Рамуш Харадинај - www.zlocininadsrbima.com


Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их
Област: Косово и Метохија

Рамуш Харадинај


Рамуш Харадинај (1968.) је бивши герилски вођа Окупаторске Војске Косова и бивши премијер тзв. Републике Косово. Починио је многа зверства убијајући Србе и неалбанце на Косову и Метохији.

Умешан у бројне криминалне радње, путеве дроге, проституције и шверца.

О својим злоделима и нападима на припаднике Полиције Србије 1998-1999 написао је књигу, која је 2012. године објављена.

Харадинај је био два пута оптужен пред Хашким трибуналом за ратне злочине током сукоба на Косову и Метохији, али је исти суд два пута донео ослобађајућу одлуку. Први пут 2008. а други пут 2012. године.

Ухапшен је у Паризу 4. јануара 2017. по интерполовој потерници из Србије, али су француске власти одбиле његово изручење услед "недостатака" доказа. На крају је пуштен 27. априла те године, без икаквог образложења.

Основао је и своју политичку странку Алијанса за будућност Косова и несметано се креће по европским земљама.

ЗЛОЧИНИ И РАТ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ 1998-1999

Битка за Кошаре - Ликовац - Кафић Панда - Клечка - Радоњићко језеро - Рамуш Харадинај

Жута кућа - Отето Косово - Истине и лажи - За ким звона не звоне  - Јована - Рат за Космет

Живети у енклави - Хероји пилоти - Љиљана Жикић - Слађана Станковић - Кос. Митровица

Битка на Паштрику - Вељко Раденовић - Отац Харитон - Горан Шаћировић - Браћа Милић

Приштина - Шутаковић - Лапушник - Рустем Мустафа - Хашим Тачи - Агим Рамадани

Иван Булатовић - Сулејман Селими - Кадри Весељи - Аљуш Агуши - Адем Јашари

Весли Кларк - Ратна причаСоколови - Старо ГрацкоКукеш - Воз - Крај - Агим Чеку

 

 

ЖИВОТОПИС

Рамуш Харадинај је рођен 3. јула 1968. у селу Глођане код Дечана јужном делу Косова и Метохије. После демонстрација косовских Албанаца 1989. емигрирао је у Швајцарску, где је регрутован у терористичку организацију "Народни покрет Косова" из којег је касније настала такође Окупатоска Војска Косова (ОВК).

У Швајцарској је учио кунг-фу и ратне вештине.

Харадинај говори француски и енглески језик. Ожењен је новинарком Анитом Мућај, с којом има кћерку, а из претходног брака има сина.

У Републици Албанији је 1996. завршио обуку и учествовао у стварању терористичких база у градовима Кукеш и Тропоја. На Космет је често долазио илегално, а трајно се вратио средином 1997. године, када је с браћом Даутом и Шкељзеном организовао терористичке нападе на полицију широм Метохије.

У априлу 1998. године постао је један од регионалних команданата ОВК.

Харадинај је написао књигу "Прича о рату и слободи" која је објављена 2002. и у којој износи детаље о стварању ОВК и нападе на Полицију Србије и Војску Југославије. 

 

ПОЛИТИЧКА КАРИЈЕРА

После званичног распуштања и демилитаризације Окупаторске Војске Косова, почетком 2000. године, формиран је ткз. Косовски заштитни корпус у којем је Харадинај био заменик команданта Агима Чекуа.

Са те дужности се повукао 11. априла 2000. године и најавио оснивање странке.


Дочек из Хашког суда

Нова странка под називом "Алијанса за будућност Косова" формирана је 29. априла 2000. и Харадинај је изабран за њеног председника.

Америчко-Британске снаге су пратиле контроверзне активности током предизборне кампање за локалне изборе, октобра 2000. године и један, никад до краја расветљен инцидент, у којем је Харадинај рањен.

 

ТЕРОРИСТИЧКО ДЕЛОВАЊЕ

На његову иницијативу у Глођану је формирана специјална паравојна јединица „Црни орлови“ у оквиру Окупаторске Војске Косова којој се приписује одговорност за мучења и убијања више десетина Срба цивила, чија су тела нађена у Радоњићком језеру и по сеоским бунарима у општини Дечани.


Заплењено оружје од Харадинајеве групе

Харадинај је са још тридесетак припадника ткз. Косовског Заштитног Корпуса почетком јула 2000. напао породицу Мусај из околине Дечана, потом је „тешко рањен“ и пребачен у Немачку, а убрзо по његовом повратку убијен је један члан породице Мусај.

По изворима из иностранства, а посебно оних из Немачке и Швајцарске, био један од организатора насиља и етничког чишћења Срба у организованом погрому од 17. до 19. марта 2004. године.

 

ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА

Рамуш Харадинај је био у групи албанских команданата који су одговорни за удружени злочиначки подухват чији је циљ био успостављање потпуне контроле Албанаца у региону Косова и Метохије нападањањем, прогањањем и незаконитим уклањањем Срба цивила, као и насилним потискивањем колаборације Албанаца и Рома са србским властима. У том циљу, србско, ромско и албанско цивилно становништво је застрашивано, отимано, притварано, пребијано, мучено и убијано. Поред тројице оптужених, у оптужници се наводи још десетак имена особа које су такође учествовале у реализацији заједничког геноцида протви Срба.

На његову иницијативу у Глођану је формирана специјална јединица „Црни орлови“, којој се приписује одговорност за мучења и убијања више десетина Срба цивила, чија су тела нађена у Радоњићком језеру и по сеоским бунарима у општини Дечани. 

Према изводима из судских списа на основу којих је Окружни суд и спровео истрагу 1. септембра 2007. против њега Харадинај је између осталог наредио да се у подрумима Хотела Паштрик оснује провизорни затвор, у који су припадници Окупаторске Војске Косова доводили и затварали цивиле неалбанске националности.


Неке од жртава Рамуша Хараднинаја

По наредби Харадинаја, Срби цивили су три дана мучени, сексуално злостављани и силовани после чега су неке од затворених, Албанци одвели до обале реке Ереник у близини кланице Агими где су их стрељали.

У ноћи између 13. и 14. јуна 1998. године Харадинијеви следбеници и његови подређени, силовали су и Бедрија Шаљу.

Документ Комитета за ратне злочине, поткрепљен фотографијама и исказима сведока, по којем је Рамуш Харадинај наредио да се србски цивили, који су 12. јуна 1999. године заустављени у колони сватова, муче, силују и на крају, покољу и стрељају. Харадинај је лично убио неке од цивила. Они су прво одведени у подрум хотела „Паштрик“, где је малолетну младу силовао. Једној жртви ножем је одсечено уво, а потом су други терани да то ухо поједу. Сви осим младе стрељани су на путу између Ђаковице и Призрена.

Kao командант зоне Метохије, Харадинај је словио за најпоузданијег НАТО савезника на Космету, чији су борци, осим сукоба са србским снагама безбедности, велику помоћ авијацији Северноатланског савеза пружали и у откривању непријатељских положаја.

АЛБАНСКИ (ШИПТАРСКИ) ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА
ПРЕ
1940

Најскупља реч - Босиљка Пасјанска - Срби у Албанији - Балкански рат - Метохија

Призренска лига -

1941

1945

Шефкет Верлаци - Мустафа Круја - Урошевац - Злочини Арбанаса - Плав и Гусиње

Плавски логор - Немачки Гестапо - Априлски рат - Велички покољ - Бали Комбетар

 Свештенство КиМ - Мидхат Фрашери - Скендербег дивизија - Шабан Полужа

Мехмет Градица - Џафер Дева -

1946

1990

Албанизација СрбаБубашваба револуција - Бранка Васојевка - Данило Милинчић

Ђорђе МартиновићМати Иларија - Шиптарски геноцид - Демонстрације

Културни геноцид - Очима ПатријархаБебе Граце - Богородична црква - Енвер Хоџа

 1991 

2000

Агим Рамадани - Агим Чеку - Адем Јашари - Аљуш Агуши - Рамуш Харадинај

Хашим Тачи - Рустем Мустафа - Сулејман Селими - Кадри Весељи - Ибрахим Ругова

Кафић Панда - Клечка - Пијаца Митровица - Шутаковић - Радоњићко језеро - Рачак

 Крвава жетва - Иван Булатовић - Срђан Перовић - Кукеш - Харитон Лукић - Јована

Лапушник - Ликовац - Жута Кућа - Гнездо терораКујтим Бериша - Милош Ћирковић

Битка на Кошарама - Бој на Паштрику - Празна кућа -

21.

век

Гораждевац - Ливадице бус - Мартовски погром - Запис - Косовска гробља

За ким звона не звоне - Без казне - Крај - Отето Косово - Отета светиња -

Димитрије Поповић - Косовско распеће - Дик Марти

 

 

НАКОН РАТА

После оружаних сукоба, током демилитаризације ОВК у снаге за борбу против елементарних непогода, Харадинајеве јединице су се најбрже трансформисале у тзв. Косовски заштитни корпус, зарад чега су му повремено опраштали „ситне несташлуке“, попут оружаних обрачуна са ривалским криминалним клановима на западу Космета. У таквим обрачунима, наводе познаваоци тамошњих збивања, убијено је и неколико потенцијалних сведока које би главни тужилац Хашког трибунала Карла дел Понте радо видела на својој страни.

Половином априла 2005. у билизини села Волујак, јужно од Клине, форензичке екипе УНМИК-а започеле су откопавање масовне гробнице. Због недоступности терена око јаме у коју су бацани лешеви Срба и других неалбанаца, предстоји дуготрајно ископавање.

Због сумње да у околини постоји већи број сличних масовних гробница УНМИК-а ће наставити рекогнистицирање терена. Подручје око Клине и јаме Волујак било је током 1998. и 1999. у тзв. зони коју је контролисала јединица ОВК на чијем је челу био Рамуш Харадинај.

 

ОПТУЖНИЦЕ И ХАПШЕЊА

Тужилаштво Републике Србије је оптужило Рамуша Харадинаја да је одговоран за многе злочине над Србима у јужној србској покрајини и за њим расписале потерницу. Оптужен је да је за масовно убиство Срба на подручју Глођана, где је у лето 1998. на пољопривредној плантажи нађено више од 20 лешева.

У августу 2002. међународни тужилац на окупираном Косову и Метохији подигао је оптужницу против Харадинаја због оружаног напада на једну албанску породицу 2000. године, али никада није осуђен. Свако ко би међу Албанцима помислио да сведочи против њега бивао би убијен. Један од таквих је Бедри Цури.


Хашим Тачи дочекује Рамуша Харадинаја

У оквиру истраге о ратним сукобима на Косову и Метохији 1998-1999 и активностима албанске ОВК, Харадинај је у Приштини 10. новембра 2004. разговарао са истражиоцима Хашког суда за ратне злочине почињене на тлу бивше Југославије у вези сумњи да је починио ратне злочине над Србима и другим неалбанским становништвом током рата на Космету. Поводом истраге Хашког трибунала против њега, сам Харадинај одбацио је могућност подизања оптужнице Хашког трибунала против њега. Он је одмах после избора оценио да је реч о „шпекулацијама и гласинама“.

Хашки Трибунал је против Харадинаја (заједно са Идризом Балајем и Лахи Брахимајем) 4. марта 2005. подигао запечаћену оптужницу (случај бр. IT-04-84-I), којом га по 37 тачака терети за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања, на основу индивидуалне кривичне одговорности (која укључује и учешће у заједничком злочиначком подухвату), почињене у периоду од 1. марта до 30. септембра 1998. године (у које време је Харадинај био командант тзв. оперативне зоне Метохија). Тај налог је престао да важи 10. марта 2005. Сви су у првом појављивању пред Хашким трибуналом одбацили властиту кривицу за ратне злочине над косовским Србима, Ромима и Албанцима за које су оптужени.

Рамуш Харадинај је по пријему оптужнице подено оставку на место премијера тзв. Републике Косово и добровољно се предао Хашком Трибуналу 9. марта 2005. Иначе, није се одмах сложио са америчком сугестијом да мирно и достојанствено оде у Хаг, него је тврдио да му је Џејми Рубин нешто обећавао у име Медлин Олбрајт.

Међународни представници у Приштини (Спец. представник генералног секретара УН за Косово и Метохију Сорен-Јесен Петерсен) имали су по опроштајним пријемима поводом Харадинајевог одласка у Хаг о њему неубичајено лепе речи. Главнина србске стране то објашњава као жељу и настојање да се Косово и Метохија у критичном тренутку обелодањивања Харадинајеве оптужнице умири, односно због тога „што су пропустили да кидишу на Србе опкољене у енклавама“.

Хашки трибунал је 3. априла 2008. донео ослобађајућу пресуду Рамушу Харадинају. Према оцени Претресног већа, Тужилаштво је доказало да су припадници Окупаторске Војске Косова починили злочине, укључујући убиства, окрутно поступање, мучења и силовања, али (осим у два случаја када су у питању други оптужени) није доказало „ван разумне сумње“ да су у то били умешани или одговорни и сам Харадинај и други оптужени.

Суд је у пресуди оценио да је стечен „снажан утисак да се суђење одвијало у атмосфери у којој се сведоци нису осећали безбедно“ и да су „тешкоће везане за прибављање доказа представљале значајну карактеристику овог суђења“.

Хашки суд је у јулу 2010. поништило ослобађајућу пресуду због застрашивања сведока.

Поновљено суђење

Хашки трибунал је 2011. поново покренуо нову оптужницу против Харадинаја за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања 1998.

Нови поступак укључује и оптужницу за учешће у удруженом злочиначком подухвату са циљем злостављања Срба, Албанаца и Рома, те убиства и мучења у логору ОВК у Јабланици, Општина Ђаковица. Али се пресуда није мењала.

Дана 29. новембра 2012. године је по други пут ослобођен у Хашком Трибуналу.

Хапшење у Француској

Почетком 2017. године у Паризу по интерполовој потерници из Републике Србије од 2006.године, ухапшен је Рамуш Харадинај. Француске власти су захтевале од Србије достављање доказа, што је и учињено... али су свеједно одбиле изручење Харадинаја у Београд.


Лисице на рукама џелата

Албанци на Космету су организовали демонстрације и скупове подршке бившем вођи ОВК, али и у још неким градовима западне Европе. Албански наркобосови су платили огромне суме новца за спречавање изручења Рамуша Харадинаја у Републику Србију.

Ослобађајућа пресуда

Судско веће Апелационог суда у Колмару (Француска) 27.04.2017. дало је негативно мишљење поводом захтева Републике Србије за екстрадицију Рамуша Харадинаја и укинуло судски надзор над њим.

Ова установа, међутим, није саопштила образложење те одлуке због чега није сагласан са изручењем Харадинаја, односно који услови из Европске конвенције о екстрадицији нису испуњени.



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000
Словенија

Медвеђек - Холмец - Шкофије - Јанез Јанша - Игор Бачвар - Доб при Мирни - Копар

Дол при Храстнику - Берислав Попов - Словеначки рат - Винко Пандуревић - Прогон Срба

Хрватска
и Крајина

Бљесак - Олуја - Вуковар - Карловац - Славонска Пожега - Осијек - Сисак - Задар - Книн

Борово Село - Плитвице - Госпић - Корански мост - Караџићево - Масленица - Церна

Медачки џеп - Миљановац - Оркан - Откос - Паулин Двор - Зец - Радосављевић - Лора

Марино Село - Пакрачка Пољана - Керестинец - Бранимир Главаш - Томислав Мерчеп -

Фрањо Туђман - Анте Готовина - Благо Задро - Јанко Бобетко - Добросав Парага - Кијани

Иван Кораде - Иван Векић - Мирко Норац - Јесење Кише - Ђуро Бродарац - Миљенко Ф.

Босна и
Херцеговина

Босански Брод - Брадина - Сарајево - Сребреница - Бреза - Високо - Кукавице - Бравнице

Божана Делић - Страхиња Живак - Мирјана Драгичевић - Поникве - Горажде - Ејуп Ганић

Добровољачка - Тузла - Алија Изетбеговић - Харис Силајџић - Јусуф Празина - Јама Казани

Анђелка Братић - Олга Драшко - Силос - Виктор Бубањ - Цацо - Озрен - Сакиб Махмуљин

Рамиз Делалић - Башчаршија - Слобо Стојановић - Смолућа - Љубо Млађеновић - Фоча

Насер Орић - Глођанско Брдо - Бугојно - Купрес - Сердари - Сефер Халиловић - Чардак

Хрватско Вијеће Одбране -

Косово и
Метохија

Агим Чеку - Агим Рамадани - Хашим Тачи - Рамуш Харадинај - Кадри Весељи - Клечка

Рустем Мустафа - Радоњићко језеро - Старо Грацко - Кафић Панда - Шутаковић - Агуши

Косовска Митровица - Адем Јашари - Сулејман Селими - Ликовац - Жута Кућа - Лапушник

Кукеш - Белаћевац - Дик Марти - Костићи - Рачак - Отац Харитон - Иван Булатовић -

 



ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



Оцените нам овај чланак:




Tags:
KOSOVO I METOHIJA
ALBANSKI ZLOCINI
RAMUS HARADINAJ
ZUTA KUCA
TRGOVINA ORGANIMA
EVROPSKI KRIMINAL
DEVEDESETE
OBLAST DUKADJIN
SELO GLODJANE
VISOKI DECANI
ZLODELA OVK
ALIJANSA ZA BUDUCNOST
CRNI ORLOVI
ZASTITNI KORPUS
RADONJICKO JEZERO
ZASTRASIVANJE SVEDOKA
HASKI TRIBUNAL
MASOVNE GROBNICE





















Skip Navigation Links