Џафер Дева - www.zlocininadsrbima.com


Време: Други светски рат
Област: Косово и Метохија

ЏАФЕР ДЕВА


Џафер Дева (1904-1978) је био албански политичар и државни чиновник на Косову и Метохији, активан учесник током Другог светског рата, који се борио на страни Сила Осовина, односно слуга коалиције Мусолини-Хитлер.

По завршетку Априлског рата и инвазије на Краљевину Југославију 1941. године постављен је за градоначелника Косовске Митровице, да би у јесен 1943. године, након капитулације Италије добио место министра унутрашњих послова у Влади ткз. Велике Албаније, где је провео више од осам месеци.

Био је део албанске политике геноцида током Другог светског рата, када су се Срби и Јевреји нашли на удару као "неподобни" народи, што се видело кроз: убиства, масовна хапшења, прогоне, пљачке, силовања, палеж имовине...итд. Подржавао је фашистичку организацију Бали Комбетар (ткз. Народни фронт) чије је седиште било у Тирани, при чему су њени чланови спроводили те монструозне идеје истребљења и прекрајања граница на Балкану.  Такође, помогао је оснивање нацистичке 21. СС дивизије, која је носила надимак "Скендербег".

Познато је да је Дева на Космету био оснивач односно обновио је рад друге Призренске лиге, али је исто тако и у емиграцији док је био у Калифорнији (САД) радио на покретању треће Призренске лиге. Желио је заправо да се врати са сународницима у домовину, који су имали мрачну нацистичку прошлост, али није имао успеха у томе.

Преко Италије и Сирије је побегао у Америку, где се настанио 1956. године и тамо провео двадесетак година. Живео је слободно и радио на једом универзитету... Иако су југославенске власти послале захтев Влади САД да га испоручи, пошто је за њим расписана потерница јер је умешан у ратне злочине. До тога ипак није никада дошло. Документа која су отворена након његове смрти показала су да је он био и сарадник америчке обавештајне службе - ЦИА.

Умро је у Сан Франциску 25. маја 1978. године, савезна држава Калифорнија, где је и сахрањен.

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ  1941-1945

Бојник - Сајмиште - Крагујевац - Бараке на Сави - Краљево - Логор Барч - Пива

Априлски рат - Логор Бејсфјорд - Новосадска рација - Бомбардовање Подгорице

Крива Река - Евалд Клајст - Логор Шарвар - Велика - НДХ - 27. март - Панчево

Немачко бомбардовање Београда - Савезничко бомбардовање Београда - Шид

Лесковац - Велика - Блажево и Бозољин - Дракулић - Кикинда - Плавски логор

Драгинац - Мирко Пук - Возућа - Борис IIIМустафа КрујаБугарска војска

 Италијанска војскаХенрик Верт - Бенито Мусолини - Свештенство на Космету

Ласло Бардоши - Ференц Фишер - Урошевац - Валтер Браухич - Бачка и Барања

Плав и Гусиње - Петар Дабробосански - Љубомир Млађеновић - Џафер бегНиш

Шефкет Верлаци - Кочевски масакр - Богдан Филов

 

 

ЖИВОТОПИС

Џафер Дева (алб. Xhaferr Deva) је рођен 21. фебруара 1904. године у Митровици, градићу на северу Космета. То је тада било део Османског царства које је пропадало. Административно је потпадало под Косовски вилајет (покрајина).

Порекло и каријера

Отац му се звао Ибрахим, а мајка Есма. Они су изродили седморо деце, а Џафер је био пети по старини.

Отац му је радио у дрвној индустрији и продавао је трупце у Нишу, које је довозио из Ђаковице. Џаферова породица се касније пресеилила у западне делове Грчке, област Епир, након Балканскх ратова.

Средњу школу је похађао на немачком језику у Солуну. Овде је млади Џафер постао германофил.

Након тога, одлази у Истамбул, где је уписао Факултет за трговину и економију на Роберт универзитету, где је дипломирао 1922. године. Становао је у приватном интернату, насеља Арнавуткои. После тога одлази у Египат, где се разболео од реуме, па на лечење иде у Аустрију.

У Бечу је студирао на Шумарском факултету. Вратио се у Миртровицу 1933. године, где је основао своју дрвнопрерађивачку радњу и од тога се издржавао осам година. Сем тога, он је био председник локалне Привредне коморе.

 

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

Италијански вођа Бенито Мусолини је априла 1939. године је извршио окупацију Краљевине Албаније са 22.000 војника и 700 авиона. Ово је урађено за рад каснијих лакших стратешких позиција за напад на Краљевину Југославију, што је учињено две године касније.

Адолф Хилтер, немачки фирер је 6. априла 1941. покренио "Операцију 25", којој су се пар дана после прикључили: Италијани, Албанци, Мађари, Хрвати и Бугари... Свако од окупатора је добио свој део југославенске краљевине, док су Италијани и Немци поделили Балкан на своје зоне утицаја односно одговорности.

Албанија је за награду добила следеће територије: Метохија, већи део Косова, Скадарско језеро, источни део Рашке области, као и Дебарско-охридске регионе. Као острашћени германофил Џафер Дева је први албански политичар заговарао сарадњу са Вермархтом, сматрајући да ће Немци моћи да допринесу остварењу вековног сна Албанаца. Заправо, Дева је имао већ контакте и био сарадник немачко војно-обавештајне службе Абвехр.

Неколико дана пре комадања Краљевине Југославије, Џафер Дева је дошао у Београд где је имао контакт са СС официром Херман Нојбахер, који је био задужен за југо-источну Европу и који му је обећао подршку.

Србија је сведена на границе из 1878. године, с тим да јој је придружен део Баната, али са посебним статусом, где су управљали тку. Дунавски Немци (Фолксдојчери). Власт је формирао генерал Милан Недић, коме је Гестапо давао пратњу 24 сата.


Дева испред немачких СС официра

Албански екстремисти и комите су одмах почели са погромима србског становништва, тако што су спроводили рације, масовна убиства, палили су имовину, вршили силовања, вешања... док су Италијани били неми посматрачи.

Џафер Дева је већ у мају 1941. године постављен за градоначелника Косовске Митровице, а на том месту се одржао 2.5 године. Он је тада прогонио Јевреје и одавао Немцима где они станују и где се скривају. Сем тога, он је ватрено подржавао Балисте, заправо фашистичку организцију Бали Комбетар, коју је Митхат Фрашери основао новембра 1942. године. Имали су Централни комитет у Тирани.

Када су англо-саксонске снаге (Британци и Американци) поразиле Мусолинијев режим у Италији септембра 1943. године, дошло је до наглог заокрета међу Албанцима. Сада су се сви окренули ка Вермархту, а тако су они онда и поставили Џафера Деву за министра унутрашњих послова у Влади ткз. Велике Албаније, којом је председавао Реџеп Митровица. Дева је тако постао верни слуга немачких окупатора.

Дева је учествовао у оснивању, тј. обнови друге Призренске лиге 16. септембра 1943. године, чији је основни циљ био одбрана граница ткз. Велике Албаније. Они су објавили Џихад, свети рат против неверника, ово је укључивало бробу против Славена, Рома и Јевреја.


Дева у друштву нацистичких официра

Дева је наредио косовском пуку да 4. децембра 1943. нападне град Пећ, на крајњем западу Метохије, када је за три дана извршен масовни покољ недужних цивила. Убијено је најмање 300 Срба, махом жена и деце.

У пролеће 1944. године Џафер Дева је помогао да се оснује немачка 21. СС брдска пешадјска дивизија, која је носила надимак "Скендербег". Ова борбена формација је била са нацистичким обележјима, попуњавана највећим делом Албанцима и нешто мало муслиманима. Иако су носили назив дивизија, имали су бројност бригаде, око 6.500 бојовника под оружјем. Требали су да пружају помоћ Немцима који су се повлачили из Грчке, али су све задатке лоше извршавали, па су на крају и расформирани.

Како је Влада ткз. Велике Албаније распуштена 14. јуна 1944. године, тако је Дева остао без посла. Али тога није ометало да стане на чело друге Призренске лиге, и са том организацијом је имао антисрбске акције и етничка чишћења.

У јесен 1944. године када су Немци губили битке на свим фронтовима, већ се знало ко је победник у рату, Дева са својим људима (око 20.000 бојовника) помаже активно Немце који су се повлачили ка матици.

АЛБАНСКИ (ШИПТАРСКИ) ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

ПРЕ
1940

Најскупља реч - Босиљка Пасјанска - Срби у Албанији - Балкански рат

Метохија - Призренска лига -

1941

1945

Шефкет Верлаци - Мустафа Круја - Урошевац - Злочини Арбанаса

Плав и Гусиње - Бали Комбетар - Шабан ПолужаМехмет Градица

Плавски логор - Немачки Гестапо - Априлски рат - Велички покољ

 Свештенство КиМ - Мидхат Фрашери - Скендербег дивизија

Џафер Дева

1946

1990

Албанизација СрбаБубашваба револуција - Бранка Васојевка

Данило Милинчић - Шиптарски геноцидБебе Граце

Ђорђе МартиновићМати Иларија - Енвер Хоџа - Демонстрације

Културни геноцид - Очима Патријарха - Богородична црква -

 1991 

2000

Агим РамаданиРадоњићко језеро - Адем Јашари - Аљуш Агуши

Рамуш Харадинај - Празна кућа - Агим Чеку - Кујтим Бериша

Хашим Тачи - Рустем Мустафа - Сулејман Селими - Кадри Весељи

Кафић Панда - Клечка - Пијаца Митровица - Шутаковић - Рачак

 Крвава жетва - Иван Булатовић - Срђан Перовић - Харитон Лукић

Јована - Лапушник - Ликовац - Жута Кућа - Гнездо терораКукеш

Милош Ћирковић - Кошаре - Паштрик - Ибрахим Ругова

21.

век

Гораждевац - Ливадице бус - Мартовски погром - Косовска гробља

За ким звона не звоне - Без казне - Отето Косово - Отета светиња

Димитрије Поповић - Косовско распеће - Дик Марти - Запис Крај

 

 

ЕМИГРАЦИЈА

Децембра 1944. године све је било јасно када је Врховна команда партизанских снага упутила 40.000 војника, односно пет дивизија на Косово и Метохију да се обрачуна и разбије балистичке снаге. Овом операцијом је руководио генерал Петар Брајовић, командант 16. корпуса НОВЈ.

Тада је Џафер Дева побегао у тајности у Загреб, а наредно пролеће у Аустрију, где се скривао до 1947. године, када је са лажним документима отишао у Италију, а онда и у Дамаск. Сирија је тих година примила пуно исламских фашиста који су долазили са Балкана. Тамо се Џафер Дева бавио издавачком делатношћу, покренио је часопис "Јединство нације"...


Џафер Дева држи ватене говоре у Америци

У Америку одлази 1956. године, где је пар година живео на источној обали САД: Њујорк и Бостон, а онда се преселио у Калифорнију, на западну обалу, округ Калаверас. Добио је посао надзорника у једној пошти, а касније постао професор у Сан Франциску, на Универзитету Станфорд до 1972. године када се пензионисао. 

Тамо је поново основао (трећу) Призренску лигу, где је окупљао антикомунистичке присталице, поготово своје сународнике. Имао је идеје да се врати у домовину и сруши режим Енвера Хоџе, па да обнови ткз. Велику Албанију.

Умро је 25. маја 1978. године у Сан Франциску.

Тек након његове смрти, ЦИА је објавила документ да је Џафер Дева био један од њихових сарадника који је регрутован током Хладног рата, упркос томе што се његово име налазило на списку од 750 фашистичких злочинаца који су починили ратна злодела током Другог светског рата.

 

ЗАОСТАВШТИНА

Када су Албанци илегално прогласили независност у Приштини 2008. године уз помоћ Европске уније и САД, многи учесници албански фашисти су рехабилитовани: Шабан Полужа, Мехмед Градица и др. Међутим, то није учињено за Џафера Деву, вероватно због тога што би то компромитовало САД и ЦИА.

У јужном делу Косовске Митровице постоји његова кућа, која је почетком 21. века проглашена за споменик културе ткз. Републике Косово, од стране окупационих власти у Приштини. Та кућа је изгорела у пожару који је био 2015. године.





ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



Оцените нам овај чланак:




Tags:
DZAFER DEVA
NEMACKI SARADNICI
SOLUN GRCKA
ISTAMBUL TURSKA
KOSOVO METOHIJA
SPIJUNI CIA
MINISTAR POLICIJE
NACELNIK MITROVICE
DOLINA IBRA
ALBANSKI ZLOCINCI
KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
ITALIJA FASISTI
AMERIKA KALIFORNIJA
DEBAR OHRID
VARDARSKA MAKEDONIJA
DIVIZIJA SKENDERBEG
BALI KOMBETAR
MTHAT FRASERI
PRIZRENSKA LIGA
DECEMBAR 1943
NAPAD NA PEC
SIRIJA DAMASK





















Skip Navigation Links