Мађарски злочини над Србима
МАЂАРСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА



Ова страница је намењена свима који желе да се боље упознају са злочинима и прогонима које су починили припадници мађарских ратних јединица и окупационих власти у првој половини 20. столећа.

Наиме, Мађарска је почетком 20. столећа била саставни део Хазбуршке монархије, односно та германска творевина је имала два дела: аустријско царство и угарску (мађарску) краљевину. Угари су били скоро па равноправни у тој држави и заједно су имали исти циљ, а то је покоравање и угњетавање јужнославенских народа и излазак на Босфор.

Током Првог светског рата, Мађари су попуњавали углавном официрски кадар у аустроугарској балканској војсци заједно са Аустријанцима, када је та солдатија ударила на Краљевину Србију у лето 1914. године и починила страшне злочине у Мачви и Подрињу. Међутим, како је србска војска у неколико наврата успела да их порази (Цер, Гучево, Колубара...) повукли су се у Босну.

Затим, током инвазије у јесен 1915. године добили су помоћ од Немачке и Бугарске, србска војска је одбила капитулацију и повлачила се ка југу преко Албаније до Јонског мора. Аустроугарске снаге су на окупираним деловима опет починиле злочине над цивилима. Поред тога, Мађари су са Аустријанцима на својим територијама оснивали и велики број концентрационих логора за Србе и друге народе са којима су били у рату: Шопроњек и др.

Како је србска војска успела да ослободи отаџбину у јесен 1918. након пробоја Македонског фронта, тако се и Аустроугарска распала на више делова. Мађарска је постала засебна држава, међународно призната на Версајској конференцији у Паризу 1919. године. То међутим није смирило апетите мађарске елите, напротив.

Доласком Адолфа Хитлера на власт у Немачкој и Бенита Мусолинија у Италији дошло је до заоштравања односа у Европи касних 1930-их година, када је створен и Тројни пакт са Јапаном 27. септембра 1940. године у Берлину.

Само два месеца касније у име Мађарске приступницу потписује ренгент Миклош Хорти (1868-1957). Жеља Мађара је била заправо да овладају читавом Панонском области, што је значило да жели делове Краљевине Југославије.

Почетком априла 1941. године у агресији на југославенску краљевину учествовале су и мађарске фашистичке јединице, те су окупирале Барању и Бачку, где су одмах почели да спроводе геноцид тј. истребљење Срба, Јевреја и Рома. Многе грађане који су дошли ту да живе након 31. октобра 1918. били су прогнани у окупирану (Недићеву) Србију или усташку НДХ, јер су их Мађари сматрали за дошљаке тј. "отимаче њихове земље".

Тзв, Хортијевци су починили велики број злочина (нпр. Новосадска рација) према недужном цивилном становништву, као и православним свештеницима, бившим Солунцима, члановима Соколских удружења... заправо свима онима који су могли да организују отпор.  Тако су опет оснивали концентрационе логоре за Србе, као на пример Шарварски логор итд.

Партизанска војска и Црвеноармејци су октобра 1944. године разбили мађарске ратне јединице и ослободили Бачку, а Барања је ослобођена пар месеци касније.

Највећи број мађарских злочинаца је избегао суђење, јер послератне југославенске комунистичке власти нису инсистирале на изручење злочинаца, а добар део њих је преко Пацовских канала уз помоћ Ватикана отишао у Америку, Аустралију, Шпанију, Португал и тако избегао казну...


На овој страници појединачно презентовати документа, видео снимке, слике и приче преживелих. Ако видите да нешто недостаје, пошто прича о страдању Срба од аустртоугарских власти никада неће бити завршена, слободно нам пошаљите преко Контакт стране.

Упиштите појам за претрагу:
Cортирате према:


НАСЛОВ Прегледa Гласова
74 године од агресије на Краљевину Југославију 4730
Зашто нисмо обиљежили 74 године од априлског покоља у Бачкој 4530
Злочин: Априлски рат 1941 14574175
Злочин: Новосадска Рација 1942 12891155
Злочин: Окупација Бачке и Барање 17600
Злочинац: Загребачки 13. Корпус 1485
Злочинац: Јурај Францетић 456224
Злочинац: Ласло Бардоши 3040
Злочинац: Миклош Хорти 148716
Злочинац: Ференц Фишер 2540
Злочинац: Хенрик Верт 3990
Исказ Драге Петронијевић из Шапца о злочинима Мађара и Аустријанаца, 1914 10435
Књига: Анексија Босне и Херцеговине и Српско питање 436841
Књига: Аустроугарска зверства 405719
Књига: Битка на Гучеву 1914 216148
Књига: Ватикан и Први светски рат 1914-1918 410070
Књига: Рација - заборављен геноцид 35710
Књига: Срби у логорима Мађарске 1941-1945 9676
Књига: Српска црква у Великом рату 1914-1918 31079
Књига: Чујте Срби, чувајте се себе 667952
Логор: Арад 563434
Логор: Ашах на Дунаву 14485
Логор: Барч 108010
Логор: Болдогасоњ 17130
Логор: Броумов 196435
Логор: Велики Међер 384833
Логор: Јиндриховице 636859
Логор: Маутхаузен 400749
Логор: Нежидер 646246
Логор: Оломоуц 4720
Логор: Шарвар 332140
Логор: Шопроњек 192314
Најава премијере: "Олуја над Бачком" у Београду биће 30. јуна 2021 100
Сва српска страдања на Божић, од мађарских фашиста до Насера Орића 74615
Сећања Ивана Ивањија на Новосадску рацију 4660
Сећање Илеане Чура-Сазданић: Још ме прогоне слике Новосадске рације 50324
Случај епископа Ћирића: Спасао децу, а скојевци га изболи ножем 189310
Страдање Срба - наша освета је љубав 2650
Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942 4220
Филм: Историјска читанка - Корени зла 151915
Филм: Олуја над Бачком 1941 8950
Филм: Седам хиљада душа 7565
Филм: Шта је геноцид и манипулација истом 1870


Поштовани посетиоци,
ако желите активно да се укључите у рад нашег сајта, писањем чланака везано за одређену тематику која прати овај сајт (нпр. злочини, логори, жртве, документарн филмови, књиге, фељтони и др.) и тиме значајно допринесете чувању сећања на страдање нашег народа у протеклим временима, контактирајте администратора путем електронске поште: webmaster@zlocininadsrbima.com или путем нашег контакт формулара на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

У том захтеву наведите своје податке, који неће бити јавно објављњени, али ће помоћи уредништву нашег портала, да се види ко је и колико активан, али и да чланке не пишу непознате и недовољно искусне особе. Јер често се дешава да о овој тематици пишу особе које  имају површно знање или су склони промоцији одређених политичких идеја, а нама то свакако није циљ.

Хвала.





















Skip Navigation Links