|
МУСЛИМАНСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА
Ова страница је намијењена свима који желе да се боље упознају са злочинима над србским народом у
које су учинили припадници цивилних, (пара)војних и полицијских структура током 20. вијека.
Црна Гора, Рашка,
Босна и Херцеговина су од стољећима настањена Србима, о чему говоре бројни културно-историјски споменици још из доба Средњег вијека. Штавише и средњовијековном државом Босном управљала је србска династија Котроманића... А прије њих су Немањићи градили бројне православне манастире и цркве по Босни и Херцеговини (манастир Озрен 1284. године, манастир Крупа на Врбасу 1288. године, манастир Тврдош 1277. године итд). Област Старог Раса је територија одакле је основана прва србска држава и подизане православне цркве у 11. вијеку.
Средином 15. вијека у ове крајеве долазе Турци Османлије, који су продрли на Балканско полуострво из Мале Азије, покоравајући све хришћанске народе и државе: Византију, Бугарску, Србију, Црну Гору, Босну... Они су донијели исламску религију и почели да граде џамије. Хришћани су тако били у полуробовском пожају, док су турске аге и паше спроводили терор и страховладу невиђених размјера: Прва брачна ноћ, Трећина приноса, Данак у крви и др.
Турци су са својим крвавим походима ишли све до Беча, гдје су поражени у два наврата: 1529. и 1683. године и од тада су у константном повлачењу. Многи Срби из Старе Србије и Босне не могавши трпити зулум одлазили су у Хазбуршку монархију, гдје је уз границу са Турском Бечки двор формирао Војну Крајину, од пребеглих Срба. Они Срби који су остајали често су дизали устанке против Турака (Невесињска пушка и др.)
Карађорђе Петровић је у Шумадији почетком 19. вијека повео србску националну револуцију за ослобађање од вишевијековног турског робства. Тако је он са својим устаницима 1809. године ослободио за кратко сјевероисточне дијелове Босне. Од његова имена многе турске паше су дрхтале. Како је Први устанак пропао 1813. године, тако је двије године касније Милош Обреновић повео Други устанак, што је резултовало стварањем Кнежевине Србије. У то вријеме Босном и Херцеговином су суверено управљале турске паше, гдје је владао феудални систем.
На Берлинском конгресу јула 1878. године Велике силе (Француска, Енглеска и Русија) су признале државност Црној Гори и Србији, док је Аустроугарска добила право да уђе са својом војском у Босну и Херцеговину и да је присвоји посље 30 година. Аустријанци су наставили терор према србском православном живљу, што је резултирало оснивање револуционарне организације Млада Босна, чији су чланови на Видовдан 1914. године у Сарајеву извршили атентат са Франца Фердинанда, аустријског надвојводу и престолонасљедника.
Аустроугарска је оптужила Краљевину Србију за умјешаност у атентат и напала је августа 1914. године чиме је започео Први свјетски рат. Срби у Босни и Херцеговини су се први нашли на удару, тако што су убијани, пљачкани или пак одвођени у концентрационе логоре: Добој, Арад, Јиндриховице, Нежидер и др. Многи босанско-херцеговачки Срби су не желећи да служе германској царевини бјежали су према Србији и јављали се у србску војску.
Крајем Великог рата, Аустроугарска се распала, а србска војска је у свом побједоносном јуришу са Солунског фронта јесени 1918. године ослободила све јужнославенске народе до Алпа. Сарајево је ослободила Друга армија, под командом Војводе Степе Степановића 9. новембра 1918. године. Формирана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која је унутрашњом политиком била подијељњна на бановине.
Њемачка, Италија и њихови сателити (Бугарска, Мађарска, Албанија, Румунија...) су 6. априла 1941. године напали Краљевину Југославију и раскомадали је. Највећи дио је припао усташкој Независној Држави Хрватској, гдје је потпала и Босна и Херцеговина. Хрватске и муслиманске усташе су током 1941-1945 починиле геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима. Осниовали су бројне концентрационе логоре (Стара Градишка, Јасеновац, Јадовно, Даница и др.), палили су и пљачкали православне цркве, а исто тако у Босни и Херцеговини су почињени стравични злочини над Србима у Пребиловцима, Старом Броду, Драксенћу, Бихаћу, Дракулићу и др.
У Босни и Херцеговини током Другог свјетеког рата одржана су два засједања АВНОЈ-а, прво у Бихаћу новембра 1942. а онда и у Јајцу новембра 1943. године. Ту су комунистички делегати својим одлукама разбијали србски национални корпус.
Партизани су успјели да истјерају усташе у мају 1945. године, док су комунисти извели социјалистичку револуцију. С тим да послијератне комунистичке власти су забрањивале приче о злочинима над Србима и прогањале свакога ко је јавно причао о томе. Друга Југославија је била саграђена на идеалима братства и јединства, а Босна и Херцеговина је постала једна од федералних јединица.
Један од каснијих вођа муслиманског народа у БиХ, Алија Изетбеговић је 1970. године објавио своје дјело Исламска декларација, шовинистички програм радикалног ислама, због чега је касније хапшен и затваран.
Почетком 1990. године у СФРЈ је промијњен друштвено-политички систем, односно уведено је вишестраначије посље 45 година. У Босни и Херцеговини су побиједиле националне опције, односно муслимани су имали своју странку СДА, Срби су имали СДС, а Хрвати странку ХДЗ... Муслимани и Хрвати су имали сличне циљеве, односно жељели су да СР Босна и Херцеговина постане суверена држава, ван СФРЈ. Они су у јесен 1991. године почели илегално наоружавање преко странака и формирање паравојних јединица (Патриотска Лига, Зелене Беретке, Хрватско Вијеће Одбране, Хрватске Одбрамбене Снаге...).
Са друге стране Срби су вјеровали да ће их савезна војска ЈНА заштити. Србски посланици су у Сарајеву 9. јануара 1992. године прогласили Србску Републику Босну и Херцеговину, која остаје дио (треће) Југославије.
Дана 29. фебруара 1992. године у БиХ је спроведен референдум гдје се 62,40% бирача изјаснило за независност БиХ, што је према Уставу било недовољно тј. морало је преко двије трећине. Већ 1. марта 1992. у Сарајеву је Рамиз Делалић Ћело, сарајевски криминалац са сардницима убио србског свата на Башчаршији, што је најавило крвави рат. Војне снаге Републике Хрватске су 26. марта 1992. године направиле покољ у Сијековцу, код Босанског Брода, али и на Купресу 3. априла 1992. године.
Муслимански екстремисти су напали колону возила ЈНА 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици, у Сарајеву, која се у складу са договором муслиманског Предсједништва БиХ и Команде Друге армијске области ЈНА о мирном извлачењу. Сличан масакр је направљен у Тузли 15. маја 1992. године...
Током 1992-1995 босански муслимани и Хрвати су углавном ратовали против Срба, који су контролисали двије трећине Босне и Херцеговине. Они су оснивали концентрационе логоре, од којих су најпознатији: Дретељ, Мусала, Силос, Челебићи, Орашје, Оџак, Сребреница, Горажде и др. Исто тако направљени су стравични злочини над Србима у Сребреници и околини, Сарајеву, Мостару, Брчком, Оџаку, Дервенти, Лијевну, Чапљини, Коњицу, Зеници, Сердарима, Фочи, Високом и др.
НАТО авијација се умјешала 30. августа 1995. године тако што је бомбардовала положаје Срба у Босни, што је касније помогло хрватским и муслиманским снагама да освоје добар дио територија: Озрен, Петровац, Сански Мост, Кључ и др. А Војска Републике Србске је ослободила Сребреницу и Жепу јула 1995. године.
Босанско-херцеговачки рат је окончан у Дејтону 21. новембра 1995. године, тако што су делегације три народа потписале споразум: муслиманска (представник Алија Изетбеговић), хрватска (представник Фрањо Туђман) и србска (представник Слободан Милошевић). Према том споразуму пет сарајевских општина: Илиџа, Вогошћа, Хаџићи, Илијаш и Грбавица је припало муслиманско-хрватској федерацији, док су Шипово и Мркоњић Град враћени у Републику Србску. У фебруару и марту 1996. године око 150.000 Срба Сарајлија је напустило свој завичај...
Ова страница је намијењена за документа, видео снимке, слике и приче преживелих. Ако видите да нешто недостаје слободно нам пошаљете свој документарни материјал преко Контакт (стране) форме.
Упиштите појам за претрагу:
Поштовани посјетиоци,
ако желите активно да се укључите у рад нашег сајта, писањем чланака везано за одређену тематику која прати овај сајт (нпр. злочини, логори, жртве, документарни филмови, књиге, фељтони и др.) и тиме значајно допринесете чувању сјећања на страдање нашег народа у протеклом времену, контактирајте администратора путем електронске поште:
webmaster@zlocininadsrbima.com или путем нашег
контакт формулара на
ОВОЈ СТРАНИЦИ.
У том захтеву наведите своје податке, који неће бити јавно објављени. Хвала.
|
|