Мидхат Фрашери - www.zlocininadsrbima.com

   


Период: Други светски рат
Област: Југославија

МИДХАТ ФРАШЕРИ


Мидхат Фрашери (1880-1949) је био албански политичар, писац и дипломата, који се сматра да је отац модерног албанског национализма. Био је ниског раста са говорном маном.

Током Другог светског рата основао је фашистичке оружане формације "Народни фронт", односно Бали Комбетар, које су се бориле на страни Сила Осовине и то на окупираним деловима Грчке и Југославије. Одговорни су за масовне покоље, прогоне, пљачке, силовања, насилне депортације, рације и формирање концентрационих логора.

Фрашери је био члан Централног комитета Балистичког покрета у Тирани заједно са још десетак блиских сарадника.

Када су Балисти поражени од комуниста 1945. године, Фрашери је избегао у јужне делове Италије, где се скривао неколико месеци. Oнда је преко лажних докумената емигрирао у САД. Тамо се на атланској обали настанио у Њујорку и живео неколико година. Окупљао је антикомунистичке публицисте јер је желио повратак у домовину.

Умро је 3. октобра 1949. године од срчаног удара и сахрањен на градском гробљу.

Његови посмртни остаци су почетком 21. века пребачени у Републику Албанију и тамо сахрањени на гробљу знаменитих личности у Тирани.

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ  1941-1945

ЗЛОДЕЛА

Априлски рат * Крива РекаБојник * Крагујевац * Шид

Плав и ГусињеКочевски масакр * Кикинда * Сириг

Немачко бомбардовање БеоградаУрошевац * Лесковац

Савезничко уништавање Београда * Бачка и Барања * Ниш

Новосадска рација * Бомбардовање Подгорице * Рисан

ДрагинацКраљевоПива * Возућа * ДракулићВелика

Велика * Блажево и Бозољин * Панчево * Јабука * Ђаковица

ЗЛОЧИНЦИ

Ласло Бардоши * Ференц ФишерШефкет Верлаци

Валтер Браухич * Аћиф ЕфендијаМирко ПукНДХ

Богдан Филов * Евалд КлајстЏафербег Куленовић

Италијанска војскаХенрик Верт * Бенито Мусолини

Јозеф ЈанкоМустафа Круја * Борис III * Бедри Пејани

Џафер Дева * Осман Растодер * Анте Павелић * Балисти

Асен Николов * Адолф Хитлер * Бенито Мусолини

Мидхат ФрашериВалтер Браухич * Васил Бојдев

Јурај Шпилер * Бугарска војска

ЖРТВЕ

Браћа Остојић * Марко Бошковић * Сава Трлајић

Љубан Једнак * Љубо Млађеновић * Острожин

Петар ДабробосанскиСвештенство на Космету

Вукашин Мандрапа * Сава Шумановић * Марија Почуча

Дабробосански и Милешевски * Николај Велимировић

Ристо ЛојпурДоситеј Васић

ЛОГОР

Плав * Сајмиште (Земун)Барч * Бараке на Сави

Бањица * Бејсфјорд * Дахау * Госпић-Јадовно-Паг

Црвени Крст * Митровица * Сисак * Норвешка

Шарвар * Јастребарско * Карашjок * Оснабрик

ПУБЛИКАЦ.

Бездане јамеЛогори Мађарске * Magnum Crimen

Билогора * Пацовски канали * Личка трагедија

Књига из тишине * Кордунашки процес * Црна књига

Заборављена рација * СПЦ * Фратри и усташе кољу

Деца у жициРади ти дијете свој посао * Крвава бајка

Политика терора * Злодела Фолксдојчера * Лежимир

Бог и Хрвати * Срем

ЖИВОТОПИС

Мидхат Фрашери (алб. Mid'hat Frashëri) је рођен 25. марта 1880. године у западним деловима данашње Грчке, у месту Јањина. Тада је то било део Османске царевине која је била у пропадању. Административно је то припадало Јањинском вилајету (покрајини).

У литератури Фрашери је познат још под именом Лумо Скендо.

Новинари су га описивали као кицоша који је увек волео да има нова одела и манжетне.

Порекло и школовање

Мидхадов отац је био Абдил Фрашери, истакнути албански политичар који се крајем XIX столећа борио у Турској империји за широк степен аутономије у Цариграду. Такође, његови стричеви су били: Наим и Сами Фрашери, познати националисти, песници и философи тог времена.

Његов отац Абдил је започео почетком 20. века национално буђење арбанашких племена, па је Мидхат само наставио тим путем.

Породица му се преселила у Цариград и тамо је Мидхат започео своје образовање. Отац му је радио као државни чиновник у турској администрацији.

Као младић Мидхат са 17 година бива ухапшен од турских жандарма јер је делио новине на албанском језику. Тада га стриц Сами спашава робије.

Друштвени активизам

Мидхат Фрашери добија посао државног чиновника у Солунском вијалјету 1905. године, где се задржао пет година. У Софији је штампао свој национални календар са албанским мотивима, јер је желио да побуди националну свест код својих сунардоника на Балкану. Једно време је у Солуну објављивао часопис "Лирија".

Био учесник Монастирском конгресу 1908. године...исте године је у Солуну основан Албански национални клуб "Башкими". Ту је од 400 делегата за председника изабран Мидхат Фрашери. Наредно лето покреће месечни часопис "Дитурија", који се бавио културом, књижевности и сл. Османске власти су му често забрањивале рад и прогањале га.

У млађим годинама Мидхат није се залагао за насилно "решавање албанског питања"... тада је био противник аустрофилске политике и италијанског мешања. Хтео је савез са вардарским Србима и Грцима.

Активно је радио на савременизацији албанског писма. Имао је посао учитеља у Елбасану током 1913-1914.

Улазак у политику

У јесен 1911. године постаје члан Слободне странке, коју је основао са још десет присталица. Били су против Младотурске револуције и залагали су се за децентрализацију власти, као и права етничких мањина у Турској.

Његови ставови су врло брзо модификовани и добили шовинистички карактер јер је током Балканских ратова дошло до распада Османске царевине. Није желио да се Албанци утопе у друге државе, па је почео да прокламује нову албанску државу са неприродним границама на штету Црне Горе, Грчке и Србије.

Фрашери се преселио у Албанију, где је 28. новембра 1912. године у градићу Влора био један од 83 делегата који су прогласили Декларацију о независности Кнежевине Албаније. То му је омогућило да добије посао у државној служби на месту генералног конзула у Београду.

 

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ

Након што је Аустроугарска у лето 1914. године објавила рат Краљевини Србији, дошло је до оружаног сукоба широких размера више држава што се претворило у Велики рат.

Тада је Мидхат Фрашери ухапшен од аустријских окупационих власти и интерниран на север Баната у логор Арад. Тамо је пуштен после неколико месеци. Наставио је да се бави са издавањем књига и часописа. Румунске власти су га депортовале у Молдавију, где је провео скоро две године.

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ (1914-1918)

БИТКЕ

Добруџа * Горничево * КајмакчаланЛегет Поље * Мојковачка врата

ЦерскаЧемерноКолубара и СувоборСолунски фронт

Врањевац * Бој на Гучеву * Мачков камен * Врањевац * Церјак

ЗЛОЧИНЦИ

Вражија дивизија * Стјепан СаркотићРудолф Браун

Хрватско-славонски корпус * Либоријус Франк * Вилхем Рајнер

Михаило АпелШуцкори * Војска Аустроугарске * Оскар Поћорек

Франц Јозеф * Босанско-херцеговачки корпус

ЛОГОРИ

НежидерДобој * Маутхаузен * Омолуц * Болдогасоњ

Ашах * Улм * Броумов * Арад * Нађимер * Јиндриховице

Сливен * Пловдив * Шумен * Панчарево * Џумаја

ЗЛОДЕЛА

И ЖРТВЕ

Зворник и Тузла * Дубока долина * Бугарска љуљашка * Горње Павловце 

Бугаризација * Окупација Београда * Сарајевска кристална ноћ

Валадново * Голгота преко АлбанијеТоплички устанак * Романија

Мачва и ПодрињеВишеград * Сурдулица * Драга Петронијевић

Лесковачка резолуција * Вељко Чубриловић * Саво Ускоковић

ЈУНАЦИ

Коста ВојновићДрагољуб Јеличић * Гвоздени пук * Михаило Маџаревић

Живојин Мишић * Степа Степановић * Радомир Путник * Јанко Вукотић

Петар Бојовић * Милунка Савић * Војвода Вук * Душан Пурић * Илија Влајић

Јелена Шаулић * Петар Мариновић

ПУБЛИКАЦ.

СПОМЕНИЦИ

Где цвета лимун жут * Ватикан у Великом ратуЧујте Срби

Епитаф војнику * Врбовачке косе * Албанска Голгота

Мензел БургибаСлавенко Терзић * Зејтинлик

 

Потом одлази у Швајцарску, градић Лозана, где је радио са својим рођаком Мехдијем Фрашеријем, све до краја Првог светског рата.

 

МЕЂУРАТНО ДОБА

На Париској мировној конференцији 25. новембра 1920. године Мидхат Фрашери је био део албанске делегације. У Француској је остао још пар година где се наставио бавити новинарским активностима, јер је желио да на Западу популариште положај Албанаца на Балкану.

Ушао је у дипломатију и добио је посао албанског амбасадора, прво у Грчкој, а онда и у Сједињеним Америчким Државама 1922-1926. Када му је истекао мандат напушта јавни живот, јер се није слагао са политком албанског краља Ахмета Зогуа I... и отвара своју књижару и апотеку у Тирани. Његова лична библиотека је садржала преко 20.000 књига.

Када је у Немачкој и Италији средином тридесетих година 20. века дошло до наглог пораста нацизма и фашизма, Мидхат Фрашери се поново враћа у јавни живот и почиње са својим говорима. Тада је видео шансу да се направи ткз. Велика Албанија у неприодним границама на штету Грчке и Југославије...

Окупацију Албаније од стране Мусолинија априла 1939. године дочекао је са извесним одушевљењем, јер је веровао да ће Италијани помоћи решавање албанског питања на Балкану.

АЛБАНСКИ (ШИПТАРСКИ) ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

ЗЛОДЕЛА

Кафић Панда * Клечка * Пијаца Митровица * Радоњићко језеро

 Крвава жетва * Албанизација Срба * Бубашваба револуција

Гораждевац * Ливадице бус * Мартовски погромУрошевац

Плав и Гусиње * Бебе Граце * Ђаковица

Априлски рат * Велички покољ

ЛОГОРИ

Лапушник * Ликовац * Жута Кућа * Злаш * Кукеш

Плавски логор * Драч (Дуреш) * Митровица

Тропоја * Балбоћ * Дева * Чакан

ЗЛОЧИНЦИ

Агим Рамадани * Адем Јашари * Аљуш Агуши

Рамуш Харадинај * Кујтим Бериша * Бедри Пејани

Ибрахим Ругова * Призренска лига  * Сали Бериша

Реџеп МејданиМустафа Круја * Пандели Мајко

Луан Хајдарага * Сулејман Селими * Екрем Реџа

Мидхат Фрашери * Скендербег * Мехмет Градица

Хашим Тачи * Рустем Мустафа * Кадри Весељи

Шефкет Верлаци * Бали Комбетар * Шабан Полужа

Петро Кочи * Саљих Мустафа * Осман Растодер

Агим Чеку * Комитет народне одбране * Енвер Хоџа

ЖРТВЕ

Димитрије Поповић * Мати Иларија * Иван Булатовић

Срђан Перовић * Босиљка Пасјанска * Харитон Лукић

Шутаковићи * Ђорђе МартиновићДанило Милинчић

Бранка Ђукић * Свештенство * Урош и Лука Поповић

Златибор Трајковић *

БИТКЕ

Битка за Кошаре * Бој на Паштрику

ПУБЛИКАЦ.

За ким звона не звоне * Без казне * Отето Косово

Отета светиња * Косовска гробља * Рачак

Косовско распеће * Дик Марти * Запис Крај

Најскупља речМетохија * Срби у Албанији

Гестапо * Извештај ЕпархијеДемонстрације

Очима Патријарха * Богородична црква * Јована

Балкански рат * Гнездо терора * Милош Ћирковић

 Злочини Арбанаса * Културни геноцид

Празна кућа * Шиптарски геноцид

 

 

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

У Београду и другим србским градовима 27. марта 1941. године дошло је до великих демонстрација у режији британских и совјетских обавештајаца против споразума који је Кнез Павле Карађорђевић потписао два дана раније у Бечу, о проласку немачко-италијанских снага преко југославенске територије.

Влада Цветковић-Мачек као и Трочлано намесништво су срушени и постављен је малолетни Краљ Петар II Карађорђевић на чело земље. Ово је разљутило Адолфа Хитлера немачког фирера који је наредио команди Вермархта и својим савезницима да се спреме за инвазију на Краљевину Југославију што пре.

Ујутро 6. априла 1941. године немачке СС јединице и авијација Луфтвафеа започели су агресију, а пар дана касније се придружују Мађари, Бугари, Италијани, Албанци и Хрвати... Југославија је раскомадана, а сваки окупатор је добио свој део. При чему су Немци и Италијани имали своје интересне зоне на Балкану.

Краљевини Албанији је дат источни део Старог Раса, већи део Скадарског језера, Метохија, скоро цело Косово и Охридско-Марвовски окрузи.

Мидхат Фрашери је у рату видео шансу да се оствари "хиљадугодишњи сан". Подржавао је власти у геноцидним намерама које су одмах почеле да се спроводе према неалбанском становништву.

Новембра 1942. године управо је Мидхат Фрашери основао Бали Комбетар односно ткз. Национални фронт. Била је то велика оружана формација која је имала преко 23.000 људи под оружјем (величина дивизије), а који су се борили на страни Сила Осовине односно за интерес Хитлерове коалиције. Прво под надзором италијанске окупационе војске, а касније Вермархта.

У Тирани је био Централни комитет Балиста, а Фрашери је био на челу, као вођа.


Фрашеријеви сарадници: Клекира и Орлогај

Балисти су имали читаву ниску ратних злодела, тако што су вршили масовне покоље, палеж имовине, силовања жена и девојака, формирање концентрационих логора, пљачке и сл. Једноставно, користили су фашистичке методе у циљу остваривања својих националних циљева.

Сем тога, жестоко су ударили на Српску Православну Цркву, њену имовину, монаштво. Заправо, све што је имало везе са Србством и Православљем било је на мети Балиста. Рушени су и скрнављени манастири, храмови, цркве, па чак и гробља... а православни свештеници су вешани и убијани на најстрашније начине.

 

ЕМИГРАЦИЈА И СМРТ

Након победе комуниста у рату, Мидхат Фрашери је морао да побегне у Италију. Тамо је са лажним документима отишао у Сједињене Америчке Државе. Живео је неколико година у Њујорку, где је окупљао антикомунистичке снаге и заговарао нови рат.

Августа 1949. године у Њујорку је основао Национални комитет "Слободна Албанија", а Фрашери је изабран за председника те организације. Иако су Американци знали врло добро ко је он и коме је служио пар година раније нико га није дирао нити хапсио. Разлог томе је почетак Хладног рата, односно заоштравање односа између САД и СССР, па је Вашингтон прикупљао људство за евентуални напад на земље Варшавског пакта.

Дана 3. октобра 1949. доживљава срчани удар у хотелу "Лекингтон" у Њујорку где је сахрањен на градском гробљу.

Његови посмртни остаци су пренети у Албанску Републику 2018. године и тамо сахрањени у Тирани у Алеји заслужних грађана.

 

ЗАОСТАВШТИНА

Његова библиотека је постала основа Националне читаонице у Тирани.

Комунистичке власти под Енвером Хоџом су његово име и допринос албанској борби за националну ствар игнорисали, односно избацили из свих књига.

Памте се његови цитати:

- "До сада су Албанци живели врло мало за себе; њихова активност, њихова крв, њихови таленти користили су њиховим комшијама. Они су посветили своје најбоље за добро других. Сада морају да живе и раде за себе, за своју Албанију".
Фрашери у Влори 1912. године

 

- "Енвер Хоџа и његове присталице су квислинзи... они сарађују са Јосипом Брозом Титом. Они нису више Албанци и заборавили су како то изгледа бити Албанац!".
Фрашери у Њујорку 1949. године

 

Одликован је Орденом слободе ткз. Републике Косово после 2008. године, када су Албанци у јужној србској покрајини прогласили своју парадржаву.





ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ

Затвори и логори у Косовско-метохијској области 1941-1945

Историчар Салих Селимовић о пореклу и језику босанских муслимана

РАЗГОВОРИ О ИСТИНИ (5), Alexander Dorin: Манипулација бројем страдалих у Сребреници

Где су Хрвати, Словенци, Албанци и Македонци на Берлинском конгресу 1878. године?

У паклу Височког логора





Оцените нам овај чланак:




Tags:
MIHAD FRASERI
ALBANSKI ZLOCINCI
ITALIJANSKI SAVEZNICI
BALI KOMBETAR
NACIONALNI FRONT
TIRANA BIBLIOTEKA
FASISTICKI POLITICARI
APRILSKI RAT
NOVEMBAR 1942
DRUGI SVETSKI
OKUPACIJA SRBIJE
KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
OSMANSKO CARSTVO
BALISTI VULNETARI
CENTRALNI KOMITET
DIUTRIJA LIRIJA
LOGOR ARAD
BENITO MUSOLINI





















Skip Navigation Links