Мирослав Филиповић - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Време: Други светски рат

Област: Независна држава Хрватска - НДХ


Мирослав Филиповић


Мирослав Филиповић (1915-1946) је био католички свештеник из реда фрањеваца, усташа, једно време командант логора Јасеновац и логора Стара Градишка. Одговоран је за бројне злочине над Србима, због чега је прозван „фра Сотона“, службено искључен из фрањевачког реда, а после рата осуђен на смртну казну вешањем.

У време његовог командовања од само четири месеца у Јасеновцу побијено је 20.000–30.000 затвореника. Као екстремни хрватски националиста и фашиста, Мирослав Филиповић-Мајсторовић (како је био познат) је комбиновао своју религију са екстремном политичком идеологијом.
 


БИОГРАФИЈА

Мирослав Филиповић, од оца Антуна и мајке Марице (рођене Радуловић) рођен је у Јајцу (Босанска Крајина) 5. јуна 1915. године. Фрањевачку гимназију је завршио у Високом у Средњој Босни. У фрањевачки новицијат је ступио јуна 1932. године у Лијевну, када је узео религијско име фра Томислав, под којим је био познат све до 1942. године. После завршеног новицијата, положио је прве зевете 30. јуна 1933, а завршио гимназију и уписао филозофију и теологију у Сарајеву. За свештеника је приређен у септембру 1939. године. Последњу годину студија 1939/40 провео је у Краљевој Сутјесци. Средином 1940. године постао је капелан самостана у Петрићевцу (код Бања Луке). Тада се повезао са Виктором Гутићем и приступио усташком покрету.

 

 

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

Априла 1941. се пријавио да постане самозвани војни капелан за усташе, које је у то време контролисао НДХ. Због непослушности, самовоље и везе са усташама, у јануару 1942, написан му је премештајни декрет када постављен је за капелана у Рама - Шћит региону (северна Херцеговина). Ипак, он се вратио у Петрићевац и уместо одласка у Раму. Мирослав Филиповић је касније прешао у Другу бригаду Поглавникове гарде НДХ (усташка војна формација) у Бања Луци.



На челу усташке групе, 7. фебруара 1942. у селу Раковица учествовао је у убиству крамповима 52 радника Србина, а затим у селу Дракулић заједно са братсвом самостана Петрићевац је побио око 1.500 Срба. У селу је преживела само једна жена, Ленка, са своје петоро деце, те још једно дете, чије су родитеље убили. Ленка је касније полудела. Србе су ловили и убијали по околним засеоцима. Укупно је тог дана убијено око 2.300 Срба. Врхунац дивљаштва је био покољ шездесеторо деце, које су затекли у школи. Фра Мирослав Филиповић је одвојио католичку и муслиманску децу, а српској деци су секли главе. Учитељица, која је све то морала да гледа, полудела је.

Осим фра Филиповића–Мајсторовића, у зверствима и клањима посебно су се истицала још три фратра: Брекало, Матковић и Бркљанић. Ови догађају су детаљно описани у књизи хрватског историчара Виктора Новака „Magnum Crimen".

Крајем фебрурара 1942, отишао је у Загреб. Тамо је због почињених злочина завршио у истражном затвору. У јуну исте године постављен је за заповедника логора у Јасеновцу. У међувремену је најпре суспендован у фрањевачком реду, а затим, одлуком управе реда при Светој столици, а 10. јула 1942. године је потпуно искључен. Тада је изгубио и право на име фра Томислав. Крајем октобра 1942, из Јасеновца је у пребачен за надзорника логора Стара Градишка.

У марту 1943. године је прешао у Мостар у чину сатника, под презименом Карловић као оперативни бочник пуковника Фрање Шимића. А већ у децембру се поново ставља на службу Усташког заповедништва у Загребу. У априлу 1944. је добио чин усташког бојника и пребачен је Лику, а затим је у септембру 1944. постао заповедник Козарског подручја, где је остао све до почетка 1945, после чега је задужен за вођење извештајне службе у источној Босни.
 

 

СТРАДАЊЕ И ПРОГОН СРБА

Овај фрањевац је у јесен 1942. заменио мантију униформом и под именом Мирослава Мајсторовића постао комадант логора Јасеновац. О њему сведоче неки преживели логораши, а његове изјаве, као и изјаве неких других усташких официра једноставно се не могу схватити.

Логораш Звонко Ткалец је изјавио:
- „Пред католички Божић 1942. ради бекства четири логораша из Јасеновца, лично је устрелио два, а затим још педесет шест Јевреја (Жидова) на раду у селу Бистрици. Сутрадан је убио још деветоро. На само Бадње вече са својим усташама побио је око шесто српских жена и деце затворених у Кули, а доведених негде са Козаре."

Сведок Кркач Томо описује Мајсторовића у свом судском исказу, па каже:
- „Гледао сам врло често за време свога боравка у Јасеновцу, како је Мајсторовић лично стријељао затворене Србе у тзв. јавним наступима. Тај је Мајсторовић имао неку кратку гумену цијев, коју је знао каткада ставити на рану, одакле је жртви текла крв и онда је ту крв сисао говорећи: хоћу да се напијем српске (или жидовске) крви. Видио сам како су си Мајсторовић и Стојчић приуштили забаву, да тројицу Цигана побију на тај начин, што су наредили првом Циганину, да маљем убије другог Циганина, трећи да убије првога, а они су затим ликвидирали посљедњега."
И многи су други свједоци исказали, да су видјели, како је Филиповић лично убијао логораше.

 


СУЂЕЊЕ И ПРЕСУДА

Крајем априла 1945. када су партизанске јединице почеле да надиру према Јасеновцу, заједно са другим усташким кољачима је побегао према Загребу а касније према Аустрији. Тамо се почетком маја месеца предао Британциима мислећи како ће га ови заштити, али они су га одмах изручили југословенским властима, који га хапсе и спроводе у Загреб. После је изведен пред војни суд. Зато што је као један од водећих команданата усташке терористичке војске суделовао у Босни, у околини Бање Луке, посебно села Дракулићи, те Херцеговини у етничким чишћењима, у којима је масовно убијао невино српско становништво, палио њихову имовину, мучио, пљачкао, одводио у логоре, те као командант усташког логора у Јасеновцу у периоду од 10. јуна 1942. до 27. октобра 1942. и логора у Старој Градишки у периоду од 27. октобра 1942. дo 27. марта 1943. извршио масовне злочине, лично или као наредбодавац,
Војни суд ЈНА Команде града Загреба га је 29. јуна 1945. године прогласио кривим и осудио на смртну казну вешањем, трајан губитак грађанске части и конфискацију имовине.

 




ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!































Skip Navigation Links