Књига "Љетопис новог косовског распећа" је ауторско дјело митрополита црногорско-приморског СПЦ, Амфилохија Радовића.

Ова књига говори о србској голготи на Косову и Метохији, о страдањима у ”цивлизованој Европи” крајем 20. и почетком 21. вијека. То су дневнички записи од марта 1999. до децембра 2000. године човjека који је у то вријеме био на Космету и како сам признаје, сакупљао својим рукама одрезане главе, сахрањивао србску дјевојчицу Милицу Марић коју су звјерски убили Албанци... Управо зато митрополит Амфилохије је решио да објави своја свједочења о томе шта се дешавало у покрајини за вријеме НАТО агресије и одмах посље ње, на србском, енглеском и руском језику.

Митрополит Амфилохије иступа у тој књизи и као свjедок догађаја и као сакупљач извршених албанских злочина над Србима; и као ратник за људске душе.

Аутор жели да реченим пробуди помрачену нечасношћу и самовољом свјест свjетских силника, да позове да се суди о Косову и Метохији по правди Божијој и истинској човjечности.

Са страница књиге чујемо крике очајања жртава Мартовског погрома 2004. године, изгнања и разарања, јецаје икона разорених православних храмова. Читамо о Вартоломејској ноћи, отмицама, убиствима, паљењима и пљачкама у пећком и гњиланском крају, о звјерствима Албанаца у Призрену, о злочинима терориста из тзв. ОВК у присуству евро-америчких ”миротвораца”, о сахрани 14 србских жетелаца у Старом Грацку јула 1999... о живим спаљеним женама и дјеци, о србском гету на Косову, о америчкој војној бази "Бондстил"....

Само кад се прочита ова књига може у пуној мјери да се спозна трагедија србског народа, осети жеља да му се пружи помоћ и подршка, схвати колико је важно наше јединство у борби против зла и неправде.

Књига је свједочанство савременика који срцем осећа бол свог народа. И иза свега тога стоји брига о очувању вјере православне, њеној важности за народне душе читавог славенског племена, о једниству православља и свих хришћанских народа.

У завршној ријечи митрополит је поменуо имена многих погинулих Срба на Косову од руку Албанаца, изразио саучешће свима који су бранили своју покрајину и положили живот, као и жаљење што се искорењивање Србства и свега србског и данас наставља.

Књига је објављена октобра 2011. године.