Курт Валдхајм - www.zlocininadsrbima.com


Време: Други светски рат
Област: Југославија

Курт Валдхајм


Курт Валдхајм (1918-2007) је био аустријски политичар и дипломата, четврти генерални секретар Уједињених Нација. Његов избор за предсједника Аустрије 1986. године био је засењен открићима да је припадао јединици Хитлеровог Вермахта која је починила ратне злочине над Србима цивилима током Другог свјетског рата у Босанској Крајини, али и Црној Гори.

Државна комисија за испитивање ратних злочина окупатора и њихових помагача Југославије га је осудила за ратна злодјела 17. децембра 1947. године. Пар година касније ова институција је угашена од стране Јосипа Броза Тита.

Валдхајм је један од 25 њемачких официра које је поглавник Независне Државе Хрватске Анте Павелић одликовао за учешће геноциду на Козари љета 1942. године.

Такође и доживотни југославенски председник Тито 1977. године је додјелио одликовање Курту Валдхајму. Кина и Израел су били против његовог именовања за генералног секретара ОУН, али дипломатија СФРЈ је заћутала.

Случај Валдхајм је једна од највећих енигми 20. века.

 

ЖИВОТОПИС И КАРИЈЕРА

Курт Валдхајм је рођен у Бечу, 21. децембра 1918. године када је Први свјетски рат већ завршио, а Аустро-Угарска монархија се већ распала.

У Бечу је завршио Дипломатско конзуларну академију 1944. године. Био је доктор правних наука и у дипломатској служби у Министарству спољних послова од 1945. Члан је аустријских делегација на међународним преговорима у Паризу, Лондону и Москви. Посље је био посланик у парламенту, а затим амбасадор Аустрије у Канади 1958-1960. Касније и министар спољњих послова Аустрије је од 1968-1972.


Сркивена нацистичка прошлост

Био је четврти генерални секретар Уједињених нација од 1972. до 1981. године и на тој функцији провео је два мандата. Надгледао је пружање помоћи Бангладешу, Никарагви и Гватемали и мировне мисије на Кипру, Блиском истоку, у Анголи и Гвинеји. Након што је одбио трећи мандат вратио се у Аустрију и кандидовао се за предсједника 1986. године. Био је девети председник посљератне Аустрије од 1986. до 1992. године.

Објавио је књиге: "Аустријски пут" и "Јединствени позив на свету".

 

ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА

Након Априлског рата 1941. године када је Њемачка са својим сателитима: Италијом, Мађарском, Албанијом и Бугарском окупирала Краљевину Југославију и раскомадала је, тада Валдхајм као обавјештајац Вермархта долази на Балкан. Његов задатак је био да извршава специјалне задатке... међу којима је омогућавање одвођења сировина у Трећи Рајх, за потребе њемачке ратне индустрије.

Жељезничка пруга која је ишла јужним дијеловима Славоније, у непосредној близини ријеке Саве и мало сјеверније од планине Козара гдје се налазило велико устаничко (партизанско) упориште, често је била мета напада и диверзија што је заустављало процес снабдјевања Хитлерове машинерије. Зато је команда Вермархта при клеро-фашистичкој НДХ донијела одлуку о покретању велике офанзиве са преко 30.000 војника на Козару са циљем да је збрише са лица земље. У овим операцијама је учествовао и лично Курт Валдхајм, за шта је добио одликовање од хрватског поглавника Павелића за "добро обављен посао", што је подразумјевало да је десетине хиљада козарачких Срба одведено у логор Јасеновац.

Након тога Валдхајм је наставио са својим задацима, па је тако и у Црној Гори наредне године у сјеверо-западним дијеловима Црне Горе, у долини ријеке Пиве, гдје је такође одговоран за покоље Срба цивила.

 

ОТКРИВАЊЕ АФЕРЕ

Током предизборне кампање за предсједника Аустрије у марту 1986. године у јавност је избила његова нацистичка прошлост. Сазнало се да је лагао о природи своје војне службе и чланства у Национал социјал-демократској радничкој партији. Валдхајм је за вријеме Другог свјетског рата био официр Вермахта на различитим фронтовима.

Југославенска Државна комисија за испитивање ратних злочина окупатора и њихових помагача  га је прогласила за ратног злочинца, на основу југословенског досијеа Ф-25572 од 17. новембра 1947. године, па је Валдхајм је увршћен на листу ратних злочинаца УН. Према овом досијеу, Валдхајм је као обавјештајни официр био члан штаба генерала Александра Лера, команданта Хитлерове армије која је покривала југоисток Европе - армијска група "Е".


Срдачна сарадња без границе

Тек посље избијања афере о његовој мрачној нацистичкој прошлости коју је покренуо београдски новинар Вечерњих новости Данко Р. Васовић средином 1980-их година Валдхајм је на све начине покушавао да докаже да је био само војник и да није одговоран за ратне злочине над Србима цивилима. Вашингтон и Лондон су га, међутим, ставили на листу особа којима је забрањен улазак у САД и Велику Британију. Та одлука никада није промјењена.

Занимљиво, у вези случаја Валдхајм је то што је и предсједник Југославије - маршал Јосип Броз Тито одликовао Курта Валдхајма 1977. године.

Иако је његово име било на листи ратних злочинаца УН и мада су за његову ратну прошлост знали и СССР, САД и Британија и Југославија као оснивачи Уједињених нација, он је ипак у два мандата био поштвани генерални секретар свјетске полиитчке организације.

Познати јеврејски центар "Симон Визентал" који се деценијама бавио ловом на нацисте, након Другог свјетског рата писао је својевремено да су имали скоро све доказе против Валдхајма, али да су дипломате социјалистичке Југославије често помагале у скривању прошлости ратног злочинца Курта Валдхајма и још неколико његових сабораца.

Курт Валдхајм је и поред свега био изабран за председника Аустрије, али и дипломатски изолован током цијелог свог председничког мандата 1986-1992. године.

Београдски новинар Васовић је чак снимио документарни филм "Валдхајм - скривено зло", који је приказан побрао је аплаузе и на VIII Међународној конференцији о холокаусту која је 2012. одржана у меморијалном комплексу Јад Вашем у Јерусалиму. Филм је оцијењен и прихваћен као ново откриће непознатих историјских истина, непобитних доказа да је бивши генерални секретар Уједињених нација и потом и предсједник Аустрије, у ствари ратни злочинац одговоран за злочине на тлу Југославије прије свега на Козари - да је имао веома важну улогу и у Јасеновцу, једном од највећих стратишта у Другом свјетском рату.

Радио Телевизија Србије је одбила да прикаже овај документарни филм о Валдхајму. Као и БК Телевзија која је у то вријеме имала националну фреквенцију.

 

СМРТ

Валдхајм је доживо дубоку старост и умро са 89 година у Бечу 14. јуна 2007. након срчаног удара, без судске пресуде и казне за монструозна ратна злодјела која је починио над цивилима у Југославији и Грчкој.

Сахрањен је уз све државне почасти Републике Аустрије.



ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ  1941-1945

БојникСајмиште - Крагујевац - Бараке на Сави - Краљево - Логор Барч - Логор Шарвар - Пива

Априлски рат - Логор Бејсфјорд - Шид - Новосадска рација - Панчево - Бомбардовање Подгорице

Немачко бомбардовање Београда - Велика - Савезничко бомбардовање Београда - НДХ - 27. март

Лесковац - Велика - Ниш - Блажево и Бозољин - Дракулић - Кикинда - Плавски логор - Драгинац

Крива Река - Италијанска војска - Бачка и Барања - Бенито Мусолини - Свештенство на Космету

Ласло Бардоши - Ференц К. Фишер - Урошевац - Валтер Браухич - Хенрик Верт - Евалд Клајст

Плав и Гусиње - Возућа - Петар Дабробосански - Љубомир Млађеновић - Џафер бег - Мирко Пук

Шефкет Верлаци - Мустафа Круја -

 



ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



Оцените нам овај чланак:




Tags:
NACISTICKI ZLOCINI
NEMACKI OFICIRI
PLANINA KOZARA
DOLINA PIVE
DRUGI SVETSKI RAT
SEVERNA BOSNA
CRNA GORA
ZELJEZNICKA PRUGA
GENERALNI SEKRETAR
JEDINICE VERMARHTA
JOSIP BROZ TITO
ANTE PAVELIC
DRZAVNA KOMISIJA





















Skip Navigation Links