Ласло Бардоши - www.zlocininadsrbima.com


Време: Други светски рат
Област: Војводина

Ласло Бардоши


Ласло Бардоши (1890-1946) је био бивши мађарски политичар и дипломата између два светска рата. Обављао је дужност министра спољних послова мађарске краљевине од јануара до 3. априла 1941. године када је водио профашистичку политику и ослањао се на нацистичког фирера Адолфа Хитлера, верујући да ће Немачка добити рат.

Регент Мађарске Миклош Хорти га је поставио на место премијера, односно добио је прилику да води Владу... само пар дана касније издаје начелнику Генералштаба мађарске војске Хенрику Верту наређење о запоседању "Јужних делова". Ово је подразумевало оружани напад тј. агресију на територију Краљевине Југославије која је већ била нападнута од Немачке и њених сателита.

Мађарска војска са око 80.000 војника је окупирала северне делове југославенске краљевине: Бачку, Барању, Међумурје и Прекомурје. Почњени су стравични злочини над цивилима, односно Србима, Јеврејима и Ромима. Сматра се да је само током априла 1941. године убијено преко 3.000 Срба у Барањи и Бачкој.

Миклош Хорти му је изнудио оставку почетком марта 1942. године, али је нејасно зашто. Бардоши је након што су Црвеноармејци поразили Хортијев режим у Мађарској био ухапшен у Немачкој од Американаца, па испоручен матичној земљи где је осуђен пред на смртну казну. Стрељан је јануара 1946. године у Будимпешти због ратних злодела и сарадње са Силама осовине.

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ  1941-1945

БојникСајмиште - Крагујевац - Бараке на Сави - Краљево - Логор Барч - Логор Шарвар - Пива

Априлски рат - Логор Бејсфјорд - Шид - Новосадска рација - Панчево - Бомбардовање Подгорице

Немачко бомбардовање Београда - Велика - Савезничко бомбардовање Београда - НДХ - 27. март

Лесковац - Велика - Ниш - Блажево и Бозољин - Дракулић - Кикинда - Плавски логор - Драгинац

Крива Река - Италијанска војска - Бачка и Барања - Бенито Мусолини - Свештенство на Космету

Ласло Бардоши - Ференц К. Фишер - Урошевац - Валтер Браухич - Хенрик Верт - Евалд Клајст

Плав и Гусиње - Возућа - Петар Дабробосански - Љубомир Млађеновић - Џафер бег - Мирко Пук

Шефкет Верлаци - Мустафа Круја -

 

 

ЖИВОТОПИС

Ласло Бардоши је рођен 10. децембра 1890. године у месту Сомбахтељи на крајњем западу мађарске државе, уз данашњу границу са Аустријом.

У то време, односно крајем 19. века цео тај крај је био део Хабзбуршке монархије.

Порекло и школовање

Отац му се звао Џено де Бардоши, а мајка Гизела Зарка де Феласор. Основну школу је завшрио у родном месту, док је средњу школу похађао у Епрејсу (данашња Словачка). У Будимпешту одлази 1909. године где је уписао студије права, али се школовао и у Берлину и Паризу. Волео је да чита и течно говорио поред мађарског, и енглески, немачки и француски језик.

Каријера

Примљен је 1913. године у Министарство културе и образовања Владе Мађарске као службеник. Ту је остао неколико година, да би 1918. године био помоћник секретара тог министарства. Већ 1921. године када је Мађарске била тотално одвојена од Аустрије Бардоши добија чин министарског секретара за округ Пеште. Да би већ наредно лето прешао у Министарство спољних послова своје земље и то као заменик шефа оделења за штампу.

Марта 1930. године одлази у Лондон где је био саветник мађарске делегације, а касније и отправник послова у амбасади. Октобра 1934. године бива премештен у Румунију, где је постао мађарски амбасадор у Букурешту.

Током тридесетих година 20. века Бардоши је био део групе мађарских политичара који су заступали идеју о новом уједињењу "Земље круне Св. Стефана", што је подразумевало да Мађарска има границе као што је имала пре Тријанонског мировног уговора 1920. године, када су јој неки делови одузети, а припојени су Румунији, Југославији, Чехословачкој.

Фашистичка политика

Током 1938-1940 Мађарска је извршила анексију на Карпатски део, Трансилванију и чехословачке округе: Банскобистрички, Кошички и Нитраински... овим потезима које је здушно подржавао и сам Ласло Бардоши, Мађарима су порасли апетити и веровало се да могу да се поврате старе границе. Ово је допринело да се Мађарска приближи Адолфу Хитлеру који је као немачки канцелар имао жељу за ревизијом политичке карте Европе која је настала након Првог светског рата.

Тако је Влада Мађарске формално ставила параф на приступање Тројном пакту 20. новембра 1940. године када су ратне трубе већ увелико звониле европским континентом, односно почео је Други светски рат.

Иако је Хитлер формално нудио Краљевини Југославији интегритет у замену за пролазак својих трупа према Грчкој крајем марта 1941. године... Мађаре и Бардошија је ова вест прилично нервирала јер им је крварила планове за запоседање њених "Јужних делова". Премијер Мађарске Пал Телеки је био усамљен у иницијативи да истински одржи добре односе са југославенском краљевином. Ласло Бардоши је у Будимпешти 12. децембра 1940. године званично потписао Уговор о вечном пријатељству Мађарске и Југославије... овај потез су мађарски фашисти гледали само као мамац за званични Београд.

Када је министар спољних послова Иштван Чаки преминуо јануара 1941. године, Ласло Бардоши је постављен на његово место. Бардоши је био убеђења да ће се Други светски рат завршити немачком победом и да се на време треба престројити на праву страну.

Иако Адолф Хитлер није могао Мађарима да у то време да потпуно обећање за излазак на реку Саву са својим границама, јер је морао и Хрватима да дозволи остварење тисућљетног сна о самосталности, Бардоши се бунио и играо двоструку игру са Немцима и Британцима.

 

ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА И ГЕНОЦИД

Премијер Пал Телеки схвативши да ће Мађарска са снагама Вермархта  напасти Краљевину Југославију и тиме погазити одредбе споразума који је потписан шест месеци раније извршава самоубиство. Наредног дана на место председника Владе, Хорти је поставио управо Ласла Бардошија.

Ласло Бардоши као мађарски премијер и "десна рука" Миклоша Хортија издаје наређење оружаним снагама Краљевине Мађарске да нападну југославенску краљевину и тиме остваре свој сан о запоседању "Јужних делова".

Мађарска војска је за овај мучки напад који је отпочео 10. априла 1941. године употребила своју Трећу армију са 80.000 војника сврстани у 14 бригада и један батаљон. Поред пешадијског напада, мађарска војска је користила и своју авијацију, као и речну морнарицу.

Отпор Војске Краљевине Југославије је био веома слабашан мањим делом због неспремности и недовољног времена за мобилизацију, а већим делом због издајства и дезертерства Хрвата и Словенаца.

Мађари су већ 13. априла окупирали Нови Сад. Такође одмах по окупацији су враћали све старе називе од пре Првог светског рата називима места, река и сл. Србски језик и ћирилица су забрањени.

Мађарски војници су окупирали северне делове југославенске краљевине: Међумурје, Прекомурје, Бачку и Барању. За само првих две недеље окупације Бачке и Барање, мађарски војници су убили најмање 3.000 Срба, а поред њих на удару су се нашли Јевреји и Роми.

Поред тога, мађарске окупационе власти су све до 16. децембра 1941. године на окупираним подручјима имали војну управу, зашта се залагао и начелник Генералштаба Хенрик Верт... потом је уведена цивилна управа и ти делови су припојени Краљевини Мађарској, на основу Декрета Народне скупштине.

Поред православних свештеника СПЦ који су се први нашли на удару... мађарске окупационе власти су издале  шовинистички проглас у коме су навели да "Сви који су дошли на 'мађарску земљу' након 31. октобра 1918. године, морају одмах да напусте своје куће и имања и оду тамо одакле су дошли...". Ово се односило највише на Солунске добровољце односно учеснике Првог светског рата који су заједно са Србском војском поразили аустроугарске трупе у овим крајевима, чиме је завршена њихова ера.


Резултат мађарских чишћења у Сомбору 1941.

Под јаким војно-полицијским стражама са чиме је Ласло Бардоши био одлично упознат, десетине хиљада Срба (читаве породице) су опљачкане и потом насилно депортоване у окупирану Србију, коју је предводио Милан Недић. У њихове куће су уселљени сиромашни Мађари из остали делова Мађарске.

Поред тога Мађарске власти су одмах формирале и концентрационе логоре као што су: Шарвар, Барч, Нађкањижа... који су били у југозападним деловима Мађарске. Процењује се да је око 20.000 Срба одведено у те логоре смрти, одакле се један део вратио. Такође су и на територији Бачке и Барање су такође бивали сабирни логори за интернацију Срба и немађара.


Шарварски логор смрти у Мађарској

Сем Срба, Бардошијева Влада је на мађарским територијама прогонила и Јевреје па је у складу са тиме донето низ расистичких закона по угледу на нацистичку Немачку, у смислу забране бракова, остваривања трговачких послова и сл.

За време владавине Ласлоа Бардошија мађарске окупационе снаге су извршиле по злу чувену Новосадску рацију крајем јануара 1942. године, односно хапшење Срба и Јевреја у јужним деловима Бачке, када је убијено преко 4.500 Срба и 500 Јевреја...

Оставка

У сред ратних дешавања мађарски регент Миклош Хорти изнудио је оставку Бардошију на место председника Владе. Ова одлука никада није до краја разјашњена.

Званично је образложено да је Бародшева политика била некако слабашна у супростављању немачкој политици, пошто су Мађари као Хитлерови савезници били у обавези да пошаљу своје јединице (мађарска Друга армија) на Источни фронт где су имали пуно губитака. 

После подношења оставке Бардоши је постао председник фашистичке странке - Уједињена хришћанска национална лига. На том месту је остао више од две године.

 

ХАПШЕЊЕ И СМРТ

Јединице Црвене армије су у лето 1944. ушли у Мађарску где су наредних месеци поразили фашистички режим Миклоша Хортија. Средином те године Ласло Бардоши је боравио у родном месту, а како су Црвеноармејци убрзао напредовали ка Бечу и Берлину, то је он побегао прво у Баварску, касније у Инсбрук.

Штавише 24. априла 1945. године пред сами завршетак Другог светског рата на европском континенту Бародоши је добио преко лажног идентитета боравак у избегличком кампу у Швајцарској. Међутим, ту је разоткривен и депортован је назад у Немачку. Тамо је пронађен у америчкој окупационој зони 4. маја и ухапшен.

Испоручен је комунистичким властима у Мађарској 3. октобра 1945. године... а наредих месеци је трајало суђење, где је проглашен кривим за ратне злочине и сарадњу са нацистима. Осуђен је на смрт стрељањем, што је извршено у Будимпешти 10. јануара 1946. године.





ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



Оцените нам овај чланак:




Tags:
LASLO BARDOSI
MADJARSKI ZLOCINI
OKUPACIJA SRBIJE
KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
BACKA I BARANJA
DRUGI SVETSKI RAT
UBIJENJE CIVILA
PRISILNE DEPORTACIJE
NOVI SAD
PREDSEDNIK VLADE
MINISTAR SPOLJNIH POSLOVA
KONCENTRACIONI LOGORI
GRAD SOMBOR
MIKLOS HORTI
FASISTICKI POLITICARI
APRIL 1941





















Skip Navigation Links