Словеначки злочини

СЛОВЕНАЧКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА
Ово је страница посвјећена словеначким злочиима над Србима, који су се дешавали почетком деведесетих година 20. стољећа када је отпочео процес разбијања СФР Југославије.

Словенија је била најзападнија република југославенске федерације у којој су највећим делом живели Словенци, а мањим делом Срби и Хрвати, уз националне мањине: Немаца, Мађара и Италијана.

Налази на граници централне и југо-источне Европе у којој доминира континентална клима. Ово је територија у којој се сучељавају Алпи, Динариди, Средоземно море и Панонска низија. Граничи се на северу са Аустријом, северо-истоку са Мађарском, Италијом на западу и Хрватском на југу и истоку.

Највећи део словеначких река води ка црноморском сливу. Малим делом Словенија излази на Јадранско море, свега 30 км. Њен положај је врло повољан јер се налази на путу из централних делова европског континента, ка Малој Азији. Највиши врх у Словенији је Триглав 2.864 м.н.в. који припада Јулијским Алпима.

Словенија има и пет мањих покрајина: Прекомурије, Штајерска, Корушка, Крањска и Приморска. У веће градове спадају: Љубљана, Марибор, Цеље, Крањ, Копер, Нова Горица, Ново Место, Мурска Собота...

На простору данашње Словеније створена је држава Карантанија од Јужних Славена који су ту дошли у VII столећу. Али је врло брзо потпала под власт Бававарске и касније Франачке. У XIV столећу улази у састав Хабзбуршке монархије, где остаје као провинција више векова, све до 1918. године када је ослобођена већим делом од србске војске крајем Првог светског рата и ушла у састав Краљевине СХС. Тада је то била Дравска бановина, али без изласка на Јадран.

Током Другог светског рата Словенија је била анексирана већим делом у немачки Трећи Рајх, мањим делом је фашистичка Италија окупирала и Прекомурије је припало Хортијевој Мађарској. Покрет отпора се јавио тек у фебруару 1942. године у источној Корушки, а до краја рата су имали двадесетак герилских одреда. Фашисти нису Словенце прогонили као народ, већ само појединице као идеолошке противнике. Међу Словенцима је било и доста припадника Словеначког Домобранства, верних Хитлеру.
У пролеће 1945. године словеначке шуме су биле место страдања припадника ЈВуО који су се повлачиле пред партизанским јединицама.

У доба Брозове владавине у Југославији, Словенија је била најразвијенија република, али се индустријализација заснивала на фабрикама које су углавном пренете из СР Србије. У потрази за послом много људи је долазило из других република у Словенију и остајало да живи. Словеначки делегати КПЈ су одмах након доношења новог Устава 1974. године испољавали велику жељу за независности.

Почетком 1990. године, словеначки комунисти су на 14. конгресу СКЈ у београдском Сава Центру напустили заседање услед вербалних сукоба са колегама из СР Србије. Пар месеци касније на изборима у тој републици победили су комунисти, а њихов лидер Милан Кучан постао је председник те републике. Одмах су почеле припреме за рефередум и независност, што се остварило 25. децембра те године.

Почетком 1991. године словеначки лидери су отпочели илегално наоружавање и стварање паравојних формација, уз увећавање резервног састава Полиције јасно је да су Словенци желели насилни излазак из Југославије.

Одмах пошто је донета Декларација о независности 25. јуна 1991. године покренута је застрашујућа кампања против Срба и ЈНА, напади на карауле, граничене прелазе, савезне институције, формирање логора... Нападни су Срби цивилии и породице југославенских официра. Рат у Словенији је трајао скоро две недеље, након чега је Савезна Влада донела одлуку о повлачењу ЈНА и федералних институција.

Процењује се да је током двонедељног рата убијено, нестало и подлегло повредама око 150 Срба и војника ЈНА, док је десетине хиљада Срба морало да напусти Словенију, где су живели и радили. За те злочине никада нико није одговарао.

Упиштите појам за претрагу:

Cортирате према:

прегледима

наслову

гласовима

НАСЛОВ

ПРЕГЛЕДА

ГЛАСОВА

23 године од словеначког крвавог пира	1,820	0
Више од срамоте: Како је Србија заборавила Александра Милошевића потпоручника из Лебана	3,080	15
Где су Хрвати, Словенци, Албанци и Македонци на Берлинском конгресу 1878. године?	1,175	15
Годишњица Брионског пленума: Пад Ранковића	403	5
Годишњица Прводецембарских заблуда	3,548	40
Досије Копар: Изјава Стевана Чучковића о заробљавању и тамничким данима у словеначком логору 1991	829	5
Досије Словенија: Бројне лажи Милана Кучана 1991. године	1,064	5
Досије Холмец: Исповест породица војника који су убијени 1991. у Словенији	1,358	5
Досије Холмец: Како и зашто је државни врх Србије заташкао убиства војника у Словенији?	1,630	0
Досије Шкофије: Видео-снимак расветљава убиство официра и војника ЈНА 1991. године у Словенији	182	0
Драгомиру Грујовићу официру бивше ЈНА стигла оптужница после 20 година	1,861	20
Емисија: Разбуђивање: Двонедељни рат у Словенији 1991	1,537	0
Емисија: Разбуђивање: Фрагменти словеначке независности 1991	451	0
Емисија: Словенија одлази 1991 - прича о растурању СФРЈ	419	4
Емисија: Упитник - Случај Холмец	3,449	0
Заборављене "ситнице" Двонедељног рата у Словенији 1991 (агресија на ЈНА)	73	5
Заборављени случај Лахнер-Вогатај	338	0
Заташкавање словеначких ратних злочина 1991	4,575	12
Зашто "Бесмртни пук" не маршира у Загребу, Љубљани и Сарајеву?	3,654	17
Зашто је мајор ЈНА Данило Радовановић ослобођен, па поново оптужен у Словенији	226	0
Зашто се не разумемо: Отимање 'лебца се не прашта	564	9
Злочин: Медвеђек код Требња 1991	2,629	10
Злочин: Прогон Срба у Словенији 1991	1,672	5
Злочин: Холмец караула код Дравограда 1991	15,502	125
Злочин: Шкофије код Копра 1991	1,939	11
Злочинац: Алојз Мок	697	0
Злочинац: Бранимир Фурлан	770	0
Злочинац: Димитриј Рупел	607	0
Злочинац: Игор Бавчар	1,641	10
Злочинац: Јанез Јанша	2,552	5
Злочинац: Јанез Слапар	493	0
Злочинац: Стане Доланц	3,858	13
Злочинац: Франц Враницки	653	0
Злочинац: Ханс Геншер	650	0
Злочинац: Хелмут Кол	1,947	1
Интервју са Душаном Братићем: Јанша и Кучан су носиоци удруженог злочиначког подухвата 1991. у Словенији	313	0
Исповест мајора Звонка Лалића: Како је генерал Мићо Делић примирио словеначке агресоре	1,821	10
Исповест пуковника ЈНА Берислава Попова о дешавањима у Словенији 1991. године	2,060	0
Како је историја из 1941. обликовала историју 1991. године	80	0
Логор: Доб при Мирни	2,460	0
Логор: Дол при Храстнику	2,479	10
Логор: Копар	1,800	0
Логор: Словенија 1991-1992	2,048	10
Најава документарног филма "Свједок" о раду Др. Зорана Станковића	64	0
Некажњени злочини у Словенији 1991. године	931	0
Обрачун Титовог режима са антикомунистичким формацијама 1945. године	1,052	0
Оздрављење нације: Шта треба да пише у новим школским уџбеницима историје за нашу децу	758	25
Подигнута кривична пријава против Милана Кучана	2,170	10
Све лажи и подметачине око распада СФРЈ	1,110	5
Сећа ли се неко Јанеза Дрновшека?	607	5
Словеначко-србски односи: Ви нама учините, ми вама нећемо	443	15
Словенија прогања Драгомира Грујовића три деценије без конкретног доказа	1,190	20
Социјалистичка Федеративна Република Југославија	18,595	140
Српско-Словеначки односи: Раденска без срца	2,887	20
Судбина Србије и Срба одређена у Дрездену 1928. године	3,867	44
Судити или не судити (1)	9,834	10
Суђење за злочин у Шкофију: Како је убијен воjник ЈНА Нeџмeдин Осмaни 1991. у Словeниjи	335	0
Токсични југославизам	1,396	10
Тужилаштва Словеније, Хрватске и БиХ као саучесници злочина над Србима деведесетих година	745	15
У словеначком Новом Месту спрема се суђење Драгомиру Грујовићу из Чачка	2,807	35
Фељтон: Крвави трагови словеначке независности	1,019	10
Фељтон: Сећање на подвиг Драгомира Грујовића у Словенији	529	10
Фељтон: У Словенији рат 1991	2,339	5
Хронологија разбијања Југославије	11,490	60
Цитат Добрице Ћосића који Хрвати, Словенци, Албанци и муслимани (србофоби) највише обожавају	364	10

Поштовани посјетиоци,
ако желите активно да се укључите у рад нашег сајта, писањем чланака везано за одређену тематику која прати овај сајт (нпр. злочини, логори, жртве, документарни филмови, књиге, фељтони и др.) и тиме значајно допринесете чувању сјећања на страдање нашег народа у протеклом времену, контактирајте администратора путем електронске поште: webmaster@zlocininadsrbima.com или путем нашег контакт формулара на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

У том захтјеву наведите своје податке, који неће бити јавно објављени.
Хвала.