Либоријус Франк (1848-1933) је био аустријски генерал који је био активан учесник током Првог свјетског рата на мјесту команданта Пете армије Војске Аустроугарске царевине.
Франкове јединице су послате на балканско ратиште одмах у љето 1914. године по избијању рата и учествовале у свим важнијим операцијама: Церска, Дринска и Колубарска битка. Такође, учествовали су у биткама и на италијанском ратишту, у борбама за Тирол.
Гдје год да су се појавили, Франкови војници су остављали крваве трагове, поготово из Хрватско-славонског (13. загребачког) корпуса, јер им је пред поход на Србију речено да морају све да очисте и униште. У зони Подриња, Мачве, јадарско-колубарског рејона, Посавине вршена су масовна убиства Срба, силовања, пљачке, палеж имовине... заправо монструозна злодјела која су имала све елементе геноцида. О томе је швајцарски криминолог др Рајс сачинио обимну документацију.
Франк је био уствари дио удруженог злочиначког подухвата који је деценијама раније осмишљен у највишим круговима Бечког двора као гемански план о Продору на Исток (нем. Drang Nach Osten). Ово је подразумјевало да Хабзбуршка морарнија своје границе постави на Босфору.
Због неуспјеха аустроугарске војске на Балкану генерал Франк је крајем 1914. године смјењен са мјеста врховног заповједника Пете армије, а почетком наредне године и пензионисан.
Живио је у Грацу све до своје смрти, 26. фебруара 1935. године, гдје је и сахрањен.
Никада није испоручен Краљевини СХС, нити је одговарао за своје злочиначке активности.
ЖИВОТОПИС
Либоријус Франк (нем. Liborius Ritter von Frank) је рођен 5. октобра 1848. године у Сплиту. Тада је то био дио Краљевине Далмације, аустријске покрајине у саставу Хабубуршке монархије.
Школовање и каријера
Основну школу је завршио у родном мјесту, а Кадетску војну школу је похађао у Ријеци. Како је имао одличне оцијене послат је у Нојштад, градић јужно од Беча (50 км). Ту је завршио престижну Терезијанску Војну академију гдје су примани младићи са најбољим психо-физичким предиспозицијама.
Чин поручника је добио већ 1869. године и од тада у војној служби је само низао успјехе и похвале. Предавао је 1883. године на Терезијанској школи тактику, а четири године касније унапријеђен је у чин мајора и позван у Генералштаб аустроугарске војске.
Територијални размјештај аустроугарске војске 1885.
Чин пуковника добија 1892. године и три године касније добија команду над 71. пешадијским пуком. Наредних пар година обишао је пуно мјеста гдје је добијао прекоманде. Маја 1903. године добија чин генерал-потпуковника, а пет година посље добија и чин генерала пјешадије. Тада је постао заповједник банатског VII корпуса (аустро)угарске војске.
Постаје војни инспектор 1910. године при Генералштабу у Бечу и на тој позицији је остао до почетка јула 1914. године. За то вријеме имао је задатке да припреми аустроугарску војску за оружане сукобе великих размјера, јер је Бечки двор увидио да је Краљевина Србија измучена у Балканским ратовима (1912-1913), те да је погодан моменат за њено уништење.
Генерал Либоријус Франк је као врховни заповједник Пете армије средином 1914. године имао команду над два корпуса: XIII хрватско-славонски (три дивизије и двије бригаде) и VIII чешки (двије дивизије и једну бригаду), односно укупна бројност мобилисане Пете армије била је преко 105.000 војника.
ПРВИ СВЈЕТСКИ РАТ
Бечи двор је злоупотребио Видовдански атентат у Сарајеву, када је убијен аустријски надвојвода и престолонасљедник Франц Фердинанд... оптужен је Београд и Влада Николе Пашића да стоје иза тога. Брзо је послата непристојна понуда у 10 тачака у виду Јулског ултиматума која није прихваћена, а потом је објављен рат Србији. Истог момента су Шуцкори почели да прогањају и убијају многе Србе на територији Босне и Херцеговине, Славоније, Војводства, Далмације, Лике, Баније...
Франкова Пета армија бива одмах упућена у Подриње и Посавину средином августа 1914. године како би казнила "зле Србе".
.jpg)
Вјешање Срба у Мачви 1914.
Чим су Франкови војници 12. августа ступили на тло Краљевине Србије у рејону Лознице, Зворника, Љубовије, Бадовници... одмах су почели да се иживљавају над Србима цивилима тако што су почели са вјешањима, стријељањима, силовањима, клањем. Србске куће су горијеле у пламену, као и помоћни објекти. За само дванаест дана њиховог дивљања убијено је најмање 1.240 Срба, иако су индиције да је тај број жртава бар дупло већи. Најстрадалније мјесто тих дана је био Мачвански Прњавор, али шабачко село Дубље.
На позив Пашићеве Владе у Србију је у јесен 1914. године стигао швајцарски форензичар др Рудолф А. Рајс који је сачинио обимну документацију о ратним злодјелима аустроугарских војника над цивилима.
Хрватско-славонски 13. корпус је већ био освојио градић Крупањ и тамо су настављени крвави пирови над цивилима. Првобитни циљ генерала Франка је био заузети Ваљево, као стратешки важно мјесто, а касније освојити Београд и Крагујевац.
Међутим, Друга армија Војске Краљевине Србије под командом генерала Степе Степановића успјева да извојева побједу на Церу и да протјера Франкову армију, која се повукла ка Босни у хаосу и нереду.
Прелазак преко Дрине 1914.
Након краће паузе од двије недјеље Франк поново покреће (други пут) Пету армију у Подрињу код Бање Ковиљаче гдје се судара са србском војском код Гучевске планине и Јагодње, гдје су жестоки окршаји вођени на Мачовом камену (плато смрти) од 5. до 19. септембра 1914. Била је то пирова побједа Франкових војника.
Трећи силовити удар Франк са Петом армијом започиње 16. новембра 1914. године у долини ријеке Колубаре гдје су имали двонедјељне огорчене борбе са Србима који су бранили коту Човка код Лазаревца са хиљадама жртава. Београд је освојен 1. децембра што је наредни дан било велико славље и телеграм послат у Беч, како је питање сата када ће Србија капитулирати.
Аустроугарски генерали са царом Карлом I
На чело Прве армије Војске Краљевине Србије је постављен енергични генерал Живојин Мишић, који је прво одвојио своје војнике из борби и одморио. Већ 3. децембра је усљедио жесток контранапад преко Сувобора и Рајца, а фронт је наредних дана пукао на више мјеста. Фактор изненађења је чинио своје, па су Франкови војници посље 11 дана опет у паничном бјегу напустили тло Краљевине Србије и збрисали у Босну.
Врховна команда незадовљна учинком генерала Либоријуса Франка и Оскара поћорека смјењује их 27. децембра 1914. године, а 1. јануара 1915. их пензионише.
СМРТ
Генерал Либоријус Франк је дуго поживио након Великог рата. У Грацу је проводио дане, гдје је умро 26. фебруара 1935. године у 87. години живота. Сахрањен је на градском гробљу.
Тешко му је пао пораз и распад Аустроугарске новембра 1918. године. Није могао да схвати како то да су му Срби очитали лекцију и поред бројчане и техничке надмоћи, пошто је Аустроугарска имала војника, колико и тада Краљевина Србија становника.
