Откос (Билогора) 1991 - www.zlocininadsrbima.com


Време: Југославенски ратови 1990-их

Област: Западна Славонија


ОТКОС (БИЛОГОРА) 1991



"Откос" је назив за злочиначку операцију хрватских паравојних снага која је извршена на подручију Грубишног Поља и Источне Билогоре почетком деведесетих година 20. вијека када су отпочели ратови и разбијање социјалистичке Југославије.

У периоду од 30. октобра до 4. новембра 1991. године припадници хрватске полиције и ткз. Збора Народне Гарде за 5 дана протјерали су више од 4.000 људи и очистили 40 села, највише србске националности. Иза њих је остала пустош и паљевина јер гдје год да су је појавиле хрватске снаге, све је било уништавано до темеља.

У овој акцији убијено је најмање 30 људи, углавном старији од 50 година живота. Источна Билогора обухвата простор од 700km² у сјеверозападном делу Хрватске.

"Откос" је само прва злочиначка акција од три колико је спроведено на подручју Западне Славоније и Билогоре током прве половине 1990-их година када је са својих вјековних огњишта прогнано преко 100.000 Срба, док је неколико хиљада убијено. Посље "Откоса" је брзо усљдила и акција "Оркан", а "Бљесак" је остављен на крају, за мај 1995. године. Био је то тријумф хрватског фашизма - усташтва.

За ове ужасне злочине и етничко чишћење у јесен 1991. године до сада је одговарало само један припадник хрватских паравојних формација: Вељко Марић, који је ухапшен и осуђен у Србији, али је врло брзо и пуштен када је ухапшен.

ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

ВЕЛИКИ
РАТ

Вражија дивизија * Мачва и Подриње * Црна стијена * Источна Босна

Бој на Гучеву * Добојски логор * Сарајевски атентат * Стјепан Саркотић

XIII корпус * Иван Перчевић * Максимилијан Бацсани * Стјепан Дуић

Црна Романија

МЕЂУ
РАТНО
ДОБА

Велебитски устанак * Софијска декларација * Вуковарска резолуција

Јанка Пуста * Марсејски атентат * Бановина Хрватска * Густав Перечец

Андрија Бетлехем * Браћа Домитровић * Борго Вал ди Таро * Јурај Шпилер

 

НДХ

Грабовац Бански * Острожин * Макс Лубурић * Лорковић * Дивосело

Глинска црква * Гудовац * Ливањско поље * Бегово Брдо * Логор Госпић

Вукашин Мандрапа * Љубан Једнак * Стари Брод * Мирослав Филиповић

Сисак * Шушњар * Јастребарско * Пацовски канали * Бог и Хрвати * Шид

Логор Даница * Корићка јама * Јасеновац * Међеђа * Гаравице * Усташе

Црна Легија * Керестинец * Алојзије Степинац * Moшков * Динко Шакић

Стара Градишка * Паланчиште * Садиловац * Анте Павелић * Пискавица

Славко Квартерник * Јуре Францетић * Воћин * Крунослав Драгановић

Иродови синови * Марија Почуча * Magnum Crimen * Даница Праштало

Калати * Машвина * Возућа * Бракусова Драга * Платон (Јовановић)

Дамјан Штрбац * Петар Дабробосански * Мирко Пук * Џафербег Куленовић

Пребиловци * ВељунДракулић * КрушћицаПркос * Будак * Драксенић

Виктор Гутић *

БРОЗОВО
ДОБА

Голи Оток * Хрватско прољеће * Биоскоп 20. октобар * Стево Крајачић

Тајни досије Тито * Владимир Роловић * Вуковар кроз векове * Крижари

Бугојанска група * Лудвиг Павловић * Звонко Бушић * Отимица авиона

Народни Отпор * Томислав Ребрина * Делнице * Миљенко Хркач

Звонко Бушић * Гвардијан * Јосип Сенић * Бруно Бушић

1990-те

Вуковар * Логор Лора * Рокнић * Госпић * Бљесак * Олуја * ГрубориОркан

Медачки џеп * Миљевачки плато * Бојан ВесовићПакрачка пољана

Радосављевић * Рибарска колиба * Карловац * Плитвице * Паулин Двор

Масленица * Породица Зец * Воћин * Бјеловар * Иван Кораде * Олујић

Добросав Парага * ОткосКорански мост * Анте Готовина * Афера Шпегељ

Миливој Петковић * Караџићево * Славонска Пожега * Дан устанка *  

Божићни Устав * МаксимирТомислав МерчепЗадар * Јанко Бобетко

Слободан Зуровац * Јесење Кише * Логор Керестинец * Благо Задро

Вариводе * Дамир Крстичевић * Миљенко Филиповић * Борово Село

 Иван ВекићЈосип Манолић * Фрањо Туђман * Бранимир Главаш * Сплит

  Сарваш * СисакГојко Шушак * Удбина * Стјепан Месић * КнинОсијек

Рахим Адеми * Звонимир ЧеревенкоМарко Утржан * Владо Миланковић

Мирослав Туђман * Малешевић * 72. бојна *

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Југославија је била федеративна држава састављена од шест република (СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија). И СФРЈ и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живили од Вардара па до Триглава и од Ђердапа до Јадрана.


Од Вардара па до Триглава, нешто се одриграва

Друштвено-економско уређење је био социјализам, односно диктарура пролетеријата и радничко самоуправљање. Политички систем је био једнопартијски, односно владао је Савез Комуниста.

Устав Југославије од 1974. године донио је децентрализацију земље, која је омогућила сепаратистичким снагама прво у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији западног Балкана, а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат.

Савезна скупштина августа 1989. године доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замјењује вишепартијски систем почетком наредне године. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.

Савеза Комуниста Југославије се распада 23. јануара 1990. године на чувеном XIV конгресу у београдском Сава Центру, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе.


Југославенска шесторка распада

Словеначка делегација напушта засједање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен у питање. Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је након 45 година прекинута владавина комуниста у Југославији.

Заправо тада је друга јужнославенска држава озбиљно нагрижена унутрашњим сепаратизмима, који су врло брзо добили велику помоћ спољних фактора, прије свега: Ватикана, Европске Уније, САД... а касније и исламских земаља сјеверне Африке и Блиског и Средњег Истока.

Ситуација у СР Хрватској

Након одржаних вишестраначких избора у авнојевској Хрватској 22. априла 1990. године побједила је странка Хрватса Демократска Заједница која је у свом политичком програму јасно истицала жељу за независности тј. одвајање СР Хрватске од СФР Југославије.

У цијелој авнијевској Хрватској владала је велика еуфорија због тријумфа партије Хрватска Демократска Заједница на изборима, а након тога све чешће су се могле јавно видјети слике хрватских фашистичких злочинаца (Анте Павелића, Алојзије Степинац, Вјекослав Лубурић ...), чути шовинистичи (усташки) поздрави и стихови, исписвање антисрбских графита. Србима у СР Хрватској је то будило авјетна сјећања на прогоне и геноцид из времена НДХ.


Туђман Рачану: Ти их замајавај, прави се добар

Већ у мају 1990. године странка ХДЗ и Фрањо Туђман су преузели контролу над Полицијом, Тужилаштвом, медијима и државном управом. Србски кадрови из Министарства Унутрашњих Послова су очишћени у јуну и јулу 1990. године врло брзо по преузимању власти, тако што су нереди на Максимиру (загребачком стадиону), између навијача НК Динамо и ФК Црвене звезде злоупотребљени и искориштени у пропагандне сврхе са антисрбским предзнаком. Тако је кренуо медијски рат против свега што је србско и југославенско.

Власт СР Хрватске у Загребу, је током љета донела одлуку да формира себи и оружане снаге. Октобра и новембра 1990. године у СР Хрватску илегално увезена велика количина наоружања за потребе резервног састава полиције, чланова ХДЗ и ХОС. Ту акцију су водили Мартин Шпегељ и Јосип Бољковац, министри у тадашњој Влади СР Хрватске. Контраобвештајна служба ЈНА је снимила филм о овом подухвату на војном полигону ЈНА у Гакову октобра 1990. године, а 27. јануара 1991. године увече то је објавио и ТВ Београд.

Дана 22. децембра 1990. у Сабору је свечано проглашен "Божићни Устав", којим су Срби изгубили деценијску конститутивност, а Хрватска избацила назив "социјалистичка" из свог назива.


Еуфорија каква се не памти: Остватење сна

Од маја 1990. године ситуација у СР Хрватској се из дана у дан погоршавала и Срби су били страховито уплашени за своју личну сигурност и своје имовине. Редовно су се могли видети пароле, плакати, а велики број Срба је преко телефона добијао пријетње да морају да се одселе из својих домова и оду у СР Србију. Добијали су чак и увредљива писма у којима је стајао потпис "ХДЗ". Овакве поруке су добијали чак и Хрвати који су били у брачној заједници са Србима...

Срби у Хрватској су добијали отказе на послу, а чак су им и дјеца психо-физички малтретирана у школама. У скоро свим насељима гдје су Хрвати имали апсолутну или релативну већину постојали су одређни чланови странке ХДЗ који су имали задатак да пазе на кретање својих комшија Срба (шпијунажа).

Ситуација у Западној Славонији и Билогори

Срби на овом подручију представљају домицилно становништво које се ту налази у већем броју још од средине 16. века, а било их је и раније, па је ово подручје ушло у састав Војне Крајине, посебне области под управом Бечког двора.

За време Првог светског рата Срби су из ових крајева мобилисани највећим дијелом у аустроугарску 5. армију и послати на три фронта: источни у Галицију, јужни на Тирол и југоисточни у Подриње и Шумадију. Међутим, Билогорски и западнославонски Срби су се предавали јер нису хтели да гину за интересе германске царевине.

У току Другог светског рата усташки режим НДХ је на територији Источне Билогоре починио геноцид према србском и нехрватском становништву убијајући их у кућама, шумама, бацајући у јаме, одводећи у логоре одакле се мало ко вратио, пљачкајући и палећи им имовину и православне светиње. Становништво је масовно одвођено у логор Јасеновац, који је у близини.

Крајем 1990. године на Билогору су доведени полицајци пореклом из западне Херцеговине, тврдо усташко језгро. У пролеће 1991. године Србе из свих насељених места на Билогори позивају на информативне разговоре и "проверавања". У јавним листовима могу се видети чак и усташке пароле (Грубишнопољски лист бр. 91, од 19. јула 1991).

Од марта месеца 1991. креће минирање србских локала у Дарувару и околини. А у мају су скрнављене или нестале све спомен-плоче и споменици жртвама и народним херојима из Другог светског рата.

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ  1941-1945

ЗЛОДЕЛА

Априлски рат * Крива РекаБојник * Крагујевац * Плав и Гусиње

Немачко бомбардовање БеоградаУрошевацКочевски масакр

Савезничко уништавање Београда * Бачка и Барања * Ниш

Новосадска рација * Бомбардовање Подгорице * Лесковац * Шид

ДрагинацКраљевоПива * Возућа * ДракулићВелика * Кикинда

Велика * Блажево и Бозољин * Панчево * Јабука *

ЗЛОЧИНЦИ

Ласло Бардоши * Ференц ФишерШефкет Верлаци * Валтер Браухич

Богдан Филов * Евалд КлајстЏафербег Куленовић * Аћиф Ефендија

Италијанска војскаХенрик ВертМирко Пук * Бенито Мусолини

Бугарска војскаМустафа Круја * Борис III * Бедри Пејани * Џафер Дева

Асен Николов * Балисти * Адолф Хитлер * Бенито МусолиниНДХ

Мидхат Фрашери * Анте ПавелићВалтер Браухич * Васил Бојдев

Јурај ШпилерЈозеф Јанко

ЖРТВЕ

Браћа Остојић * Марко Бошковић * Сава Трлајић * Љубан Једнак

Петар ДабробосанскиСвештенство на Космету * Љубо Млађеновић

Вукашин Мандрапа * Сава Шумановић * Марија Почуча * Острожин

Дабробосански и Милешевски * Достиеј Васић * Николај Велимировић

ЛОГОР

Шарвар * Плав * Сајмиште (Земун)Барч * Бараке на Сави

Бањица * Бејсфјорд * Дахау * Госпић-Јадовно-Паг * Карашок

Црвени Крст * Митровица * Сисак * Норвешка * Јастребарско

ПУБЛИКАЦ.

Бездане јамеЛогори Мађарске * Magnum Crimen * Пацовски канали

Књига из тишине * Кордунашки процес * Личка трагедија * Билогора

Бог и Хрвати * Заборављена рација * СПЦ * Фратри и усташе кољу

Деца у жициРади ти дијете свој посао * Крвава бајка * Црна књига

 

Срби из општине Дарувар су организовали референдум за припајање Дарувара САО Крајини. Припадници МУП-а Хрватске долазе на гласачако место и скидају заставе, а контрлоре хапсе.

Дана 12. августа 1991. постављају се полицијски пунктови на свим излазима из Гробишног Поља, Бјеловара, Подравске Слатине и Вировитице. Ноћу се често чује пуцњава из аутоматског оружја.

Од 16. августа 1991. у Западној Славонији крећу незаконита хапшења, затварања, киднаповања, мучења Срба, углавном цивила од стране хрватских паравојних јединица. Међу њима нестали су следећи Срби: Спасо Милошевић (полицајац на боловању), Кекеровић Млађен, Дмитар Станић, Драган Мачак и др. Сви они су киднаповани док су ишли на посао. Једино је пуштен Кекеровић Млађен јер је имао познанство са начелником СУП-а Бјеловар, Стојаном Густином.

Хрватска пропаганда је ширила лажи да је ЈНА имала своја дејства на Билогори и да "угрожава" Хрвате. Исто тако су стално говорили о присуству "четника" и све Србе су сврставали у четнике, иако четника није било на Билогори ни за време Другог светског рата, већ само партизана.

Чак и за време постојања СФРЈ, када су постављане спомен-плоче невино убијеним жртвама народа Западне Славоније, екстремно оријентисани Хрвати су те плоче уништавали, нпр 1971. за време МАСПОК-а.


Србска насеља у општини Грубишно Поље 1991.

Од септембра 1991. крећу масовно и минирања србских кућа у селима око Подравске Слатине, Дарувара, Бјеловара и Грубишног Поља. Србско село Јасенаш је нападнуто 2. септембра 1991, а Иваново село је нападнуто 21. септембра 1991. ХДЗ је касније издао књигу "Откос" где је прецизно навео податке о организаторима и извршиоцима ових незаконитих радњи као и имена злочинаца са чиновима и улогама у том подухвату. Они су се тиме хвалили.

 

ПРИЈЕ ПОГРОМА

У свим градовима Словеније и Хрватске 1991. где су биле и касарне ЈНА, долазило је до провокација и малтретирање војника и официра ЈНА као и њихових породица, од стране хрватског становништва. Дешавало се да им градске власти искључују воду, струју, недозвољавају доставу хране у касарну и др. У тим касарнама су се већином налазили војници на редовном одслужењу војног рока. Војници и официри ЈНА хрватске и словеначке националности, су од маја 1991. масовно дезертитали из ЈНА, одлазећи кућама, а многи су приступали ЗНГ или у специјалне јединице полиције.

У Бјеловару је постојала касарна ЈНА "Божидар Аџија" у којој је била смештена 265. моторизована бригада у саставу 32. Вараждинског корпуса Југославенске Народне Армије. Та касарна је била под управом Пете војне области ЈНА са комадом у Загребу. Хрватске паравојне снаге су 29. септембра 1991. насилно заузеле бјеловарску касарну након вишесатне борбе са припадницима ЈНА и том приликом почињени су ратни злочини, када је убијено неколико заробљених војника и официра ЈНА. Исти дан је и мајор ЈНА Милан Тепић дигао складиште муниције у шумици "Бедник" у ваздух, усмртивши том приликом и себе и око 200 припадника хрватских паравојника.

Прогон србског становништва на подручију Западне Славоније почео је мјесец дана касније, односно 29. октобра 1991. на основу одлуке коју је донео тзв. Кризни штаб Славонске Пожеге, којом је требало да се "евакуише" 26 србских села подно Папука и Псуња. Овај прогон је био први већи прогон становништва након Другог свјетског рата, који је имао и званичну наредбу. Прије саме акције "Откос" на подручију Источне Билогоре је убијено током јесени 1991. најмање 20 Срба цивила.

Када је србско становништво избјегло према Босни и Херцеговини, пошто се у то време тамо још није водио рат, одмах у је у србским селима усљедила пљачка, минирање и паљење кућа све са циљем да се Србима онемогући повратак. Уништене су чак и православне светиње. Они Срби из споменутих села који нису отишли у Босну, остали су код рођака и пријатеља у сусједним селима: Чечавачки Вучјак, Горњи Врховци и Шњегавић. То је дошло до организовања покрета отпора хрватском државном тероризму, па је формира Територијална Одбрана у складу са Уставом СФРЈ и отпочеле су сеоске страже.

 

ПРИПРЕМА НАПАДА

Након заузимања касарни ЈНА у Бјеловару, Вировитици и оконим градовима, хрватске паравојне снаге су добиле значајну помоћ и надмоћ у наоружању.

Дана 1. октобра 1991. тзв. Кризни штаб у Грубишном Пољу је дао налог Фрањи Ковачевићу да заузме србска села Билогоре. Тако је три дана касније је пуковник ЗНГ Мирослав Језерчић именовао Фрању Ковачевића за главног координатора ове акције, а Ђуру Црквенца за његовог замјеника и помоћнике Ивицу Дебића и Антуна Делића.

Док је за централно мјесто организације одређена зграда Територијалне Одбране Грубишног Поља, гдје је комадовао Људевит Скал.

Већ 8. октобра 1991. се доноси коначна одлука о почетку тајне акције "Откос", која је садржала план у 12 тачака. Међутим, наредни дан Генералштаб хрватске паравојске који предводи бивши генерал ЈНА Антун Тус издаје наредбу да се одложи извођење акције "Откос", јер је дан раније наступило примирије са ЈНА. То вријеме су хрватске снаге искористиле за прегруписавање и попуну једница.

 

НАПАД И ПОГРОМ

Дана 31. октобра 1991. године око подне, отпочела је акција "Откос", тако што су припадници хрватских паравојних снага и цивилне заштите напале припаднике Територијалне Одбране које су формално биле из састава Бањалучког корпуса ЈНА. Те јединице су ту дошле из Словеније, у складу са споразумом ЈНА и новоизабране власти у Словенији. Однос нападача и брањеника је у том моменту био 6:1, јер су хрватске снаге бројиле више од 2.600 војника, а србске нешто више од 450.

Тада, крајем октобра 1991. Хрватска још није била међународно призната, већ је била у саставу СФРЈ. У том првом нападу за време "Откоса" погинуло је 12 припадника Територијалне Одбране и још је убијено 10 цивила.

А након "Откоса" убијено је још 8 цивила. Србско село Мали Грађевац је до темеља уништено и спаљено. Хрватске паравојне снаге су напале 2. новембра 1991. и село Рушевац у општини Славонска Пожега, када је убијено неколицина старијих Срба цивила.

Они су живи спаљени у својим кућама: Миличић Јагода (80), Трлајић Љуба, Трлајић Анђа, Чичковић Ката, Васић Ђуро (70). А хрватске снаге су 3. новембра 1991. ушле у војни полигон Југославенске Народне Армије у Гакову.

Затим је на подручију Источне Билогоре у троуглу Бјеловара, Дарувара и Вировитице из 23 Срба села и још 15 насеља која су углавном насељена са Србима, и још 250 припадника других несрбске нације кренуло у избеглиштво, јер нису веровали хрватским паравојницима. Чак и они Срби који су остали у хрватској полицији су убијени након "Откоса“.

 

ИМЕНА ЖРТАВА

Настрадали цивили пре Откоса

Србски цивили на подручију Источне Билогоре, у троуглу Бјеловара, Грубишног Поља и Вировитице су од јула до новембра 1991. били изложени: батињању, рањавању из ватреног оружја, сакаћењу, пљачкању, незаконтом хапшењу и киднаповању, од припадника ЗНГ, МУП-а Хрватске и чланова ХДЗ, који су имали у хотелу "Билогора" имровизовани затвор. Међу тако настрадалима су сљедеће особе:

  1. Станић М. Дмитар, рођен 1952. у Великој Ператовици, ухапшен је 16. августа 1991. а исти дан је убијен од ЗНГ.
  2. Милан Бозета,
  3. Илија Стојић,
  4. Милорад Бубић,
  5. Млађен Кекеровић,
  6. Др. Душанка Даљуг, заробљена августа 1991. и мучена, после размjењена,
  7. Боривоје Димић,
  8. Сукур Живко, заробљен августа 1991. и мучен, после размjењен
  9. Живко Ћетковић,
  10. Милан Дробац,
  11. Ђуро Љуштина,
  12. Мачак Драган,
  13. Торбица Милорад, тешко мучен и убијен августа 1991. у згради ТО Грубишно Поље.
  14. Милошевић Спасоје, ухапшен и убијен у Грубишном Пољу 16. августа 1991.
  15. Милојко Рајлић,
  16. Саво Карановић
  17. Миленко Басташић, рањен од Крунослава Буковца из аутоматске пушке на бензинској пумпи,
  18. Мачак Драган, ухапшен и убијен у Грубишном Пољу 16. августа 1991. године од припадника јединице Стојана Густина.
  19. Почуча Милорад, затворен 27.9.1991. а потом и мучен.
  20. Васиљевић Мићо, из Грубишног Поља, убио га је Вељко Марић септембра 1991. у Грубишном Пољу.
  21. Тврдоријека Ђ. Стеван, рођен 1927. у Грубишном Пољу. Био је угледан и богат домаћин. Убијен је 20.9.1991. од припадника ЗНГ: Вељка Марића и Тренгер Рудолда.
  22. Гашпаров Љиљана (р. Вучковић) из Велике Трешњевице, убијена 17.09.1991. у родитељској кући, иако ту није било борбених дејстава. Њена мајка и брат су одведени у логор.
  23. Слијепчевић Петар, из Растовца, убијен септембра 1991. највероватније од Вељка Марића.
  24. Љуштина Никола, стар 70 година, заробљен у селу Јасенаш, потом одведен у логор где умире од задобијених повреда.
  25. Познић С. Раде, рођен 1935. у Турчевић Пољу. Незаконито ухапшен од хрватске полиције 28.10.1991. у својој кући. Одведен прво у Грубишно Поље, потом у Бјеловар где је убијен, а тело му није нађено.
  26. Вуковић Зорка, погинула октобра 1991. када су снаге ЗНГ гранатирале Тручевић Поље.
  27.  Чакмак Ранко, погинуо октобра 1991. када су снаге ЗНГ гранатирале Тручевић Поље.
  28. Чакмак Мара, погинула октобра 1991. када су снаге ЗНГ гранатирале Тручевић Поље.
  29. Лазић С. Здравко, из Бачковице. Ухапшен 08.10.1991. под лажним оптужбама хрватске полиције да "снабдева ћетнике" у Великом Грђевцу, а потом је жив бачен у септичку јаму на војно-полицијском полигону, у шуми "Кукавица“.
  30. Царевић И. Миленко, рођен 1952. у Чађавцу. Ухапшен 8.10.1991. у Великој Писаници од хрватске полиције. Одведен на војни полигон у шуму "Кукавица" и ту тешко мучен и на крају убијен из аутоматске пушке. Убијен је од Ивановић Д. Бранка, Србина из Равнеша, у хрватској униформи.
  31. Јоветић С. Недељко, из Чађавца. Ухапшен 8.10.1991. у Великој Писаници. Постоје велике индиције да је и он завршио у шуми "Кукавица“.
  32. Радаковић Слободан живео у Бачковици, рођен у Великој Барни. Ухапшен и убијен 9.10.1991.
  33. Лазић С. Зоран, рођен 1970. у селу Имљани (БиХ). Доселио се у село Полум. Ухапшен 6.10.1991. у Великој Писаници, а после убијен. Не зна се где му је тело.


Настрадали цивили у Откосу

  1. Раде Кравић, ухапшен од ЗНГ, држан у затвору у Бјеловару. Пуштен, а потом убијен у Дапчевачким Брђанима у једној шуми.
  2. Живко Мишчевић
  3. Љубан Орић, из Тополовице заклан од припадника ЗНГ 2. новембра 1991. после спаљен.
  4. Љуба Орић, из Тополовице заклана од припадника ЗНГ 2. новембра 1991. после спаљена.
  5. Отковић Љуба, из Растовца, убијена 3. новембра 1991. на очиглед свог супруга, од стране Вељка Марића.
  6. Глежнић Стеван звани Кузман, рођен 1920. у Великој Дапчевици. 2.11.1991. се затекао у селу Лончарица где је заклан од припадника ЗНГ Вировитица.
  7. Мишчевић Живко, рођен 1948. у Лончарици. Убијен у свом дворишту 2.11.1991. од припадника ЗНГ.
  8. Поповић Милан, рођен 1928. у Лончарици, где је убијен 2.11.1991.
  9. Сокол Фрањо, Хрват по нацији из Велике Дапчевице. Убијен 2.11.1991. у својој кући од припадника ЗНГ Копривница, јер му је ћерка била удата за Србина Душана Мркшића из Грубишног Поља.
  10. Ишибај Т. Мирослав, рођен 1963. из мешаног брака Албанца и Српкиње. Убијен од хрватских снага 1.11.1991. у Великом Грађевцу. Хрватска пропаганда је лажирала да су њега убили билогорски Срби.
  11. Мачак Стево, из Мале Јасеноваче. Тешко је пребијан и мучен 1.11.1991. умро је дан касније од задобијених повреда.


Настрадали цивили посље Откоса

  1. Вудраг Даница, стара око 70 година, из Велике Дапчевице крај Грубишног Поља. Убијена је у децембру 1991. од припадника ЗНГ у дворишту Филипа Глежноћа.
  2. Јаворина Милан, рођен 1951. у Малој Дапчевици, радник комуналног предузећа у Грубишном Пољу. Био је сведок многих мучења убистава Срба у Грубишном Пољу 199. те му је подметнута саобраћајна несрећа где је настрадао код зграде Шумарије. Егзакутор је особа са презименом Чвек.
  3. Милић С. Војислав, рођен у Зринској, а живео у Ждраловима. После одласка Срба са Билогоре новембра 1991. одлази у Зринску да види шта му је са породицом и имањем. У повратку га припадници ЗНГ извлаче из аутобуса код циглане у Великом Грђевцу и убијају.
  4. Попржан Ј. Раде, Србин из Цремушине р. 1926. вратио се из Тење гдје је боравио код кћери и њене породице у родно мјесто гдје га убијају хрватски екстремисти 1996.
  5. Раделић А. Милан, рођен 1923. у Великом Грђевцу. Убијен на Велики Петак 24.4.1997. од стране Јосипа Маријана из В. Грђевца и Златка Грденића из Павловца, активиста ХДЗ још од 1990.
  6. Царевић Љубо (60),
  7. Царевић Милан (71),
  8. Дулић Ката (74),
  9. Дулић Миле (39),
  10. Дулић Јагода (74),
  11. Дулић Радојка (47),
  12. Ивановић Бранко (30),
  13. Ивановић Милева (47),
  14. Старчевић Анђа (62),
  15. Старчевић Јелка (80),
  16. Старчевић Мара (55),
  17. Старчевић Милка (72),
  18. Старчевић Јагода (75),
  19. Старчевић Рајко (31),
  20. Шимић Милка зв. Мица (61),
  21. Шимић Милка (70),
  22. Живковић Јанко (67),
  23. Мијатовић Миле (82),
  24. Протић Милан (60), заклан у кревету,
  25. Протић Станко (69),
  26. Радмиловић Милан,
  27. Радмиловић Ана,
  28. Радмиловић Илија (41),


Погунули припадници србске Територијалне Одбране

  1. Шукић В. Миленко, рођен у Великој Барни, погинуо 31.10.1991. у Растовцу.
  2. Глежнић Душко, из Велике Дапчевице, погинуо 31. октобра у Растовцу,
  3. Тијеглић Светозар, погинуо 31. октобра у Растовцу,
  4. Илић Јово, из Зринске, погинуо, у Зрињанским брдима 31.10.1991.
  5. Бојић Душан, из Малог Грђевца, погинуо на у Зрињанским брдима 31.10.1991. године погођен снајпером, сахрањен у Гакову.
  6. Лазић Зоран, из Нове Писанице, рањен 31. октобра у Зрињанским брдима, а после убијен.
  7. Хорват Ђуро, из Чађавца, Хрват, убијен од ЗНГ у Растовцу 31. октобра 1991.
  8. Кокот Миленко, из Грубишног Поља, погинуо у Растовцу 31. октобра 1991. и спаљен.
  9. Радојичић М. Ненад, р. 1970. убијен 31. октобра 1991. у Горњој Ковачици.
  10. Пендељ Ненад, из Мале Ператовице, Хрват, р. 1968. погинуо у Горњој Рашеници 31. октобра 1991.
  11. Познић Р. Живко, р. 1957. у Малим Зденцима, заробљен у Растовцу 31. октобра 1991. мучен и спаљен у Турчевић Пољу.
  12. Смиљанић Роберт, тешко рањен 31. октобра 1991. у Растовцу од тромблонске мине, потом спаљен.


ИЗВРШИОЦИ

У овој акцији "Откос" учествовали су следеће полицијске и паравојне јединице Хрватске:

  • 127. бригада ЗНГ из Вировитице,
  • Специјална јединица полиције "Омега" из Бјеловара,
  • Противдиверзантска јединица ЗНГ из Бјеловара,
  • 57. самостални батаљон ЗНГ из Грубишног Поља,
  • Одред народне заштите из Грубишног Поља,
  • 105. тенковска бригада из Бјеловара,
  • 19. артиљеријска бригада из Вировитице (МПОАД),
  • Добровољачка бригада из Корпивнице,
  • 52. батаљон из Дарувара...

 

НАЛОГОДАВЦИ И ОРГАНИЗАТОРИ

Особе које су организовале и командовале овом акцијом су:

  1. Фрањо Ковачевић, пуковник у ЗНГ,
  2. Мирослав Језерчић, пуковник ЗНГ, командант 2. оперативне зоне Бјеловара,
  3. Људевит Скал, командант ТО Грубишног Поља,
  4. Ђуро Црквенац заменик Фрање Ковачевића,
  5. Ивица Дебић, помоћник Фрање Ковачевића
  6. Антун Делић, помоћник Фрање Ковачевића, високи функционер ХДЗ Вировитица,
  7. Ђуро Дечак, рођен 1952. у Градини крај Вировитице,
  8. Хамдија М. Машиновић, пореклом из БиХ, командант ПУ у Бјеловару,
  9. Жељко Цепанец, командант ЗНГ у Бјеловару,
  10. Иван Боснар, из Дарувара,
  11. Стево Гладојевић, начелник СУП Грубишно Поље,
  12. Круно Буковац, син зубара Златка из Великог Грђевца.


ПОСЉЕДИЦЕ

Ујутро 10. децембра 1991. хрватске јединице: 121. бригада из Нове Градишке и 123. бригада из Славонске Пожеге, отпочињу напад и на преостала 3 "непокорена" села подно Билогоре. Села су заузета без отпора, а становништво у њима је кренуло ка Босни у избјеглиштво.

Разлог за овакву одлуку лежи у чињеници да србско становништво на овом подручију је и за вријеме НДХ имало такође трагичну судбину, када су њихови преци убијани на кућном прагу или одвођени у неки од усташких логора: Јасеновац, Јадовно, "Даница"... одакле се нису вратили.

Према подацима Документационо-информативног центра Веритас, тада је убијено још 67 Срба, од чега 31 жена, за неколико дана, а само 10. децембра 1991. убијено је 36 људи, углавном старијих и немоћних. У тим селима је након етничког чишћења отпочела пљачка и паљење имовине, као и минирање кућа.

Тако је уништено 616 кућа и 590 привредних објеката. Док се 1.500 људи србске националности поново нашло у збеговима ка Босни и Херцеговини.

Након овог етничког чишћења, уништени су вредни културно-историјски споменици под заштитом УНЕСЦО-а и православне светиње: Храм светог Димитрија у Растовцу (подигнут у 17. стољећу) и црква Успенија Пресвете Богородице у Доњој Рашеници (саграђена 1709. године).

У децембру 1991. због свих ових догађаја још 7.000 Срба из овог краја напушта своје куће и одлази у Босну и Херцеговину или СР Србију.

Прије Другог свјетског рата, на подручију Источне Билогоре живело је 18.000 Срба. Након усташког геноцида у НДХ, као и оних прогона у ратовима на подручију бивше Југославије 1991-1995. број Срба се страховито смањио. Према попису становништва из 2011. преостало је око 1.000 Срба, углавном старијих без дјеце.

Мало посље "Октоса", хрватске паравојне снаге настављају своје злочиначке операције, па је тако покренут "Оркан" који је донио нова ентичка чишћења ових крајева.

 

СУЂЕЊА И ОПТУЖНИЦЕ

Тек 2000. године је хрватско правосуђе отпочело истрагу за Србе цивиле који су убијени 10.12.1991. у три србска села, али до данас није ниједна пресуда донесена у вези тог случаја.

ДИЦ Веритас је крајем 2008. године предао Тужилаштву за ратне злочине у Београду обимну документацију везано за злочине и етничко чишћење Срба у Пожешкој котлини и Источној Билогори 1991. Спроведен је предкривични поступак, а докази су достављени и хрватском тужилаштву.

Ни пред хрватским, ни пред међународним судовима нико није одговарао нити је уопште процесуиран за ове ратне злочине и етничко чишћење србских села у Западној Славонији. У Републици Хрватској важи ткз. Закон о опросту, по коме ниједан хрватски војник и полицајац не смије бити осуђен за учешће у оружаним дејствима деведесетих.

Милорад Почуча је имао након тортуре три пластичне операције, не би ли се сакрили трагови мучења. Посље рата је тужио државу Хрватску, а на Државном суду су му тражили потврду инвалидности. Он је отишао у болницу у Вировитицу да то тражи, а седам дана касније умире на пречац.

Пред правосудним органима, у Београду, једно је процесуиран Вељко Марић, припадник ЗНГ, за убиство старца Петра Слијепчевића 31. октобра 1991. у селу Растовац, у општини Грубишно Поље. Иста особа је осумњичена и да је током септембра 1991. године, незаконито затварала, мучила и тешко повређивала људе србске националности у средњошколском центру у Грубишном Пољу.

Вељку Марићу се на терет ставља убиство Миће Васиљевића и Владимира Кучере, као и мучење Звјездана Мачка. Вељко Марић је ухапшен 17. септембра 2010. у Димитровграду, на основу потјернице Интерпола из Београда, а посље је и осуђен од србског правосуђа на 12 година затвора.

Вељко Марић је пуштен, тј. испоручен Хрватској 2. јуна 2015. године гдје је уживао статус хероја и привремено смјештен у затвор у Глини, а касније је послат кући на "љечење" односно на привремену слободу. Дана 21. септембра 2016. године враћен је у затвор због насиља у породици.

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Ово подручје је дошло под заштиту Плавих шљемова почетком 1992. године, када је према Резолуцији Савета Безбједности УН послато око 1.000 војника.

Срби су тако живели у опасној ратној зони три и по године. Да би у мају 1995. године хрватске снаге извеле злочиначку акцију "Бљесак", са којом су етнички очистили комплетан овај крај Западне Славоније од Срба, опљачкали и уништили имовину, а многе православне светиње су оштећене и срушене.

Након рата повратак Срба је тешко ишао јер је хрватски правно-бирократски систем био такав да онемогући повратак Срба, а истовремено локално становништво је било непријатељски расположено и Србе су дочекивале увреде и физички напади.

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

О хрватском злочиначком погрому над Србима на Билогори и Западној Славонији није снимљен ниједан документарни филм. А нажалост и мали број књига је написан о томе.

Милан Л. Басташић лекар и пуковник у пензији је написао 2008. године књигу "Билогора и Грубишно Поље 1941-1991", у којој је на систематичан начин подвукао паралеле о погрому и етничком чишћењу Срба овог краја које је назвао "тријумфом усташтва".

 

ПАРАСТОСИ
У Београду се већ годинама крајем октобра или почетком новембра (недеља) у 11 сати, у цркви светог Марка, одржава парастос за погинуле и настрадале билогорске и западнославонске Србе током јесени 1991. године.

 

ЗАКЉУЧАК
Откос је само једна карика удруженог злочиначког подухвата који се на Србе обрушио током деведесетих година 20. вијека од стране Туђменовог режима.

Циљ је био да се Срби елиминишу не само са подручја Западне Славоније и Билогоре, већ и са територије цијеле авнојевске Хрватске... односно да се обнови клеро-фашистичка НДХ и доврши посао геноцида из Другог свјетског рата.

С обзиром да су Срби у читавој западној хемисфери означени као једини крвци за разбијање Југославије и ратове на тлу исте, тешко је вјеровати да ће неко од злочинаца са пушком или у одјелу одговарати пред судовима правде за оваква монструозна злодјела какав је и овај билогорски злочин.

 



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000

Словенија

Медвеђек - Холмец - Шкофије - Јанез Јанша - Копар - Игор Бачвар

Дол при Храстнику - Берислав Попов - Словеначки рат - Прогон Срба

Доб при Мирни - Винко Пандуревић

Хрватска
и Крајина

Бљесак - Олуја - Вуковар - Карловац- - Осијек - Сисак - Задар - Книн

Плитвице - Госпић - Корански мост - Караџићево - Масленица - Церна

Борово СелоРадосављевићТомислав Мерчеп - Славонска Пожега

Медачки џеп - Миљановац - Оркан - Откос - Паулин Двор - Зец - Лора

Марино Село - Пакрачка Пољана - Керестинец - Бранимир Главаш

Фрањо Туђман - Анте Готовина - Благо Задро - Јанко Бобетко - Кијани

Иван Кораде - Иван Векић - Мирко НорацМиљенко Филиповић

Ђуро БродарацДобросав Парага - Јесење Кише

Босна и
Херцеговина

Босански Брод - Брадина - Сарајево - Сребреница - БрезаБравнице

Мирјана Драгичевић - Високо - Кукавице - Алија Изетбеговић - Озрен

Божана Делић - Страхиња Живак - Поникве - Горажде - Ејуп Ганић

Добровољачка - Тузла - Харис Силајџић - Јусуф Празина - Јама Казани

Анђелка Братић - Олга Драшко - Силос - Виктор БубањСмолућа

Сакиб МахмуљинЧардакХрватско Вијеће ОдбранеЦацо - Фоча

Рамиз Делалић - Башчаршија - Слобо Стојановић - Љубо Млађеновић

Насер Орић - Глођанско Брдо - Бугојно - Купрес - Сердари - Сефер Х.

Косово и
Метохија

Агим Чеку - Агим Рамадани - Хашим Тачи - Рамуш Харадинај - Клечка

Кадри ВесељиШутаковић - АгушиОтац Харитон - Иван Булатовић

Рустем Мустафа - Радоњићко језеро - Старо Грацко - Кафић Панда

Митровица - Адем Јашари - Сулејман Селими - Белаћевац - Ликовац

Жута Кућа - Лапушник - Кукеш - Дик Марти - Костићи - Рачак

 



Оцените нам овај чланак:




Tags:
SLAVONIJA BILOGORA
HRVATSKI ZLOCINI
GRUBISNO POLJE
OPSTINA BJELOVAR
DEVEDESETE GODINE
RASPAD SFRJ
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
NOVEMBAR 1991
ANTUN TUS
VELJKO MARIC
HAPSENJE OPTUZNICE
PETAR SLJEPCEVIC
VLADIMIR KUCER
ZVJEZDAN MACAK
PRAVOSLAVNA CRKVA
NASTAVAK GENOCIDA
MILAN BASTASIC
FRANJO KOVACEVIC
TUDJMANOV REZIM
MIROSLAV JEZERCIC
LJUDEVIT SKALP
VARAZDINSKI KORPIS
STEVO GLADOJEVIC


ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



























Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!







Skip Navigation Links