Словеначки злочини








































СЛОВЕНАЧКИ ЗЛОЧИНИ



Ово је страница посвјећена словеначким злочиима над Србима, који су се дешавали почетком деведесетих година 20. стољећа када је отпочео процес разбијања СФР Југославије.

  Словенија је била најзападнија република југославенске федерације у којој су највећим делом живели Словенци, а мањим делом Срби и Хрвати, уз националне мањине Мађара и Италијана.

Словенија се налази на граници централне и југо-источне Европе у којој доминира континентална клима. Ово је територија у којој се сучељавају Алпи, Динариди, Средоземно море и Панонска низија. Граничи се на северу са Аустријом, северо-западу са Мађарском, Италијом на западу и Хрватском на југу и истоку.

Највећи део словеначких река води ка црноморском сливу. Малим делом Словенија излази на Јадранско море, свега 30 км. Њен положај је врло повољан јер се налази на путу из централних делова европског континента, ка Малој Азији. Највиши врх у Словенији је Триглав 2.864 м.н.в. који припада Јулијским Алпима.

Словенија има и пет мањих покрајина: Прекомурије, Штајерска, Корушка, Крањска и Приморска. У веће градове спадају: Љубљана, Марибор, Цеље, Крањ, Копер, Нова Горица, Ново Место, Мурска Собота...

На простору данашње Словеније створена је држава Карантанија од Јужних Славена који су ту дошли у VII столећу. Али је врло брзо потпала под власт Бававарске и касније Франачке. У XIV столећу улази у састав Хабзбуршке монархије, где остаје као провинција више векова, све до 1918. године када је ослобођена већим делом од србске војске крајем Првог светског рата и ушла у састав Краљевине СХС. Тада је то била Дравска бановина, али без изласка на Јадран.

Током Другог светског рата Словенија је била анексирана већим делом у немачки Трећи Рајх, мањим делом је фашистичка Италија окупирала и Прекомурије је припало Хортијевој Мађарској. Покрет отпора се јавио тек у фебруару 1942. године у источној Корушки, а до краја рата су имали двадесетак герилских одреда. Фашисти нису Словенце прогонили као народ, већ само појединице као идеолошке противнике. Међу Словенцима је било и доста припадника Словеначког Домобранства, верних Хитлеру.
У пролеће 1945. године словеначке шуме су биле место страдања припадника ЈВуО који су се повлачиле пред партизанским јединицама.
 
У доба Брозове владавине у Југославији, Словенија је била најразвијенија република, али се индустријализација заснивала на фабрикама које су углавном пренете из СР Србије. У потрази за послом много људи је долазило из других република у Словенију и остајало да живи. Словеначки делегати КПЈ су одмах након доношења новог Устава 1974. године испољавали велику жељу за независности.

Почетком 1990. године, словеначки комунисти су на 14. конгресу СКЈ у београдском Сава Центру напустили заседање услед вербалних сукоба са колегама из СР Србије. Пар месеци касније на изборима у тој републици победили су комунисти, а њихов лидер Милан Кучан постао је председник те републике. Одмах су почеле припреме за рефередум и независност, што се остварило 25. децембра те године.

Почетком 1991. године словеначки лидери су отпочели илегално наоружавање и стварање паравојних формација, уз увећавање резервног састава Полиције јасно је да су Словенци желели насилни излазак из Југославије.

Одмах пошто је донета Декларација о независности 25. јуна 1991. године  покренута је застрашујућа кампања против Срба и ЈНА, напади на карауле, граничене прелазе, савезне институције, формирање логора... Нападни су Срби цивилии и породице југославенских официра. Рат у Словенији је трајао скоро две недеље, након чега је Савезна Влада  донела одлуку о повлачењу ЈНА и федералних институција.

Процењује се да је током двонедељног рата убијено, нестало и подлегло повредама око 150 Срба и војника ЈНА, док је десетине хиљада Срба морало да напусти Словенију, где су живели и радили. За те злочине никада нико није одговарао.

Упиштите појам за претрагу:
Cортирате према:



Наслов Прегледa Гласова
23 године од словеначког крвавог пира 6170
Више од срамоте: Како је Србија заборавила Александра Милошевића потпоручника из Лебана 157215
Досије Холмец: Исповест породица војника који су убијени 1991. у Словенији 585
Досије Холмец: Како и зашто је државни врх Србије заташкао убиства војника у Словенији? 600
Драгомиру Грујовићу официру бивше ЈНА стигла оптужница после 20 година 64520
Заташкавање словеначких ратних злочина 1991 278812
Злочин: Медвеђек код Требња 1991 630
Злочин: Прогон Срба у Словенији 1991 640
Злочин: Холмец 1991 12577111
Злочин: Шкофије код Копра 1991 520
Злочинац: Игор Бачвар 400
Злочинац: Јанез Јанша 530
Злочинац: Стане Доланц 1140
Исповест мајора Звонка Лалића: Како је генерал Мићо Делић примирио словеначке агресоре 640
Исповест пуковника ЈНА Берислава Попова о дешавањима у Словенији 1991. године 470
Књига: Кочевје - Титов најкрвавији злочин 287752
Логор: Доб при Мирни 680
Логор: Дол при Храстнику 450
Логор: Копар 380
Логор: Словенија 1991-1992 66010
Обрачун Титовог режима са антикомунистичким формацијама 1945. године 420
Подигнута кривична пријава против Милана Кучана 81510
Словенија прогања Драгомира Грујовића три деценије без конкретног доказа 360
Српско-Словеначки односи: Раденска без срца 179520
Судити или не судити (1) 807110
У словеначком Новом Месту спрема се суђење Драгомиру Грујовићу из Чачка 162735
Фељтон: Крвави трагови словеначке независности 240
Фељтон: Крваво словеначко прољеће 1945. године 351744
Фељтон: У Словенији рат 1991 340
Филм: Упитник - Случај Холмец 22020


Поштовани посјетиоци,
ако желите активно да се укључите у рад нашег сајта, писањем чланака везано за одређену тематику која прати овај сајт (нпр. злочини, логори, жртве, документарни филмови, књиге, фељтони и др.) и тиме значајно допринесете чувању сјећања на страдање нашег народа у протеклом времену, контактирајте администратора путем електронске поште: webmaster@zlocininadsrbima.com или путем нашег контакт формулара на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

У том захтјеву наведите своје податке, који неће бити јавно објављени. Хвала.


  




























Skip Navigation Links