Бугарски злочини над Србима!

   
БУГАРСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА


Ова страница је намењена свима који желе да се боље упознају са злочинима које су починиле бугарске ратне јединице и окупационе власти у првој половини 20. столећа.

Након руско-турског рата, недалеко Истамбула потписан је Санстефански мир између Руске Империје и Османлијског царства, у марту 1878. године. Једна од тачака тог споразума подразумевала је велико проширење Бугарске на штету Грчке и Србије јер су Бугари добили огромну територију македонске области: вардарски и епирски део. Четири месеца касније на Берлинском конгресу јула 1878. године Санстефански уговор доживео је велике промене, у смислу да су одлуком Великих сила делови Македоније враћени Турцима Османлијама. Ово је изазвало велико незадовољство код Бугара.

Црна Гора, Србија, Грчка и Бугарска су 1912. године направиле Балкански војни савез, који је имао за циљ ослобађање Балканског полуострва од Турака. У том рату Краљевина Србија и Краљевина Црна Гора су поднеле највеће губитке, али је остварен вишевековни сан предака о ослобођењу од турских завојевача.

Незадовољни што су добили најмањи део Македоније (пирински део), Бугари нападају Србију код Брегалнице, а Грчку код Ђевђелије и Солуна крајем јуна 1913. године чиме је започео Други балкански рат. Касније се у овај рат укључују Румуни који су освојили Добруџу, а исто тако и Турци, који су повратили Једрене. Црна Гора је помагала Србији. Бугари су морали пристати на мир јер су доживели поразе на свим фронтовима.

Бечки двор је у пролеће 1914. године био спреман за рат са Србијом и желео да оствари свој вековни сан "Продор на Исток", а у Бугарској гледао савезника, па је понудио бугарском цару област Македоније ако помогне уништење Србије. Склопљен је тајни савез Аустроугарске монархије и Бугарског царства.

Велике победе Срба на Церу и Колубари 1914. године су одложиле улазак Бугарске у Први светски рат, тако да су Бугари мировали све до октобра 1915. године, када је Немачка послала Аустроугарској велико појачање, па је са севера и запада на Србију ударило преко 900.000 непријатељских војника. Са истока се придружује Бугарска што ствара Тројну инвазију на Србију, која се тада нашла у готово безизлазној ситуацији. Врховна команда србске војске наредила је повлачење преко Црне Горе и Албаније, све до Грчке јер су Савезници планирали отварање Солунског фронта.

Србска војска и добар део народа успео је до фебруара 1916. да се пребаци до обала Јонског мора, одакле су их савезнички бродови пребацили на Крф, Видо, Корзику и Африку... Док је територија Краљевине Србије подељена на аустроугарски и бугарски део.

Бугарске окупационе власти су на територији Србије одмах отпочеле са злочинима и бугаризацијом србског живља. Србима су паљене куће, кренула је пљачка, отимачина, силовања жена, незаконита хапшења, убијани су србски свештеници, а истовремено су довођени попови из Бугарске. Рушени су и споменици, међу њима споменик Зебрњак, намењен србским ослободиоцима код Куманова. Србски језик је забрањен, као и србска ћирилица.

Врхунац је био насилна мобилизација србских младића 17-20 година који су планирани да се пошаљу на Солунски фронт да се боре против својих очева и браће. Избио је Топлички устанак 26. фебруара 1917. под вођством Косте Миловановића Пећанца и Косте Војиновића Косовца у Прокупљу, Куршумлији, Јабланици, Бојнику, Блацама, Копаонику... Створена велика слободна територија која је опстала месец дана. Устаничка држава је крваво угушена и одмазда Бугара је била веома сурова. Однела је преко 20.000 србских живота.

Пробојем Солунског фронта септембра 1918. године, србска војска ослобађа за два месеца домовину, а Бугари су опет поражени. Процењује се да су Бугари у Првом светском рату убили око 100.000 Срба.



24. јануара 1937. потписан је споразум између Краљевине Југославије и Бугарске о вечном пријатељству, који је важио само четири године, јер је Бугарска 1. марта 1941. године приступила званично Тројном пакту, односно Силама Осовине. Заједно са Немачком, Италијом, Албанијом и Мађарском је учествовала у агресији на Краљевину Југославију 6. априла 1941. године.

Бугарска је поново окупирала Србију, њен вардарски, тимочки и јужноморавски део. Опет се историја поновила, само су сада Бугари ударили још више и још жешће. Хтели су освету за поразе у ратовима 1913-1918... Почињени су стравични злочини над Србима, што се претворило у нови геноцид.

Црвена армија је у свом походу на Берлин и његове сателите у пролеће 1944. године ушла у Бугарску и за пар месеци уништила бугарске фашисте, а одмах је успостављена бугарска комунистичка влада која је почела да се бори на страни Савезника. Бугарске фашистичке јединице су се повлачиле скупа са немачком војском из Групе Е на запад.

После Другог светског рата, Влада Народне Републике Бугарске донела је један документ тј. декларацију 1947. године у којој се признаје учествовање бугарских јединица у злочинима над Србима...
 

Ова страница је намењена за документа, видео снимке, слике и приче преживелих. Ако видите да нешто недостаје слободно нам пошаљете свој документарни материјал преко Контакт (стране) форме.


Упиштите појам за претрагу:
Cортирате према:


НАСЛОВ ПРЕГЛЕДА ГЛАСОВА
74 године од агресије на Краљевину Југославију 9950
80 година од убиства краља Алекандра у Марсељу 7620
Бој на Врањевцу 1915 1.3210
Бугаризација источне и јужне Србије – циљ посебних политика у Првом светском рату 800
Време када реч "Србин" није смела да се каже 3.12677
Досије Сливен: Потресна исповест учитеља Ђорђа Божиновића, заточеника бугарских логора у Великом рату 560
Жртва: Доситеј Васић 8540
Злочин: Априлски рат 1941 (Казнена одмазда) 16.629180
Злочин: Блажево и Бозољин на Копаонику 1942 2.64710
Злочин: Бојник код Лесковца 1942 6.54680
Злочин: Валандовски покољ 1915 2.99527
Злочин: Крива Река код Бруса 1942 4.67947
Злочин: Сурдулица 1915-1918 6.74561
Злочинац: Асен Николов 9700
Злочинац: Богдан Филов 1.1630
Злочинац: Борис III од Бугарске 1.1980
Злочинац: Бугарска фашистичка војска 9280
Злочинац: Бугарски злочинци 390
Злочинац: Васил Бојдев 92010
Злочинац: Васил Радославов 830
Злочинац: Владо Черноземски 730
Злочинац: Калин Најденов 530
Злочинац: Краљ Фердинанд I 800
Злочинац: Никола Жеков 720
Злочинац: Никола Михов 6220
Злочинац: Петар Габровски 6940
Злочини бугарског окупатора у Сурдулици 1915-1918 2.49722
Изјава Славке удове Јована Богдановића о бугарским злочинима и суседским односима Срба и Бугара 2.17428
Искази Атанасија Марковића, кмета Алексинца, Милутина Миљековића, председника општине и Љубомира Милошевића о бугарским злочинима у Алексинцу 1915-1918 1.51410
Како су Бугари убијали Србе: „Љуљашка” за недужне српске цивиле 2.11010
Књига: Бугарска зверства у Врању и околини 1915-1918 3.37554
Књига: На Балканском фронту 590
Књига: Чујте Срби, чувајте се себе 7.71652
Крвави новембар у Нишу: Убиство свештеника СПЦ 1915. године 1470
Логор: Бугарска 1915-1918 2.78734
Логор: Панчарево 690
Логор: Сливен 1920
Отклањање свих недоумица у вези Дубоке долине 1.0935
Парастос у Грбавчу, за жртве бугарског терора у Топличком устанку 1.65110
Питaњe бугaрских злочинa je потиснуто 700
Посета српској костурници у Сурдулици 18.03.2017 2.51330
Промоција књиге др Милована Пизарија на Правном факултету у Београду 22.12.2021 6550
Рад међусавезничке комисије за испитивање бугарских злочина у Србији у Првом светском рату 2.44720
Резолуција лесковачких грађана против заборављања бугарских злочина 1.83316
Сведочење Стојана Стаменковића и Манасија Антића о бугарским злочинима у селу Горње Павловце (Врање) 1915-1918 1.5275
Силовање Српкиња у Првом светском рату од бугарских војника 3790
Скандал у Македонији: Бугари културни центар у Битољу назвали по сараднику нациста Ивану Михајлову 2840
Солунски фронт 7.48149
Србиja под бугaрском окупaциjом: докумeнтовaњe злочинa из Првог свeтског рaтa 1.59110
Терор и присилна бугаризација на југу Србије у Великом рату 93210
Топлички устанак 1917 8.65370
Трећи Бруски марш 13. октобар 2019 1.54458
Фељтон: Балкански рат 1.3035
Фељтон: Изјава преживеле жртве убијања Срба у Сурдулици (1915-1917) 1.88316
Филм: Где цвета лиму жут 4.92715
Филм: Топлички устанак 2.73227
Филм: Шта је геноцид и манипулација истом 8090
Четврти Бруски марш биће у суботу 10. октобра 2020 1.0490


Поштовани посетиоци,
ако желите активно да се укључите у рад нашег сајта, писањем чланака везано за одређену тематику која прати овај сајт (нпр. злочини, логори, жртве, документарни филмови, књиге, фељтони и др.) и тиме значајно допринесете чувању сјећања на страдање нашег народа у протеклом времену, контактирајте администратора путем електронске поште: webmaster@zlocininadsrbima.com или путем нашег контакт формулара на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

У том захтеву наведите своје податке, који неће бити јавно објављени. Хвала.






















Skip Navigation Links