Муслимански злочини над Србима!





















ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА
У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ



Ова страница је намијењена свима који желе да се боље упознају са злочинима над србским народом у Босни и Херцеговини у посљедњој деценији 20. вијека.

Босна и Херцеговина је од стољећима настањена Србима, о чему говоре бројни културно-историјски споменици још из доба Средњег вијека. Штавише, и средњовијековном државом Босном управљала је србска династија Котроманића... А прије њих су Немањићи градили бројне православне манастире и цркве по Босни и Херцеговини (манастир Озрен 1284. године, манастир Крупа на Врбасу 1288. године, манастир Тврдош 1277. године итд).

Средином 15. вијека у ове крајеве долазе Турци Османлије, који су продрли на Балканско полуострво из Мале Азије, покоравајући све хришћанске народе и државе: Византију, Бугарску, Србију, Црну Гору, Босну... Они су донијели исламску религију и почели да граде џамије. Хришћани су тако били у полуробовском пожају, док су турске аге и паше спроводили терор и страховладу невиђених размјера: Прва брачна ноћ, Трећина приноса, Данак у крви и др.

Турци су са својим крвавим походима ишли све до Беча, гдје су поражени у два наврата: 1529. и 1683. године и од тада су у константном повлачењу. Многи Срби из Старе Србије и Босне не могавши трпити зулум одлазили су у Хазбуршку монархију, гдје је уз границу са Турском формирана Војна Крајина, од пребеглих Срба. Они Срби који су остајали често су дизали устанке против Турака (Невесињска пушка и др.)

Карађорђе Петровић је у Шумадији почетком 19. вијека повео србску националну револуцију за ослобађање од вишевијековног турског робства. Тако је он са својим устаницима 1809. године ослободио за кратко сјевероисточне дијелове Босне. Од његова имена многе турске паше су дрхтале. Како је Први устанак пропао 1813. године, тако је дије године касније Милош Обреновић повео Други устанак, што је резултовало стварањем Кнежевине Србије. У то вријеме Босном и Херцеговином су суверено управљале турске паше, гдје је владао феудални систем.

На Берлинском конгресу јула 1878. године Велике силе (Француска, Велика Британија и Русија) су признале државност Црној Гори и Србији, док је Аустроугарска добила право да уђе са својом војском у Босну и Херцеговину и да је присвоји посље 30 година. Аустријанци су наставили са терором према србском православном живљу, што је резултирало оснивање револуционарне организације Млада Босна, чији су чланови на Видовдан 1914. године у Сарајеву извршили атентат са Франца Фердинанда, аустријског надвојводу и престолонаследника.

Аустроугарска је оптужила Краљевину Србију за умјешаност у атентат и напала је августа 1914. године чиме је започео Први свјетски рат. Срби у Босни и Херцеговини су се први нашли на удару, тако што су убијани, пљачкани или пак одвођени у концентрационе логоре: Добој, Арад, Јиндриховице, Нежидер и др. Многи босанско-херцеговачки Срби су нежелећи да служе германској царевини бежали су према Србији, и јављали се у србску војску.

Крајем Великог рата, Аустроугарска се распала, а србска војска је у свом побједоносном јуришу са Солунског фронта јесени 1918. године ослободила све јужнославенске народе до Алпа. Сарајево је ослободила Друга армија, под командом Војводе Степе Степановића 9. новембра 1918. године. Формирана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која је унутрашњом политиком била подијељњна на бановине.

Њемачка, Италија и њихови сателити (Бугарска, Мађарска, Албанија, Румунија...) су 6. априла 1941. године напали Краљевину Југославију и раскомадали је. Највећи дио је припао усташкој Независној Држави Хрватској, гдје је потпала и Босна и Херцеговина. Хрватске и муслиманске усташе су током 1941-1945 починиле геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима. Осниовали су концентрационе логоре (Стара Градишка, Јасеновац, Јадовно, Даница и др.), палили су и пљачкали православне цркве, а исто тако у Босни и Херцеговини су почињени стравични злочини  над Србима у Пребиловцима, Старом Броду, Драксенћу, Бихаћу, Дракулићу и др.

У Босни и Херцеговини током Другог свјетеког рата одржана су два засједања АВНОЈ-а, прво у Бихаћу новембра 1942. а онда и у Јајцу новембра 1943. године. Ту су комунистички делегати својим одлукама разбијали србски национални корпус.

Партизани су успјели да истјерају усташе у мају 1945. године, док су комунисти извели социјалистичку револуцију. С тим да послијератне комунистичке власти су забрањивале приче о злочинима над Србима и прогањале свакога ко је јавно причао о томе. Друга Југославија је била саграђена на идеалима Братства и јединства, а Босна и Херцеговина је постала једна од федералних јединица.

Један од каснијих вођа муслиманског народа у БиХ, Алија Изетбеговић је 1970. године објавио своје дјело Исламска декларација, шовинистички програм радикалног ислама, због чега је касније хапшен и затваран.

Почетком 1990. године у СФРЈ је промијњен друштвено-политички систем, односно уведено је вишестраначије посље 45 година. У Босни и Херцеговини су побиједиле националне опције, односно муслимани су имали своју странку СДА, Срби су имали СДС, а Хрвати странку ХДЗ... Муслимани и Хрвати су имали сличне циљеве, односно жељели су да СР Босна и Херцеговина постане суверена држава, ван СФРЈ. Они су у јесен 1991. године почели илегално наоружавање преко странака и формирање паравојних јединица (Патриотска Лига, Зелене Беретке, Хрватско Вијеће Одбране, Хрватске Одбрамбене Снаге...).

Са друге стране Срби су вјеровали да ће их савезна војска ЈНА заштити. Србски посланици су у Сарајеву 9. јануара 1992. године прогласили Србску Републику Босну и Херцеговину, која остаје дио (треће) Југославије.

Дана 29. фебруара 1992. године у БиХ је спроведен референдум гдје се 62,40% бирача изјаснило за независност БиХ, што је према Уставу било недовољно тј. морало је преко двије трећине. Већ 1. марта у Сарајеву је Рамиз Делалић Ћело са сардницима убио србског свата на Башчаршији, што је најавило крвави рат. Војне снаге Републике Хрватске су 26. марта 1992. године направиле покољ у Сијековцу, код Босанског Брода, али и на Купресу 3. априла 1992. године.

Муслимански екстремисти су напали колону возила ЈНА 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици, у Сарајеву, која се у складу са договором муслиманског Предсједништва БиХ и Команде Друге армијске области ЈНА о мирном извлачењу. Сличан масакр је направљен у Тузли 15. маја 1992. године...

Током 1992-1995 босански муслимани и Хрвати су углавном ратовали против Срба, који су контролисали двије трећине Босне и Херцеговине. Они су оснивали концентрационе логоре, од којих су најпознатији: Дретељ, Мусала, Силос, Челебићи, Орашје, Оџак, Сребреница, Горажде и др. Исто тако направљени су стравични злочини над Србима у Сребреници и околини, Сарајеву, Мостару, Брчком, Оџаку, Дервенти, Лијевну, Чапљини, Коњицу, Зеници, Сердарима, Фочи, Високом и др. 

НАТО авијација се умјешала 30. августа 1995. године тако што је бомбардовала положаје Срба у Босни, што је касније помогло хрватским и муслиманским снагама да освоје добар дио територија: Озрен, Петровац, Сански Мост, Кључ и др. А Војска Републике Србске је ослободила Сребреницу и Жепу јула 1995. године.

Босанско-херцеговачки рат је окончан у Дејтону 21. новембра 1995. године, тако што су делегације три народа потписале споразум: муслиманска (представник Алија Изетбеговић), хрватска (представник Фрањо Туђман) и србска (представник Слободан Милошевић). Према том споразуму пет сарајевских општина: Илиџа, Вогошћа, Хаџићи, Илијаш и Грбавица  је припало муслиманско-хрватској федерацији, док су Шипово и Мркоњић Град враћени у Републику Србску. У фебруару и марту 1996. године око 150.000 Срба Сарајлија је напустило свој завичај...

Ова страница је намијењена за документа, видео снимке, слике и приче преживелих. Ако видите да нешто недостаје слободно нам пошаљете свој документарни материјал преко Контакт (стране) форме.


Упиштите појам за претрагу:
Cортирате према:



Наслов Прегледa Гласова
Алија Изетбеговић 687546
Аргументи за демистификацију Сребренице 166251
Башчаршија 1992 1046567
Битка за Возућу 1992-1995 4466147
Битка: Коридор живота 9929129
Бодериште 1993 447010
Божић у Кравици - 20 година касније 8075
Босански Брод 1992 787271
Босна и Херцеговина 1992-1997 1440
Бошко и Адмира 1993 671574
Бранислав Вучетић 645963
Вељко Грујић: Три дaнa сa дрвeтa глeдaо сам зло 39625
Виктор Бубањ 7265
Глођанско брдо 1992 2785
Две (забрањене) приче о Сарајеву 238122
Дјеца 11015
Дневник ратног хирурга 592315
Добровољачка 1992 17978105
Доља Лијеска 1992 720
Досије Сребреница 294616
Егзодус поново 200620
Заборављени геноцид у Сарајеву 117215
Знаш мене 412839
И Бог је заплакао над Босном 310039
Имajу ли убиjeнa српскa дјeцa Сaрajeвa прaво нa спомeник? 197615
Интервју са Ланетом Бандићем: Страдање Срба у Сарајеву 271019
Интервју са Цветком Ристићем, дечаком коме је Орић побио породицу у Скеланима 16116770
Исповијест Чеде Продића, бившег заточеника логора Пољ 25510
Истинита Сребреница 46851
Јама Казани 382510
Јаук 175310
Јелена '93 393555
Јошаница 1992 9284100
Како је 2004. настао "извештај" о Сребреници 8915
Књига мртвих Срба Херцеговине 1992-1995 26832
Кравица 1993 916955
Крици и опомена 166010
Кукавице 1992 816225
Купрес 1992 16568103
Лешинарење Сребренице 358534
Љуби брата 30865
Мајка 300715
Мирјана 30785
Мирјана Драгичевић 1360170
Мјесто злочина 17715
Мушан Топаловић 919480
На Дрини гробница 369352
Најмање 104 српске масовне гробнице у БиХ 1992-1995 8820
Намерна Сила 1995 672932
Насер Орић 9821118
Наташа и Милица 1995 1156592
Обиљежавање 22. годишњице Сарајевског егзодуса у Бијељини 101510
Обиљежен Дан несталих Срба у Сарајевско-Романијском региону 94210
Од логора до логора - Црна Лора 24526
Оџак 458443
Парастос на Палама за борце ВРС погинуле на Требевићу 93510
Парастос у Кравици 2018: Правда недостижна за жртве божићног пира 9765
Парастос у Скеланима код Сребренице биће 16.01.2018 118510
Парастос у Скеланима код Сребренице биће 16.01.2020 2775
Поникве 1993 155220
Породица Јовановић 1993 2635
Породица Ристовић 1992 327517
Породице жртава из Добровољачке не одустају од борбе 94410
Потврђена оптужница за злочине над Србима у Чемерну 190110
Пофалићи - Некад Било 18945
Пофалићи 1992 6114
Преживјела сам, идем кући 226434
Преминула Добрина Продановић из Сребренице 9750
ПРОГОН И УБИСТВА САРАЈЕВСКИХ ЉЕКАРА 1992-1996 1238896
Прогон Срба из Средње Босне 304122
Пут у Сребреницу (или Братунац) 190612
Раде Рогић 898574
Разбуђивање: Триптих о голготи Срба 4055
Рамиз Делалић 606321
Расизам за српске жртве Сребренице 117425
Ратно Сарајево - Логори за Србе 1992-1995 149720
Република Српска 313910
Сарајево - логори за Србе 27020
Сарајево 1941 11085
Сарајево и за парастос небезбедно 9935
Сарајевска Голгота 12418104
Сарајевска најпознатија јавна тајна: Цацо, Казани и злочини над Србима 161522
Сарајевски аушвиц (1335 дана) 100810
Сећање на живот и егзодус са Грбавице у Сарајеву 161437
Сећање на сарајевски злочин: Крваво мајско јутро у Пофалићима 9287222
Сећање Срба на муслиманске зулуме под командом Насера Орића 287611
Сефер Халиловић 3185
Силос 981480
Скелани 1993 58310
Слађана Кобас 493620
Слободан Стојановић 763410
Служен парастос за 90 погинулих бораца Касиндолског батаљона ВРС у Источном Сарајеву 8175
Случај Добровољачка улица: Била је то порука Србима шта их чека у независној БиХ 10720
Спавам на мјесту покоља 29125
Србе на врбе у Илијашу 10970
Срби у Сребреници:Забоден нам је нож у рањено срце 245025
Сребреница - издани град 16215
Сребреницо, испричај истину свету: Размножавање жртава 10505
Сребреничке жртве 544982
Српска стратишта Сарајева 1992-1995 283229
СРПСКЕ ЖРТВЕ У БОСАНСКОМ ПАКЛУ 1992-1995 547820
Страхиња Живак 572253
Трново 92 424626
Тузланска колона 1992 1784177
У Залазју обележено 23 године од крвавог Петровдана у сребреничким селима 11824
У муслиманском логору Силос смршао 50 килограма 11090
Ураган 1995 1199020
Фочанска Јабука 1992 1223243
Хроника злочина над Србима у Босни и Херцеговини 1992-1995 430143
Хроника злочина у Босни и Херцеговини 1992-1995 392326
Чардак 1992 2170
Чемерно 1992 836420
Шта каже анекта о сребреничкој резолуцији 173827


Поштовани посјетиоци,
ако желите активно да се укључите у рад нашег сајта, писањем чланака везано за одређену тематику која прати овај сајт (нпр. злочини, логори, жртве, документарни филмови, књиге, фељтони и др.) и тиме значајно допринесете чувању сјећања на страдање нашег народа у протеклом времену, контактирајте администратора путем електронске поште: webmaster@zlocininadsrbima.com или путем нашег контакт формулара на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

У том захтеву наведите своје податке, који неће бити јавно објављени. Хвала.
























Skip Navigation Links