Барч - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Време: Други светски рат

Област: Мађарска


Логор Барч



Логор Барч је један у низу концентрационих логора који је формиран за време Другог светског рата на територији фашистичке Мађарске, у њеним југо-западним деловима.

Овај логор је основан јуна 1941. године по налогу Генералштаба мађарске војске и сазнању највиших власти Хортијеве Мађарске: Влада, Парламент и ренгента Миклоша Хортија.

Кроз овај сабирни логор прошло је више хиљада људи, махом цивила, углавном интернираних са  подручија Барање и Бачке, односно Дунавске бановине Краљевине Југославије.

Овај казамат смрти је био део геноцидног кључа за истребљење Срба и Јевреја са споменутих подручија, на које су мађарски екстремни кругови у Будимпешти полагали "историјско" право.

Барчански логор је затворен почетком децембра 1941. године, а логораши су пребачени у Шарварски логор.

У Барчу је након више деценија од завршетка Другог светског рата направљен један мали скроман споменик за невине жртве, које су хапшене без судског налога и пресуде. Било је довољно то што су Срби.

 

 

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ  1941-1945

Глинска црква - Гудовац - Бегово Брдо - Пребиловци - Ливањско поље - Логор Госпић

Логор ДаницаЛогор Јасеновац - Логор Керестинец - Бојник - Пива - Јастребарско

Логор СисакУсташе - Бараке на Сави - Краљево - Нови Сад - Панчево - Стара Градишка

Априлски рат - Вељун - Логор Бањица - Подгорица - НДХ - Пркос - Сарајево - Стари Брод

  Сајмиште - Гаравице - Крагујевац - Београд 1941 - Велика - Београд 1944 - 27. март

Лесковац - Велика - НишДракулић - Плав - Драгинац - Пискавица - Придворица

Шегестин - Крива Река - Бачка и Барања - Блажево - Барч - Шарвар - Шушњар - Кусоње

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Демонстрације 27. марта 1941.
 

Краљевина СХС је прва јужнословенска држава, касније преименована у Краљевина Југославија, створена након Првог светског рата, проглашењем 1. децембра 1918. у Београду. Територијално је 1929. југославенска краљевина била подељена на бановине, а по устројству је била парламентарна монархија. Владарску титулу носила је српска династија Карађорђевић. Обухватала је Јужну Србију, Шумадију, Рашку, Косово и Метохију, Нишку и Тимочку Крајину, Црну Гору, Босну и Херцеговину, Војводину, Славонију, мањи део Далмације, Дубровачку републику, Лику, Кордун, Банију, Загорије, Горске Котаре и Словенију. Државу су након убиства краља Александра I Карађорђвића у Марсеју 9.10.1934. водили намесници: кнез Павле Карађорђевић, др Раденко Станковић и др Иво Перовић, уз владу коју су формирали Драгиша Цветковић и Влатко Мачек.

Средином 1930-их година у Европи долази до пораста нацизма и фашизма, наручито у Немачкој, Италији и Шпанији. Тако је дошло до формирања Тројног пакта 27.9.1940. између Немачке, Италије и Јапана. Том савезу су се у наредним месецима придруживале и следеће државе: Мађарска, Бугарска, Румунија, Албанија и др. Тако се Краљевина Југославија нашла у окружењу Сила Осовине.

У Бечу 25. марта 1941. долази до потписивања протокола између Краљевине Југославије и нацистичке Немачке о проласку немачких и италијанских војних трупа кроз југославенску територију. То је међу патриотским снагама југославеснке краљевине протумачено као издаја, те су британски, али и совјетски обавештајци већ 27. марта 1941. у Београду организовали Војни пуч и демонстрације, тако да је збачено намесништво које је предводио кнез Павле, а на престол доведен малолетни краљ Петар II Карађорђевић. Хитлер је променио планове, те је оружане снаге планиране за напад на Грчку, преусмерене су на Краљевину Југославију.

Тако је 6. априла 1941. услиједио силовит напад нацистичке Њемачке и фашистичке Италије, заједно са њиховим савезницима (Мађарском, Бугарском, Албанијом и Румунијом), који је 17. априла 1941. довео до слома Краљевине Југославије, а југославенска територија је подељена.

Највећи дио је припао Независној Држави Хрватској (Загорје, Славонија, Лика, Кордун, Банија, Горски Котари, Босна, Босанска Крајина, Срем, дио Далмације и Херцеговина), Црна Гора је окупирана од стране Италијана који су поставили марионетску Владу. Бачка је окупирана од хортијеве Мађарске, Банат је стављен под управу "Фолксдојчера" који је припојен Србији али са посебним статусом.

Јужни дио Тимочке Крајине и Вардарске Македоније су потпале под бугарске окупаторе. Косово и Метохију су окупирали албански балисти. Србија је имала квислиншку Владу коју је предводио генерал Милан Недић, у којој су нацисти спроводили геноцидно правило: "Убити 100 Срба за једног Немца и 50 Срба за рањеног Немца".

Врло брзо се након Априлског рата народни отпор разбуктавао, тако је дошло до устанка који је имао два предзнака, један четнички односно ЈВуО, а други партизански односно НОП.  

 

 

ОСНИВАЊЕ ЛОГОРА

Барчански логор је основан 14. јуна 1941. године од мађарских војних власти у југо-западним деловима Краљевине Мађарске, удаљен око 250 км од Будимпеште и 240 северо-западно од Новог Сада.


Резултат мађарских чишћења у Сомбору, априла 1941.


Логораши су довођени са простора окупираних делова Краљевине Југославије, односно северозападних делова Дунавске бановине, где су спадали Бачка и Барања.

По налогу Миклоша Хортија, престолонаследника мађарске краљевине, који је био поданик Адолфа Хитлера... мађарске окупационе трупе су почеле истребљење Срба, хапшења и одвођење у логоре, убиства, пљачка, палеж имовине... На листи за одстрел нашли су се људи који су дошли ту да живе након 31. октобра 1918. године... првенствено бивши учесници Првог светског рата "Солунци", православни свештеници, чланови Соколских друштава. Процењује се да је у тој окупацији Бачке и Барање убијено 3.500 Срба.

Проглас мађарске окупационе војске 25. априла 1941. коју је издао генерал Ференц Бајор у Новом Саду је гласио овако:

- "Сва она лица србске, циганске народности, надаље Јевреји, који пре 31. октобра 1918. године нису имала општинску завичајност на подручју велике Мађарске (без Хрватске), а нису ни потомци оваквих лица, то јест усељеници или колонисти, дужни су напустити подручје државе у року од три дана, почевши од 29. априла 1941. године у 00.00 сати".

Мађарске окупационе власти су такође вршиле насилно протеривање Срба из Бачке, тако што су их слали под стражом до Срема, где су их усташе враћале назад.

Пошто су их истерали из кућа, Мађари су преостале солунске добровољце и њихову децу најпре сместили у четрдесетак сабирних логора широм Бачке, да би уследио транспорт сточним вагонима у Шарвар, Барч и Нађкањижу.

 

 

УСЛОВИ У ЛОГОРУ

Као и сваки други концентрациони логор, тако и овај у Барчу био је ужасан, јер је владала прљавштина, а логораши нису имали адекватну лекарску негу.

 

 

ЗАТВАРЊЕ ЛОГОРА

Логор Барч је затворен 1. децембра 1941. године, по налогу мађарских војних власти, док су остали затвореници пребачени у Шарвар.

 

 

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

После више од 70 година од како је затворен овај казамат смрти у граду Барчу је постављена само једна бела мермерна плоча на коме је укратко написано од када до када је постојао логор и колико је утамничено људи. Ово је урађено на иницијативу Удружења поштовалаца потомака и поштовалаца Солунских добровољаца.

Није наведена националност логораша, односно жртава, као ни ко је био оснивач логора односно злочинац.

Стављен је и православни крст. У потпису је стављено "Нисмо вас заборавили".

Такође, на истој плочи порука је написана и на мађарском језику.

На локалном гробљу постоји једна заједничка гробница где су исписана имена 63 Срба који су ту оставили своје кости 1941. године.

Општинске делегације из места одакле су Срби одвођенииз Бачке, као и друга удружења, организације које негују сећање на Други светски рат, жртве и холокауст, средином јуна месеца долазе овде и полажу венце у знак сећања на ужасне дане невино одведених људи.

 

 

 

(Наставиће се)

 

 

 

 

 

 

 

 

 




ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!
































Skip Navigation Links