Чардак 1992 - www.zlocininadsrbima.com


Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Босна


Чардак 1992



Злочин у Чардаку је назив за етничко чишћење Срба од хрватских паравојних снага које су биле помогнуте са регуларном Војском Републике Хрватске у овом селу, општина Дервента, на сјеверу Босне и Херцеговине на православни Васкрс 26. априла 1992. године...

Ово је био добро планиран напад  гдје су учествовале и цивиле власти тзв. Кризни штаб Општине Дервента, што говори о геноцидним намјерама босанских Хрвата на овом подручију, али и руководства у Загребу, који је знао за овакве акције.

Крајем априла током ове злочиначке акције и напада на Чардак убијено је најмање 39 Срба цивила, а десетине их је одведено у концентрациони логор Дервента који је имао пет локација одакле се нико није вратио жив кући. Сви су убијени на најстрашније начине. Најмлађа жртва је имала 15 година, а најстарија 75 година живота.

Злочини хрватских снага су потрајали у Чардаку и околини све до почетка јула 1992. године када је Србска војска у Босни и Херцеговини предузела акцију ослобађања Босанске Посавине у акцији "Коридор живота".

Мали број злочинаца је одговарао за ове злочине. Тужилаштво Босне и Херцеговине врши деценијама опструкцију над предметима који се односе на "Случај Чардак", док је Хашки Тринубал одбио да бави злочинима над Србима у Чардаку, тврдећи да нема довољно доказа.

Иако је направљена обимна документација о злочинима над Србима, на подручију Чардака и предата истражним органима БиХ током 2002-2010, у коме је наведен идентитет од најмање 250 особа, само четворо их је процесуиране, док су изречене казне биле минималне као да се ради о саобраћним незгодама, а не ратним злочинима. Пресуде су биле ругање правди и породицама жртава.

ЗЛОЧИНИ ХРВАТСКИХ СНАГА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1991-1996

Видово село - Бравнице - Брадина - Купрес - Мостар - Мркоњић Град - Ледићи - Петровачка цеста

Чардак - Босански Брод - Челебићи - Дретељ - Олга Драшко - Милорад Пајчин - Брчански злочинци

Брчко - Љубушки - Орашје - Оџак - Цинцар - Младен Маркач - Анте Готовина - Добросав Парага

Од логора до логора - Одбрана Херцеговине - Јаук - Мостарска црква - Стан' Неретво - Тигар

Мате Бобан - Јадранко Прлић - Јусуф Празина - Дамир Крстичевић - Валентин Ћорић - Азра

 Миљенко Филиповић - Тихомир Блашкић - Иван Кораде - Крешимир Зубак- Младен Налетилић

Миливој Петковић - ХВО

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Југославија је била федеративна држава састављена од 6 република (СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија). И Југославија и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живили од Вардара па до Триглава и од Ђердапа до Јадрана..


Од Вардара па до Триглава, нешто се одриграва

Друштвено-економско уређење је био социјализам, односно диктарура пролетеријата и радничко самоуправљање. Политички систем је био једнопартијски, односно владао је Савез Комуниста.

Устав Југославије од 1974. године донео је децентрализацију земље, која је касније омогућила сепаратистичким снагама у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији западног Балкана, а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат.

Крајем 1989. године Савезна скупштина доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замјењује вишепартијски систем. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.

Крајем јануара 1990. године долази до распада Савеза Комуниста Југославије, на чувеном XIV конгресу у Београду, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе.


Југославенска шесторка распада

Словеначка делегација напушта засједање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен у питање. Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је након 45 година прекинута владавина комуниста у Југославији.

Заправо тако је друга јужнославенска држава озбиљно нагрижена унутрашњим сепаратизмима, који су врло брзо добили помоћ спољних фактора, прије свега: Ватикана, Европске Уније, САД... а касније и исламских земаља северне Африке и Блиског и Средњег Истока.

Ситуација у Босни и Херцеговини

Босна и Херцеговина је централна република СФР Југославије, у којој су живели муслимани, Срби и Хрвати, заједно са националним мањинама.

Дана 18. новембра 1990. године одржани су први вишестраначки избори након Другог свјетског рата. Власт је формирана од странака антикомунистичке коалиције: СДА, СДС и ХДЗ. Народни посланик који је добио највише гласова је Фикрет Абдић (47,4%), успјешан привредник из Велике Кладуше. Али је он склоњен у страну од муслиманских екстремиста због тога што није желио рат, нити сукобе са Србима. Уствари, они је био само мамац муслиманским бирачима на изборима.

Тако је предсједник председништва БиХ постао Алија Изетбеговић, предратни робијаш и аутор чувене шовинистичке "Исламске декларације". Предсједник Скупштине БиХ постао је Момчило Крајишник из странке СДС, а Хрват Јуре Преливан премијер СР БиХ. Ова коалиција је издржала 15 мејсеци. Урушила се на почетку ратних збивања у БиХ, априла 1992. године.

Водећи чланови муслиманске Странке Демократске Акције: Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић, Харис Силајџић и др. су још 1991. године донијели одлуку да не желе Босну и Херцеговину у Југославији, односно да желе независну БиХ. Ту су се планови странака СДА и ХДЗ поклапали, али су обије странке жељеле да имају етнички и верски чисту државу. Односно Хрвати су жељели БиХ да припоје Хрватској, а муслимани исламску републику.


Куљић (ХДЗ), Караџић (СДС) и Изетбеговић (СДА)

Идеју о независној Босни и Херцеговини су свакако ширили и медији. Још октобра 1991. године у сарајевским новинама појављивале су се отворене претње српском народу. Између осталог најављивано је обнављање тзв. Ханџар дивизије, усташке јединице која је 1941-1945 починила стравичне злочине над Србима у Независној Држави Хрватској. Ту формацију су чинли углавном муслимани. Иначе, усташка злодјела у Босни и Херцеговини су досегнула свој врхунац (Пребиловци, Дракулић, Билећа, Гацко, Доња Градина, Купрес).

У августу 1991. почиње организовано наоружавање муслимана и Хрвата у БиХ које је ишло преко странака СДА и ХДЗ, са циљем напада на Југословенску Народну Армију. Октобра 1991. почело је оснивање мјесних одбора паравојне формације "Зелене беретке" и "Патриотске Лиге БиХ". У Мостару је у другој половини 1991. било пуно припадника ЈНА, који су долазили из Хрватске (Далмација и Дубровачки рејон), одакле су били протјерани или повучени. Касније су повучени у Ужице (СР Србија).

Дана 1. марта 1992. године организован је референдум о одвајању Босне и Херцеговине од СФРЈ, где је 62,4% бирача гласало за независност. Дан касније у Сарајеву су припадници "Зелених беретки", које предводи криминалац Рамиз Делалић Ћело, пуцали на српске сватове на Башчаршији и убили старог свата Николу Гардовића, а свештеника Раденка Миковића ранили. То је био догађај који је најавио крвави босанско-херцеговачки рат 1990-их, а то је био и један од повода да се распадне још увјек мјешовита полицја у Сарајеву. Након тога, усљедилили су бројни напади на српска мјеста у БиХ, као и припаднике ЈНА (Сијековац, Купрес, Сарајево, Тузла...). Међународни представници су били само нијеми посматрачи.

 

Ситуација у Дервенти

Дервента је старо насеље више вијекова које се налази на сјеверу Босне и Херцеговине у рејону централног дијела Посавине... уз саму границу са Славонијом. Кроз Дервенту протиче ријека Укрина. На овом простору доминирају брежуљци и алувијалне равни.

Дервента је прије доласка Османлија у ове крајеве имала православни манастир који је саградио краљ Драгутин из светородне династије Немањића. Турци Османлије су га порушиле 1458. године током својих похода ка Бечу.

Дервента памти и устанак који је подигнута од Срба марта 1834. године против турских власти, јер су наметали велике даџбине и терорисали православно становништво на разне начине. Тек на Берлинском конгресу јула 1878. читава Босна и Херцеговина потпада под власт Хазбуршке монархије, која наставља са новим терорисањем Срба православаца. Према једном попису становништва Дервента је 1879. године имала 40.000 становника. Крајем 19. вијека Дервента због доброг географског положаја постаје велики трговачки и образовни центар. А 1912. године покренут је Дервентски лист.


Ријека Укрина код Дервенте

Избијањем Првог свјетског рата Аустроугарске власти појачавају терор над Србима овог краја и одводе их у логоре. А србска војска послије пробоја Солунског фронта ослобађа овај крај средином новембра 1918. године. У Краљевини Југославији, Дервента потпада под Савску бановину и наставља успјешно да се развија. Пред Други свјетски рат Дервента је имала 70.000 становника, највише Срба православне вјероисповјести.

Срећа је била кратког даха јер су 6. априла 1941. године Њемачка, Италија, Албанија, Бугарска и Мађарска напале Краљевину Југославију, и убрзо је створена усташка НДХ предвођена Антом Павелићем и Алојзијем Степинцем. Тако су дервентски Срби масовно страдали од усташа било у пољу, у шуми, на вашару или су одовођени у Јасеновац и Доњу Градину. Рат је успјело да преживи тек 15% пријератних становника, а Срби су постали национална мањина у свом граду.

Југославенске комунистичке власти су након 1945. године забрањивале да се прича о злочинима над Србима. У социјалистичкој Југославији Дервента је доживила нови прогрес јер се развијала индустрија и фабрика текстила "Укрина" је упошљавала велики број радника. Крајем 1980-их се мјења друштвено-политички систем у цијелој Југославији, па тако и у Дервенти долази до оснивања нових политичких странака.


Спомен комплекс Чардак

Према попису становништва из 1991. године Дервента је имала 18.000 становника, од чега 43% Срба, Хрвата 24%, а муслимана 30%...

 

НАПАД

Још крајем марта 1992. године Војска Републике Хрватске је започела са агресијом на сјеверни дио Босне и Херцеговине у рејону Босанског Брода. Локалне хрватске снаге: ткз. Хрватско Вијеће Одбране (ХВО) и ткз. Хрватске Ослободилачке Снаге (ХОС) и муслиманске ткз. Патриотска лига и ткз. Зелене беретке... паравојне формације су помагале да се територија Посавине очисти од Срба.

Мало прије овог напада на Чардак хрватско-муслиманске снаге су већ освојиле 4. априла 1992. године сусједно село Костреш у општини Дервента.

У овом нападу су учествовале јединице хрватске војске:

  • 128. ријечка бригада Војске Републике Хрватске
  • 102. сисачка бригада Војске Републике Хрватске
  • 103. дервентска бригада Хрватског Вијећа Одбране

Пуковник Младен Круљац комадант јединице за специјалне намјене, Треће гардијске бригаде "Куне" Војске Републике Хрватске у то вријеме је руководио читавом операцијом освајања Дервенте.

Подручије око Чардака је било интензивно нападано више дана, а кулминација напада је била на Велику суботу 25. априла и дан касније 26. априла 1992. године на православни Васкрс када су браниоци Дервенте, припадници локалане Територијалне одбране посусустали, односно обећана помоћ од ЈНА из Дервенте им није стигла. А осудни напад се десио из правца села Костур.

Сви браниоци који су остали у Чардаку били су у окружењу и сви су тешко настрадали по уласку муслиманско-хрватских снага. Један мањи дио Чардачана се успио пробити до савезне војске ЈНА, прегазивши ријеку Укрину и тако се спасио.

По заузећу Чардака неко од хрватских војника је написао на једној кући "Чардак је мртав", што заправо и јесте био циљ окупационих снага.

 

ИМЕНА ЖРТАВА

У Чардаку су убијени:

  1. Милојко Поповић, рођен 1955. у Церанима код Дервенте, од оца Драге и мајке Марице
  2. Гавро Петковић, рођен у селу Календеровци, по занимању наставник. Убијен приликом бјежања у Чардаку
  3. Мирко Ђуришић, убијен стријељањем у Чардаку.
  4. Сретен Плавшић, убијен стријељањем у Чардаку.
  5. Благоје Ђураш, рођен 1952. одведен у логор Дома ЈНА и тамо убијен од Азре Алешевић-Башић.
  6. Саво Живковић, рођен 1946. убијен у својој кући.
  7. Јелена Живковић, рођена 1944. убијена у својој кући.
  8. Горан Живковић, рођен 1977. убијен у својој кући.
  9. Вељко Лазаревић, рођен 1947. заклан у својој кући.
  10. Мирјана Лазаревић, рођна 1950. заклана у својој кући.
  11. Душко Лазаревић, рођен 1971. заклан у својој кући.
  12. Радојка Кнежевић, рођена 1977. силована па убијена.
  13. Даница Чудић, рођена 1954. мучена па убијена.
  14. Чедо Чудић, рођен 1952. мучен па убијен.
  15. Драгана Николић, рођена 1976. силована па убијена.
  16. Миланка Благојевић, рођена 1952. силована па убијена.
  17. Ружица Савић, рођена 1972. силована па убијена.
  18. Ранко Ђураш, рођен 1922. убијен у својој кући.
  19. Видосава Цвијетковић, рођена 1917. заклана у својој кући.
  20. Пантелија Поповић, рођен 1921. заклан у својој кући.
  21. Борис Стјепановић, рођен 1932. заклан у својој кући.
  22. Симеун Симикић, рођен 1927. убијен у својој кући.
  23. Марина Кнежевић, рођена 1967. силована па убијена.
  24. Мирко Пајић, заробљен у Чардаку, а убијен у логору, јер је цедуљицу дао посматрачу Међународног Црвеног крста, у коме је навео стварне услове.

 

ПОСЉЕДИЦЕ

За време окупације Дервенте од стране хрватских снага срушена је православна црква Успења Пресвете Богородице подигнута 1885. године. Стотине дервентских Срба је завршило у концентрационим логорима, одакле се мало ко вратио жив. Углавном су убијани хладним оружјем. Мноштво жена и дјевојака је силовано више пута.

Србска војска у Босни и Херцеговини је средином јуна мјесеца 1992. године по наређењу генерала Момира Талића, начелинка 1. Крајишког корпуса отпочела акцију ослобађања Босанске Посавине, која је носила назив "Коридор живота", а трајала је око мјесец дана.

По ослобађању Дервенте 4. јула 1992. године почео се живот враћати у овај крај, па су пронађени посмртни остаци уз регионални пут Дервента-Добој децембра 1992. године двадесетак тијела од Срба који су убијени у Чардаку на Васкрс. Ексхумација посмртних остатака је урађена 21. до 23. децембра 1992. године на локацији масовне гробнице у Модрану.

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Милорад Симић је домаћин из Дервенте који је на свом земљишту дозволио подизање споменика за убијене Србе у Чардаку 1992. године. Спомен-храм је освештао владика Христозом 2017. године.

Православни Срби овог краја се окупљају годинама крајем априла у спомен-комплексу Чардак, гдје се одржавају парастоси и молитвена сјећања за пострадале у босанско-херцеговачком рату, са пригодним програмом. На овај начин ствара се колективна култура сјећања посавских Срба.

 

СУЂЕЊА И ПРЕСУДЕ

Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу је одбио да процесуира ратне злочине који су учињени у Чардаку, током окупације од краја априла до почетка јула 1992. године.

Тужилаштво Босне и Херцеговине годинама врши опструкцију над истином и жртвама у протеклом Отаџбинском рату 1990-их. Ријетки су случајеви да је неко ухапшен и да је донесена адеквана пресуда.

Једна од таквих је Азра Башић (р. Алешевић), позната као Крвава Азра. Она је између осталих заклала Благоја Ђураша у Дому Југославенске Народне Армије у центру Дервенте, који је доведен из Чардака. Осуђена је правоснажно на 14 година затвора. Она се иначе годинама скривала у САД и била изручена БиХ тек 2016. године.

Поред ње Суд Босне и Херцеговине којим је предсједавала Мира Смајловић је Алмаза Незировића осудио на само две године затвора иако је доказано да је као припадник Војне полиције ткз. ХВО починио страшне злочине над србским цивилима. Између осталог био је чувар у логору Рабић.

Браћа Есад и Дервиш Чавалић, осуђени су на пет, односно пет и по година робије. Више од 500 дервентских Срба логораша ишчекује да се правди приведу и остали многобројни њихови тамничари и џелати.

ПУБЛИКАЦИЈЕ

О злочинима у самом Чардаку није до данас снимљен ниједан документарни филм који се посебно бави овом тематиком. Такође није познато ни да ли је написана нека књига о страдању овог насеља, који је данас предграђе града Дервенте, на сјеверу Босне.

О злочинима над дервентским Србима на бившем југославенском простору до данас није одржан ниједан научни скуп, округли сто, где би научници: историчари, социолози, антрополози... дали своје мишљење односно суд о злоделима која су тада урађена, као и последицама.

 

ЗАКЉУЧАК

Злочин над Србима у Чардаку је само једна карика удруженог ЗЛОЧИНАЧКОГ ПОДУХВАТА који се на Србе обрушио почетком деведесетих година 20. стољећа у Босни и Херцеговини од стране удружених хрватско-муслиманских снага, чији је циљ био истребљење (геноцид, србоцид) православних Срба са њихових вјековних огњишта.

Тужилаштво Босне и Херцеговине, баш као и Хашки Трибунал већ деценијама окрећу главу од страдања Срба и врше опструкцију над судским предметима тј. оптужницама које су поднесене правосудним органима БиХ још почетком 21. вијека. Такође ни међународни представници у БиХ не желе да се овакве ствари расветљавају, јер би откривањем истине дошло до увида у командну одговорност, односно налогодавце, а то би већ промјенило карактер и позадину босанско-херцеговачког рата и уопште разбијања југославенске федерације, гдје су само Срби оптужени као главни кривци.

Заправо, тешко је очеквати да Срби, поготово у Босни, посље вишедеценијске сатанизације у западној хемисфери буду приказани као жртве, јер су годинама приказивани као бастарди које треба збрисати са лица Земље.



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000
Словенија

Медвеђек - Холмец - Шкофије - Јанез Јанша - Игор Бачвар - Доб при Мирни - Копар

Дол при Храстнику - Берислав Попов - Словеначки рат - Винко Пандуревић - Прогон Срба

Хрватска
и Крајина

Бљесак - Олуја - Вуковар - Карловац - Славонска Пожега - Осијек - Сисак - Задар - Книн

Борово Село - Плитвице - Госпић - Корански мост - Караџићево - Масленица - Церна

Медачки џеп - Миљановац - Оркан - Откос - Паулин Двор - Зец - Радосављевић - Лора

Марино Село - Пакрачка Пољана - Керестинец - Бранимир Главаш - Томислав Мерчеп -

Фрањо Туђман - Анте Готовина - Благо Задро - Јанко Бобетко - Добросав Парага - Кијани

Иван Кораде - Иван Векић - Мирко Норац - Јесење Кише - Ђуро Бродарац - Миљенко Ф.

Босна и
Херцеговина

Босански Брод - Брадина - Сарајево - Сребреница - Бреза - Високо - Кукавице - Бравнице

Божана Делић - Страхиња Живак - Мирјана Драгичевић - Поникве - Горажде - Ејуп Ганић

Добровољачка - Тузла - Алија Изетбеговић - Харис Силајџић - Јусуф Празина - Јама Казани

Анђелка Братић - Олга Драшко - Силос - Виктор Бубањ - Цацо - Озрен - Сакиб Махмуљин

Рамиз Делалић - Башчаршија - Слобо Стојановић - Смолућа - Љубо Млађеновић - Фоча

Насер Орић - Глођанско Брдо - Бугојно - Купрес - Сердари - Сефер Халиловић - Чардак

Хрватско Вијеће Одбране -

Косово и
Метохија

Агим Чеку - Агим Рамадани - Хашим Тачи - Рамуш Харадинај - Кадри Весељи - Клечка

Рустем Мустафа - Радоњићко језеро - Старо Грацко - Кафић Панда - Шутаковић - Агуши

Косовска Митровица - Адем Јашари - Сулејман Селими - Ликовац - Жута Кућа - Лапушник

Кукеш - Белаћевац - Дик Марти - Костићи - Рачак - Отац Харитон - Иван Булатовић -

 



Оцените нам овај чланак:




Tags:
SEVERNA BOSNA
MUSLIMANSKI ZLOCINI
HRVATSKI ZLOCINI
SREDNJA POSAVINA
OPSTNA DERVENTA
DEVEDESETE GODINE
PROLECE 1992
ETNICKO CISCENJE
PRAVOSLAVNI VASKRS
KORIDOR ZIVOTA
SRBSKA VOJSKA
BLAGOJE DJURAS
GENOCID SRBOCID
AZRA ALESEVIC
BRIGADA KUNE
102. SISACKA
128. RIJECKA
JEDINICE HVO


ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!





















Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!







Skip Navigation Links