У Кравици обиљежено 25 година од страдања 49 мјештана


У Кравици код Братунца  данас је обиљежено 25 година од страдања 49 мјештана овог српског села које су муслиманске снаге из Сребренице убиле на Божић 7. јануара 1993. године. Тим поводом је у цркви Светих апостола Петра и Павла служен парастос за укупно 158 српских цивила и војника који су у највећем српском селу у Бирчу страдали у Одбрамбено-отаџбинском рату.

Обиљежавање је настављено код спомен-обиљежја у центру Кравице, гдје су бројне делегације положиле цвијеће и одале почаст невиним српским жртвама.

ДОШАО И МИНИСТАР

У име Владе Републике Српске почаст жртвама je одао  министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић који је поручио да је  простор Подриња дао огромне жртве за стварање Републике Српске.

-Ми смо свјесни да је Република Српска гаранција нашег опстанка на овим просторима и морамо сви дати  допринос да је сачувамо будућим генерацијама. Обиљежавајући годишњице страдања Срба у Кравици и свим дугим мјестима, преносимо покољењима историјске чињенице о страдању нашег народа, рекао је Савановић.

Одајући почаст настрадалим Кравичанима  изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић  је рекао да је обавеза представника институција Републике Српске да долазе на српска стратишта и да се молитвено захвале жртвама а да републичке институције њиховим породицама материјално помогну.
 

ХАШКИ СУД ЗАТВАРА ОЧИ

Сродници жртава су још једном указали на неправду  јер за масакр српског живља у Кравици још нико није одговарао.
- "Предмет Кравица никад се није нашао пред Хашким трибуналом, ни правосудним институцијама Босне и Херцеговине. С правом питамо зашто сви ћуте о страдању мјештана овог села када чињенице потврђују да су на Божић 1993. године побијени сви Срби који нису могли побјећи и када је нестало седморо мјештана од којих се петоро још воде као нестали", рекла је у име породица погинулих и заробљених Радојка Филиповић.

На неправду према српским жртвама указала је и Драгица Радовић којој је на Божић масакриран муж Васкрсија, иза којег је остало троје малољетне дјеце.

- "Једва смо скупили  посмртне остатке мог мужа којег су злотвори масакрирали а након тога његово тијело су растргле животиње...нисмо нашли  главу, када смо два мјесеца послије Божића ушли у село", рекла је Радовићева  огорчена што је правда недостижна за жртве божићног масакра у Кравици.

Старица Крстина Николић, којој је 7.јануара 1993.године убијен муж Милован истакла је да је сваки Божић,  подсјећа на стравичне догађаје и беспућа, којима су бјежали Кравичаниу нади да ће стићи до Дрине и наћи спас.
- "Пролазе године и деценије а нама је све теже, јер још нико није кажњен за злочин над нашим најмилијима", рекла је Николићева.

 

СРПСКЕ ГЛАВЕ ОДНЕТЕ КОД НАСЕРА

Правда је недостижна и за  Анђу Ђукановић из Јежештице којој је на Божић нестао муж Иван, као ни за Иванку Млађеновић којој су у Кравици у једном дану заклани муж Анђелко, дјевер Драган и свекрва Савка. Анђелкову главу су, каже она,  подивљале муслиманске хорде однијеле Насеру Орићу у Сребреницу.

Обиљежавању годишњице страдања Срба у Кравици присуствовале су бројне делегације удружења и организација проситеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, које су положиле цвјеће и одале почаст невиним кравичким жртвама.

Јаке муслиманске снаге  из Сребренице  које је 7,јануара 1993.године, према свједочењу преживјелих мјештана,  предводио ратни командант Насер Орић,  напале  су српско село Кравицу и тридесетак околних заселака у којима су опљачкане и попаљене све  куће.

70 ДАНА У ПРОГОНСТВУ

Око 1000 мјештана   успјело је да избјегне смрт  бјежећи преко брда  кроз сметове снијега и стигне до ријеке Дрине.

Кравица је ослобођена 70 дана послије масакра мјештана, када су у марту 1993.године пронађене и сахрањене 42 идентификоване жртве.

У том селу је уништено 688 кућа и око 2.000 помоћних објеката а без једног или оба родитеља остало је 101 дијете.
 

ИЗГИНУЛА БРАЋА

У Кравици су на најбруталнији начин убијена браћа Ратко и Ђорђо Миладиновић, Војислав и Радојко Богићевић, Иван и Крстивоје Ћукановић, Анђелко и Драган Млађеновић, Видосав и Миладин Ђокић те Миладин и Вујадин Долијановић.

 

Кристина Ћирковић
Глас Српске
05.01.2018