БУГАРСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА
Ова страница је намењена свима који желе да се боље упознају са злочинима које су починиле бугарске
ратне јединице и окупационе власти у првој половини 20. столећа.
Након руско-турског рата, недалеко Истамбула потписан је Санстефански мир између Руске Империје и Османлијског царства, у марту 1878. године. Једна од тачака тог споразума подразумевала је велико проширење Бугарске на штету Грчке и Србије јер су Бугари добили огромну територију македонске области: вардарски и епирски део. Четири месеца касније на Берлинском конгресу јула 1878. године Санстефански уговор доживео је велике промене, у смислу да су одлуком Великих сила делови Македоније враћени Турцима Османлијама. Ово је изазвало велико незадовољство код Бугара.
Црна Гора, Србија, Грчка и Бугарска су 1912. године направиле Балкански војни савез, који је имао за циљ ослобађање Балканског полуострва од Турака. У том рату Краљевина Србија и Краљевина Црна Гора су поднеле највеће губитке, али је остварен вишевековни сан предака о ослобођењу од турских завојевача.
Незадовољни што су добили најмањи део Македоније (пирински део), Бугари нападају Србију код Брегалнице, а Грчку код Ђевђелије и Солуна крајем јуна 1913. године чиме је започео Други балкански рат. Касније се у овај рат укључују Румуни који су освојили Добруџу, а исто тако и Турци, који су повратили Једрене. Црна Гора је помагала Србији. Бугари су морали пристати на мир јер су доживели поразе на свим фронтовима.
Бечки двор је у пролеће 1914. године био спреман за рат са Србијом и желео да оствари свој вековни сан "Продор на Исток", а у Бугарској гледао савезника, па је понудио бугарском цару област Македоније ако помогне уништење Србије. Склопљен је тајни савез Аустроугарске монархије и Бугарског царства.
Велике победе Срба на Церу и Колубари 1914. године су одложиле улазак Бугарске у Први светски рат, тако да су Бугари мировали све до октобра 1915. године, када је Немачка послала Аустроугарској велико појачање, па је са севера и запада на Србију ударило преко 900.000 непријатељских војника. Са истока се придружује Бугарска што ствара Тројну инвазију на Србију, која се тада нашла у готово безизлазној ситуацији. Врховна команда србске војске наредила је повлачење преко Црне Горе и Албаније, све до Грчке јер су Савезници планирали отварање Солунског фронта.
Србска војска и добар део народа успео је до фебруара 1916. да се пребаци до обала Јонског мора, одакле су их савезнички бродови пребацили на Крф, Видо, Корзику и Африку... Док је територија Краљевине Србије подељена на аустроугарски и бугарски део.
Бугарске окупационе власти су на територији Србије одмах отпочеле са злочинима и бугаризацијом србског живља. Србима су паљене куће, кренула је пљачка, отимачина, силовања жена, незаконита хапшења, убијани су србски свештеници, а истовремено су довођени попови из Бугарске. Рушени су и споменици, међу њима споменик Зебрњак, намењен србским ослободиоцима код Куманова. Србски језик је забрањен, као и србска ћирилица.
Врхунац је био насилна мобилизација србских младића 17-20 година који су планирани да се пошаљу на Солунски фронт да се боре против својих очева и браће. Избио је Топлички устанак 26. фебруара 1917. под вођством Косте Миловановића Пећанца и Косте Војиновића Косовца у Прокупљу, Куршумлији, Јабланици, Бојнику, Блацама, Копаонику... Створена велика слободна територија која је опстала месец дана. Устаничка држава је крваво угушена и одмазда Бугара је била веома сурова. Однела је преко 20.000 србских живота.
Пробојем Солунског фронта септембра 1918. године, србска војска ослобађа за два месеца домовину, а Бугари су опет поражени. Процењује се да су Бугари у Првом светском рату убили око 100.000 Срба.
24. јануара 1937. потписан је споразум између Краљевине Југославије и Бугарске о вечном пријатељству, који је важио само четири године, јер је Бугарска 1. марта 1941. године приступила званично Тројном пакту, односно Силама Осовине. Заједно са Немачком, Италијом, Албанијом и Мађарском је учествовала у агресији на Краљевину Југославију 6. априла 1941. године.
Бугарска је поново окупирала Србију, њен вардарски, тимочки и јужноморавски део. Опет се историја поновила, само су сада Бугари ударили још више и још жешће. Хтели су освету за поразе у ратовима 1913-1918... Почињени су стравични злочини над Србима, што се претворило у нови геноцид.
Црвена армија је у свом походу на Берлин и његове сателите у пролеће 1944. године ушла у Бугарску и за пар месеци уништила бугарске фашисте, а одмах је успостављена бугарска комунистичка влада која је почела да се бори на страни Савезника. Бугарске фашистичке јединице су се повлачиле скупа са немачком војском из Групе Е на запад.
После Другог светског рата, Влада Народне Републике Бугарске донела је један документ тј. декларацију 1947. године у којој се признаје учествовање бугарских јединица у злочинима над Србима...
Ова страница је намењена за документа, видео снимке, слике и приче преживелих. Ако видите да нешто недостаје слободно нам пошаљете свој документарни материјал преко Контакт (стране) форме.
Упиштите појам за претрагу:
74 године од агресије на Краљевину Југославију
| 1,721 | 0 |
80 година од убиства краља Алекандра у Марсељу
| 1,484 | 0 |
Бој на Врањевцу 1915
| 2,371 | 1 |
Бојник 2024: Обeлeжeн Дaн сeћaњa нa стрaдaњe цивилa од бугарског терора у Другом свeтском рaту
| 321 | 0 |
Бугаризација источне и јужне Србије – циљ посебних политика у Првом светском рату
| 792 | 0 |
Време када реч "Србин" није смела да се каже
| 4,016 | 77 |
Голгота Срба преко Албаније
| 12,720 | 127 |
Досије Сливен: Потресна исповест учитеља Ђорђа Божиновића, заточеника бугарских логора у Великом рату
| 640 | 0 |
Емисија: Шта је геноцид и манипулација истом
| 1,606 | 0 |
Жртва: Доситеј Васић
| 2,000 | 0 |
Зашто је 11. новембар Дан победе, а не дан примирија
| 488 | 5 |
Злочин: Априлски рат 1941 (Казнена одмазда)
| 19,598 | 180 |
Злочин: Блажево и Бозољин на Копаонику 1942
| 3,802 | 10 |
Злочин: Бојник код Лесковца 1942
| 8,614 | 80 |
Злочин: Валандовски покољ 1915
| 4,470 | 27 |
Злочин: Крива Река код Бруса 1942
| 6,440 | 52 |
Злочин: Сурдулица 1915-1918
| 8,913 | 61 |
Злочинац: Асен Николов
| 2,112 | 0 |
Злочинац: Богдан Филов
| 2,272 | 0 |
Злочинац: Борис III од Бугарске
| 2,976 | 0 |
Злочинац: Бугарска фашистичка војска
| 2,020 | 0 |
Злочинац: Бугарски злочинци
| 733 | 0 |
Злочинац: Васил Бојдев
| 1,789 | 10 |
Злочинац: Васил Радославов
| 744 | 0 |
Злочинац: Владо Черноземски
| 742 | 0 |
Злочинац: Калин Најденов
| 603 | 0 |
Злочинац: Краљ Фердинанд I
| 928 | 0 |
Злочинац: Никола Жеков
| 784 | 0 |
Злочинац: Никола Михов
| 1,689 | 0 |
Злочинац: Петар Габровски
| 1,583 | 0 |
Злочини бугарског окупатора у Сурдулици 1915-1918
| 3,430 | 22 |
Изјава Славке удове Јована Богдановића о бугарским злочинима и суседским односима Срба и Бугара
| 2,963 | 28 |
Искази Атанасија Марковића, кмета Алексинца, Милутина Миљековића, председника општине и Љубомира Милошевића о бугарским злочинима у Алексинцу 1915-1918
| 2,313 | 10 |
Како су Бугари убијали Србе: „Љуљашка” за недужне српске цивиле
| 3,055 | 10 |
Књига: Бугарска зверства у Врању и околини 1915-1918
| 4,415 | 56 |
Књига: На Балканском фронту
| 729 | 1 |
Књига: Чујте Срби, чувајте се себе
| 8,984 | 62 |
Крвави новембар у Нишу: Убиство свештеника СПЦ 1915. године
| 855 | 0 |
Логор: Бугарска 1915-1918
| 4,084 | 35 |
Логор: Панчарево
| 817 | 0 |
Логор: Сливен
| 1,275 | 0 |
Обележавање Светих сурдуличких мученика од 24. до 29. маја 2024. у Сурдулици
| 395 | 0 |
Отклањање свих недоумица у вези Дубоке долине
| 1,939 | 5 |
Парастос у Грбавчу, за жртве бугарског терора у Топличком устанку
| 2,306 | 10 |
Питaњe бугaрских злочинa je потиснуто
| 692 | 0 |
Посета српској костурници у Сурдулици 18.03.2017
| 3,155 | 30 |
Промоција књиге др Милована Пизарија на Правном факултету у Београду 22.12.2021
| 1,454 | 0 |
Рад међусавезничке комисије за испитивање бугарских злочина у Србији у Првом светском рату
| 3,250 | 20 |
Резолуција лесковачких грађана против заборављања бугарских злочина
| 2,732 | 16 |
Сведочење Стојана Стаменковића и Манасија Антића о бугарским злочинима у селу Горње Павловце (Врање) 1915-1918
| 2,457 | 5 |
Силовање Српкиња у Првом светском рату од бугарских војника
| 1,121 | 0 |
Скандал у Македонији: Бугари културни центар у Битољу назвали по сараднику нациста Ивану Михајлову
| 824 | 0 |
Солунски фронт
| 8,919 | 49 |
Србиja под бугaрском окупaциjом: докумeнтовaњe злочинa из Првог свeтског рaтa
| 2,319 | 10 |
Терор и присилна бугаризација на југу Србије у Великом рату
| 1,898 | 10 |
Топлички устанак 1917
| 10,511 | 76 |
Трећи Бруски марш 13. октобар 2019
| 2,126 | 58 |
Фељтон: Балкански рат
| 2,201 | 5 |
Фељтон: Век од аустроугарских логора за Србе
| 273 | 0 |
Фељтон: Изјава преживеле жртве убијања Срба у Сурдулици (1915-1917)
| 2,686 | 16 |
Филм: Где цвета лиму жут
| 6,914 | 22 |
Филм: Топлички устанак
| 3,547 | 27 |
Четврти Бруски марш биће у суботу 10. октобра 2020
| 1,745 | 0 |
Поштовани посетиоци,
ако желите активно да се укључите у рад нашег сајта, писањем чланака везано за одређену тематику која прати овај сајт (нпр. злочини, логори, жртве, документарни филмови, књиге, фељтони и др.) и тиме значајно допринесете чувању сјећања на страдање нашег народа у протеклом времену, контактирајте администратора путем електронске поште:
webmaster@zlocininadsrbima.com или путем нашег
контакт формулара на
ОВОЈ СТРАНИЦИ.
У том захтеву наведите своје податке, који неће бити јавно објављени. Хвала.
|