Мидхат Фрашери - www.zlocininadsrbima.com


Време: Други светски рат
Област: Југославија

МИДХАТ ФРАШЕРИ


Мидхат Фрашери (1880-1949) је био албански политичар, писац и дипломата, који се сматра да је отац модерног албанског национализма. Био је ниског раста са говорном маном.

Током Другог светског рата основао је фашистичке оружане формације "Народни фронт", односно Бали Комбетар, које су се бориле на страни Сила Осовине и то на окупираним деловима Грчке и Југославије. Одговорни су за масовне покоље, прогоне, пљачке, силовања, насилне депортације, рације и формирање концентрационих логора. Био је члан Централног комитета Балистичког покрета у Тирани заједно са још десетак блиских сарадника.

Када су Балисти поражени од комуниста 1945. године, Фрашери је избегао у јужне делове Италије, где се скривао неколико месеци, а онда преко лажних докумената је емигрирао у САД. Тамо је на атланској обали се настанио у Њујорку и живео неколико година. Окупљао је антикомунистичке публицисте јер је желио повратак у домовину.

Умро је 3. октобра 1949. године од срчаног удара и сахрањен на градском гробљу.

Његови посмртни остаци су пребачени у Републику Албанију 2018. године и тамо сахрањени на гробљу знаменитих личности у Тирани.

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ  1941-1945

Бојник - Сајмиште - Крагујевац - Бараке на Сави - Краљево - Логор Барч - Пива

Априлски рат - Логор Бејсфјорд - Новосадска рација - Бомбардовање Подгорице

Крива Река - Евалд Клајст - Логор Шарвар - Велика - НДХ - 27. март - Панчево

Немачко бомбардовање Београда - Савезничко бомбардовање Београда - Шид

Лесковац - Велика - Блажево и Бозољин - Дракулић - Кикинда - Плавски логор

Драгинац - Мирко Пук - Возућа - Борис IIIМустафа КрујаБугарска војска

 Италијанска војскаХенрик Верт - Бенито Мусолини - Свештенство на Космету

Ласло Бардоши - Ференц Фишер - Урошевац - Валтер Браухич - Бачка и Барања

Плав и Гусиње - Петар Дабробосански - Љубомир Млађеновић - Џафер бегНиш

Шефкет Верлаци - Кочевски масакр - Богдан Филов

 

 

ЖИВОТОПИС

Мидхат Фрашери (алб. Mid'hat Frashëri) је рођен 25. марта 1880. године у западним деловима Грчке, у месту Јанина. Тада је то било део Османске царевине, административно је припадало Јањинском вилајету (покрајини).

У литератури Фрашери је познат још под именом Лумо Скендо.

Новинари су га описивали као кицоша који је увек волео да има нова одела и манжетне.

Порекло и школовање

Мидхадов отац је био Абдил Фрашери, истакнути албански политичар који се крајем XIX столећа борио у Турској империји за широк степен аутономије у Цариграду. Такође, његови стричеви су били: Наим и Сами Фрашери, познати националисти, песници и философи тог времена.

Његов отац Абдил је започео почетком 20. века национално буђење арбанашких племена, па је Мидхат само наставио тим путем.

Породица му се преселила у Цариград и тамо је Мидхат започео своје образовање. Отац му је радио као државни чиновник у турској администрацији.

Као младић са 17 година бива ухапшен од турских жандарма јер је делио новине на албанском језику. Тада га стриц Сами спашава робије.

Друштвени активизам

Мидхат Фрашери добија посао државног чиновника у Солунском вијалјету 1905. године, где се задржао пет година. У Софији је штампао свој национални календар са албанским мотивима, јер је желио да побуди националну свест код својих сунардоника на Балкану. Једно време је у Солуну објављивао часопис "Лирија".

Био учесник Монастирском конгресу 1908. године...исте године је у Солуну основан Албански национални клуб "Башкими". Ту је од 400 делегата за председника изабран Мидхат Фрашери. Наредно лето покреће месечни часопис "Дитурија", који се бавио културом, књижевности и сл. Османске власти су му често забрањивале рад.

Као младић није се залагао за насилно "решавање албанског питања"... тада је био противник аустрофилске политике и италијанског мешања. Хтео је савез са вардарским Србима и Грцима.

Активно је радио на савременизацији албанског писма. Имао је посао учитеља у Елбасану 1913-1914.

Улазак у политику

У јесен 1911. године постаје члан Слободне странке, коју је основао са још десет присталица. Били су против Младотурске револуције и залагали су се за децентрализацију власти, као и права етничких мањина у Турској.

Његови ставови су врло брзо модификовани и добили шовинистички карактер јер је током Балканских ратова 1912-1913 године дошло до распада Османске царевине. Није желио да се Албанци утопе у друге државе, па је почео да прокламује нову албанску државу са неприродним границама на штету Грчке и Србије.

Фрашери се преселио у Албанију, где је 28. новембра 1912. године у градићу Влора био један од 83 делегата који су прогласили Декларацију о независности Кнежевине Албаније. То му је омогућило да добије посао у државној служби на месту генералног конзула у Београду.

 

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ

Након што је Аустроугарска у лето 1914. године објавила рат Краљевини Србији, дошло је до оружаног сукоба широких размера више држава што се претворило у Велики рат.

Тада је Мидхат Фрашери ухапшен од аустријских окупационих власти и интерниран на север Баната у логор Арад. Тамо је пуштен после неколико месеци. Наставио је да се бави са издавањем књига и часописа. Румунске власти су га депортовале у Молдавију, где је провео скоро две године.

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ (1914-1918)

Добруџанска битка * Логор Јиндриховице * Мензел Бургиба * Мачва и Подриње

Колубарска битка * Сурдулица * Ашах * Улм * БроумовВелики Међер

МаутхаузенБолдогасоњ * Војска Аустроугарске *

Добој * ВаладновоЦерска биткаЧемерноСолунски фронт * Гвоздени пук

Шуцкори * АрадРудолф Браун * Зејтинлик * Аустроугарска * Драгољуб Јеличић

Легет Поље * Мојковачка битка * Топлички устанак * Албанска голгота * Врањевац

Горничево * Нежидер * Кајмакчалан * Гвоздени пук * Вражија дивизија

  Видовдански атентат * Славенко Терзић * Зворник и Тузла * Драга Петронијевић

Бугарска љуљашка * Чујте Срби * Дубока долина * Вељко Чубриловић * Вишеград

Лесковачка резолуција * Горње Павловце * Бугаризација * Окупација Београда

Сарајевска злодела * Где цвета лимун жут * Ватикан * Стјепан Саркотић

Хрватско-славонски корпус * Оскар Поћорек * Либоријус Франк * Вилхем Рајнер

 

Одлази у Швајцарску, градић Лозана, где је радио са својим рођаком Мехдијем Фрашеријем, све до краја Првог светског рата.

 

ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

На Париској мировној конференцији 25. новембра 1920. године Мидхат Фрашери је био део албанске делегације. У Француској је остао још пар година где се наставио бавити новинарским активностима, јер је желио да на Западу популариште положај Албанаца на Балкану.

Ушао је у дипломатију и добио је посао албанског амбасадора, прво у Грчкој, а онда и у Сједињеним Америчким Државама 1922-1926. Када му је истекао мандат напушта јавни живот, јер се није слагао са политком албанског краља Ахмета Зогуа I... и отвара своју књижару и апотеку у Тирани. Његова лична библиотека је садржала преко 20.000 књига.

Када је у Немачкој и Италији средином тридесетих година 20. века дошло до наглог пораста нацизма и фашизма, Мидхат Фрашери се поново враћа у јавни живот и почиње са својим говорима. Тада је видео шансу да се направи ткз. Велика Албанија у неприодним границама на штету Грчке и Југославије... Окупацију Албаније од стране Мусолинија априла 1939. године дочекао је са извесним одушевљењем, јер је веровао да ће Италијани помоћи решавање албанског питања на Балкану.

АЛБАНСКИ (ШИПТАРСКИ) ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

ПРЕ
1940

Најскупља реч - Босиљка Пасјанска - Срби у Албанији - Балкански рат

Метохија - Призренска лига -

1941

1945

Шефкет Верлаци - Мустафа Круја - Урошевац - Злочини Арбанаса

Плав и Гусиње - Бали Комбетар - Шабан ПолужаМехмет Градица

Плавски логор - Немачки Гестапо - Априлски рат - Велички покољ

 Свештенство КиМ - Мидхат Фрашери - Скендербег дивизија

Џафер Дева

1946

1990

Албанизација СрбаБубашваба револуција - Бранка Васојевка

Данило Милинчић - Шиптарски геноцидБебе Граце

Ђорђе МартиновићМати Иларија - Енвер Хоџа - Демонстрације

Културни геноцид - Очима Патријарха - Богородична црква -

 1991 

2000

Агим РамаданиРадоњићко језеро - Адем Јашари - Аљуш Агуши

Рамуш Харадинај - Празна кућа - Агим Чеку - Кујтим Бериша

Хашим Тачи - Рустем Мустафа - Сулејман Селими - Кадри Весељи

Кафић Панда - Клечка - Пијаца Митровица - Шутаковић - Рачак

 Крвава жетва - Иван Булатовић - Срђан Перовић - Харитон Лукић

Јована - Лапушник - Ликовац - Жута Кућа - Гнездо терораКукеш

Милош Ћирковић - Кошаре - Паштрик - Ибрахим Ругова

21.

век

Гораждевац - Ливадице бус - Мартовски погром - Косовска гробља

За ким звона не звоне - Без казне - Отето Косово - Отета светиња

Димитрије Поповић - Косовско распеће - Дик Марти - Запис Крај

 

 

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

У Београду и другим србским градовима 27. марта 1941. године дошло је до великих демонстрација у режији британских и совјетских обавештајаца против споразума који је Кнез Павле Карађорђевић потписао два дана раније у Бечу, о проласку немачко-италијанских снага преко југославенске територије. Влада Цветковић-Мачек као и Трочлано намесништво су срушени и постављен је малолетни Краљ Петар II Карађорђевић на чело земље. Ово је разљутило Адолфа Хитлера немачког фирера који је наредио команди Вермархта и својим савезницима да се спреме за инвазију на Краљевину Југославију што пре.

Ујутро 6. априла 1941. године немачке СС јединице и авијација Луфтвафеа започели су агресију, а пар дана касније се придружују Мађари, Бугари, Италијани, Албанци и Хрвати... Југославија је раскомадана, а сваки окупатор је добио свој део. При чему су Немци и Италијани имали своје интересне зоне на Балкану.

Краљевини Албанији је дат источни део Старог Раса, већи део Скадарског језера, Метохија, скоро цело Косово и Охридско-Марвовски окрузи.

Мидхат Фрашери је у рату видео шансу да се оствари "хиљадугодишњи сан". Подржавао је власти у геноцидним намерама које су одмах почеле да се спроводе према неалбанском становништву.

Новембра 1942. године управо је Мидхат Фрашери основао Бали Комбетар односно ткз. Национални фронт. Била је то велика оружана формација која је имала преко 23.000 људи под оружјем, а који су се борили на страни Сила Осовине односно Хитлерове коалиције. Прво под надзором италијанске окупационе војске, а касније Вермархта. У Тирани је био Централни комитет Балиста, а Фрашери је био на челу, као вођа.


Фрашеријеви сарадници: Клекира и Орлогај

Балисти су имали читаву ниску ратних злодела, тако што су вршили масовне покоље, палеж имовине, силовања жена и девојака, формирање концентрационих логора, пљачке и сл. Једноставно, користили су фашистичке методе у циљу остваривања својих националних циљева.

Сем тога, жестоко су ударили на Српску Православну Цркву, њену имовину, монаштво. Заправо, све што је имало везе са Србством и Православљем било је на мети Балиста. Рушени су и скрнављени манастири, храмови, цркве, па чак и гробља... а православни свештеници су вешани.

 

ЕМИГРАЦИЈА И СМРТ

Након победе комуниста у рату, Мидхат Фрашери је морао да побегне у Италију. Тамо је са лажним документима отишао у САД. Живо је неколико година у Њујорку, где је окупљао антикомунистичке снаге и заговарао нови рат.

Августа 1949. године у Њујорку је основао Национални комитет "Слободна Албанија", а он је изабран за председника.

Дана 3. октобра доживљава срчани удар у хотелу "Лекингтон" у Њујорку где је сахрањен на градском гробљу.

Његови посмртни остаци су пренети у Албанску Републику 2018. године и тамо сахрањени у Тирани у Алеји заслужних грађана.

 

ЗАОСТАВШТИНА

Његова библиотека је постала основа Националне библиотеке у Тирани.

Комунистичке власти под Енвером Хоџом су његово име и допринос албанској борби за националну ствар игнорисали, односно избацили из свих књига.

Памте се његови цитати:

- "До сада су Албанци живели врло мало за себе; њихова активност, њихова крв, њихови таленти користили су њиховим комшијама. Они су посветили своје најбоље за добро других. Сада морају да живе и раде за себе, за своју Албанију".
Фрашери у Влори 1912. године

 

- "Енвер Хоџа и његове присталице су квислинзи... они сарађују са Јосипом Брозом Титом. Они нису више Албанци и заборавили су како то изгледа бити Албанац!".
Фрашери у Њујорку 1949. године

 

Одликован је Орденом слободе ткз. Републике Косово после 2008. године.





ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



Оцените нам овај чланак:




Tags:
MIHAD FRASERI
ALBANSKI ZLOCINCI
ITALIJANSKI SAVEZNICI
BALI KOMBETAR
NACIONALNI FRONT
TIRANA BIBLIOTEKA
FASISTICKI POLITICARI
APRILSKI RAT
NOVEMBAR 1942
DRUGI SVETSKI
OKUPACIJA SRBIJE
KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
OSMANSKO CARSTVO





















Skip Navigation Links