, zeljko glasnovic, sarajevo, bratunac, srebrenica, visegrad, bozana delic, zenica, tuzlanska kolona, dobrovoljacka ulica, marino selo, ribarska koliba, pakracka poljana, zadarska kristalna noc, progon u rijeci, dubrovacka republika, oluja, bljesak, otkos, orkan, maslenica, maestral, lipanjske zore, kupreska visoravan, kosovo, metohija, nato agresija, djakovica, pristina, pec, prizren, zlash, kadri veselji, ramus haradinaj, hasim taci, ovk, uck, agim ceku, radonjicko jezero, gorazdevac, orahovac, staro gracko, livadice, podujevo, vucitrn, kfor, unmik, euleks, kosare, pastrik, operacija strela,